Najnovije vesti sa sajta www.vostok.rs http://www.vostok.rs/useRss.php category 17.12.2017T07:22:54 http://www.vostok.rs/sajt/vostok/ime.png Бондарев: Русија неће дозволити САД-у да дестабилизују ситуацију у Сирији http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106438 1


Русија ће помоћи сиријском председнику Башару Асаду да спречи САД да поново дестабилизују ситуацију у земљи, изјавио је шеф Одбора Савета Федерације за одбрану и безбедност Виктор Бондарев.

Тако је он коментарисао поруку Руског центра за помирење који је саопштио да САД 
стварају оружане формације под називом „Нова сиријска армија“

„Јасно је да они неће тек тако оставити Сирију. Поново у тишини припремају тло за дестабилизацију ситуације. Уверен сам да Башар ел Асад има довољно снаге да се томе супротстави и да неће никоме дозволити да поново врати земљу у хаос. Русија ће му у томе помагати. Задржавамо своју базу у Хмејмиму и припремамо се да развијамо луку у Тартусу и да је претворимо у праву војно-морнаричку базу“, рекао је Бондарев.

Напоменуо је да ово није први пут да Американци подржавају терористе и друге деструктивне снаге. Према његовим речима "неда им мира" (Вашингтону) руски успех у Сирији (војни и геополитички), као и нормализација стања у овој земљи, коју су они хтели као и Либију да униште".

„Сирија је успела да избегне такву жалосну судбину, а САД због тога нису задовољне, јер је толико средстава уложено у распиривање сукоба. Они су тврдили да Башар ел Асад мора да оде. Сада званично саопштавају да су спремни да не ометају његову владавину до 2021. године, што је само по себи нонсенс — диктирати сувереној земљи нешто у вези с њеним сувереним питањима. Желе да сачувају образ, главно је да се не призна геополитички пораз“, сматра Бондарев.

Читајте више на Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106438
Довожење и постављање на лансирну рампу ракете-носача „Сојуз“ http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106437 13


Центар за контролу лета завршио је планирани посао за припрему лансирања у орбиту транспортне летелице, ракете-носача "Сојуз МС-07", те потом пристајања на Међународну космичку станицу.

У складу са прорачунима Сервиса навигационо-балистичке подршке, лансирање летелице 
"Сојуз МС-07" заказано је за 17. децембар 2017. у 10:21 по московском времену.

Посаду чине чланови 54/55 експедиције Међународне космичке станице.


 

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106437
РТ: Склоните телефон - здравствени званичници САД упозоравају на ризик од рака и неплодности http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106436 4

 
Извор: Восток / РТ

Одељење за јавно здравље у Калифорнији издало је смернице о изложености мобилном телефону, упозоравајући њихове власнике да свој мобилни телефон држе даље од свог тела како би смањили потенцијалне ризике од рака и неплодности.

Саопштење прати правна битка покренута прошле године коју је иницирао истраживач Џоел Московиц са Универзитета Беркли у Калифорнији након што је открио документа о том питању из 2010. године, а која нису представљена јавности.

Документ о предострожности "Како смањити изложеност енергији радио фреквенција са мобилних телефона" наводи да, док се наука још увек развија, неке студије сугеришу на везу између дугорочне употребе мобилних телефона, рака и неплодности.

Оцењујући да ове студије нису успоставиле дефинитивну везу између њих и да су потенцијални здравствени ризици од мобилних телефона и даље спорни међу научницима, тело је предложило савете за оне који се брину о могућим ризицима.

Главни савет који се сугерише је да телефон држите даље од тела.

"Држање телефона на само неколико десетина центиметара од вас може направити велику разлику", наводи се у саветима.

То значи да користите опцију спикерфона или слушалице уместо држања телефона до уха, као и да држите свој мобилни уређај у руксаку или торбици, а не у џепу.

Упутство такође наглашава свестрану навику оних који такође користе свој уређај као будилник - спавајући поред свог мобилног телефона. Осим ако је телефон искључен или у авионском режиму, чувајте га барем неколико десетина центиметара од кревета, препоручује се у смерницама.

Извештај наглашава да деца могу бити у већем ризику јер се њихово тело још увек развија и током свог живота њихово тело ће још много више бити изложено.

Публикација о превенцији и штетности уследила је након пресуде Врховног суда Сакрамента изречене у марту, а када је Држава на суду устврдила да ће незванични документ изазвати непотребну панику.

Нацрт документа је у почетку објављен, али ове нове смернице нуде детаљнију слику.

Најновије препоруке о безбедности су сличне онима које је издало Одељење за јавно здравље државе Конектикат у мају 2015. године.

Велики број експертских агенција, укључујући Америчку администрацију за храну и лекове, Национални институт за рак и Центар за контролу и превенцију болести, саопштили су да нису довољно доказане повезаности изложености радио-фреквенцијама са мобилног телефона и здравствених проблема.

Агенције сугеришу да је потребно више истраживања. Међународна агенција за истраживање рака класификовала је радио таласе као "могуће канцерогене", али запажа да постоје ограничени докази. Америчка агенција за заштиту животне средине и Национални токсиколошки програм, у међувремену, нису званично класификовали мобилне телефоне у односу на потенцијалне узрочнике рака.


]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106436
Басурин: Кијевске снаге умањују број погинулих војника http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106435 7


Кијевске снаге умањују број погинулих војника у Донбасу, изјавио је заменик шефа оперативне команде сДоњецке Народне Републике Едуард Басурин.

Према подацима обавештајних служби, у новембру и децембру на територији Донбаса је погинуло најмање 56 војника кијевских снага.

„Украјинска војска, међутим, те податке умањује и тврди да су за протекла два месеца погинула укупно 23 војника, што је више него два пута мање од реалног броја“, истакао је Басурин.

Басурин је прецизирао и да је у селима Гладосово и Металист само почетком децембра погинуло 17 украјинских војника, док је још 11 њих рањено.

Он је додао и да су ти губици проузроковани искључиво унутрашњим несугласицама, као и да се војска ДНР у то није мешала.

Према подацима Генералштаба кијевских снага, од почетка сукоба до краја октобра погинуло је нешто више од 2.300 војника кијевских снага, а преко 8.300 је рањено.

Прошле седмице је украјински председник Петро Порошенко изашао са нешто другачијим цифрама и саопштио да је до краја октобра погинуло око 2.700 војника.

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106435
САД преко терориста покушавају да манипулишу јавним мњењем у Сирији http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106434 1


САД рукама терориста ДАЕШ-а покушаваjу да успоставе поредак у Сирији који би одговарао Вашингтону, изјавио је заменик Комитета за одбрану Државне думе Русије Јуриј Швиткин.

Како је рекао, преко терориста Американци покушавају да манипулишу јавним мњењем у Сирији, због чега и не желе да напусте Сирију иако је званично терористичка организација ДАЕШ побеђена.

„Своје присуство у Сирији светској јавности објашњавају наводном борбом против тероризма, иако исте те терористе уједно и подржавају“, истакао је Швиткин.

Руски парламентарац је додао и да уз помоћ ДАЕШ-а Америка настоји да покаже на лоше резултате Русије у Сирији, као и саме сиријске војске будући да Америци није у интересу да Русија буде победница у том конфликту, као и њено присуство у региону.

Читајте више на Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106434
Москва позива САД и Северну Кореју да започну дијалог http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106433 1


Москва позива САД и Северну Кореју да започну дијалог како би се разрешила крајње опасна ситуација на Корејском полуострву, изјавио је заменик министра иностраних послова Русије Сергеј Рјабков.

Како је рекао, само отворен приступ дијалогу између Пјонгјанга и Вашингтона и суздржаност могу допринети решавању нуклеарног проблема Северне Кореје.

„Москва је изузетно забринута због приступа Запада севернокорејском проблему. Принцип притисака је доминантан, што је алармантан сигнал. Не бисмо желели да се упркос напорима Русије и Кине покрене нова конфронтациона спирала“, рекао је.

Рјабков је додао и да увођење додатних санкција Пјонгјангу неће дати никаквог резултата, стога је неопходно стати са притисцима и претњама.

Рјабков је нагласио и да уколико САД прихвате план Русије и Кине по питању проналаска решења за севернокорејски проблем, Пјонгјангу ће бити теже да одустане од дијалога.

Истовремено, он је додао да би Москва желела да чује разлог због чега је амерички државни секретар Рекс Тилерсон изјавио да Вашингтон не подржава руско-кинески план за Северну Кореју.

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106433
Колубарска битка, време победе http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106432 5

  

Битка на Колубари и по идеји и по начину извођења, као и по постигнутим резултатима представља врхунац напора и вештине командовања српске војске. У Колубарској бици је под најтежим условима у неизвесној и тешкој борби, до ногу потучена аустроугарска Балканска војска, чиме је рат 1914. године решен у корист српске војске. После Колубарске битке генерал Живојин Мишић је унапређен у чин војводе.

Ситуација у којој се српска војска нашла почетком новембра 1914. године била је веома критична. Вишемесечне борбе, маршеви без одмора и недостатак муниције, нису остали без последица на морал српске војске. Повлачење народа из Мачве и Јадра са стоком и покућством, додатно је ометало покрете и подривало морал српске војске.

Prelazak Kolubare.jpg
Прелазак Колубаре

У току одступања дошло је до дезорганизације, а неке српске јединице почеле су да се осипају. Када се уверио да није могуће организовати одбрану на положајима испред Ваљева, војвода Путник је наредио одступање на колубарске положаје.

Нарочито је тешка ситуација била у српској Првој армији, која се није опоравила од великих губитака на Мачковом камену. Приморана да се повлачи преко тешко проходног планинског земљишта и да води борбу са XVI корпусом, који је претио да јој пресече одступницу, српска Прва армија је одступала у нереду. Неуредно храњени и неодевени, војници су били на граници издржљивости.

У тако тешкој ситуацији војвода Радомир Путник доноси значајну одлуку и 15. новембра поставља генерала Живојина Мишића за команданта српске Прве армије, уместо рањеног Петра Бојовића.

Одступање српске војске преко Колубаре почело је ноћу 14/15. новембра. Сложен маневар преласка на десну обалу Колубаре требало је да се изведе тако да српска Друга армија остави на левој обали Моравску дивизију I позива, све док се Прва и Трећа српска армија не повуку на њену десну обалу. Супротно договору са генералом Павлом Јуришићем Штурмом, војвода Степановић је повукао све своје јединице на десну обалу Колубаре и оставио Прву и Трећу српску армију да одступају под врло тешким условима, у великом нереду. На раскрсницама и мостовима стварали су се готово неразрешиви чворови возова и стоке, коморе, артиљерије, избеглица. На сву срећу, преморени Аустроугари нису искористили прилику да ударе на одступајуће колоне у најкритичнијем моменту повлачења српске војске.

 

Izbegli srpski civili kod Valjeva.jpg
Српски цивили у збегу код Ваљева

Војвода Путник је планирао извођење одбрамбене операције на колубарским положајима, очекујући да ће се у току борбе појавити погодан тренутак за прелезак у противнапад. Српска војска је 16. новембра посела нове положаје за одбрану дуж линије: десна обала Колубаре – десна обала Љига – северне падине Сувобора – Маљен. Врховна команда српске војске обратила се 17. новембра командантима армија и дивизија са захтевом да се отклоне сви недостаци и пропусти које је у дотадашњим биткама војска показала. Од официра се тражило да учине све да се у одсудној бици на Колубари, по сваку цену, избори победа: "Треба бити убеђен и чврсто решен да се са ове линије не може даље ићи; да је било доста попуштања, и да сада у интересу нашега угледа и досад стеченог гласа ваља извојевати победу. Са овим убеђењем треба отпочети битку."

Хладно време, лоше стање путева и набујалост Колубаре и Љига отежавали су аустроугарско напредовање и пружали прилику српској Врховној команди да стабилизује фронт и поврати поколебани морал војника. После заузимања Ваљева, Поћорек је желео да овлада пругом Ваљево–Обреновац и висовима на десној обали Колубаре и Љига. На основу извештаја потчињених команданата, очекивао је да ће на Колубари и Љигу наићи само на заштитне делове српске војске. Био је уверен да се главнина српске војске повлачи према Крагујевцу.

 

Srpski vojnici ispred austrougarskih rovova.jpg
Српски војници испред непријатељских ровова

Колубарска битка је започела 16. новембра 1914. године фронталним нападом аустроугарског VIII, XIII и Комбинованог корпуса на српске положаје на Колубари. Приликом преласка на десну обалу Колубаре, Аустроугари су наишли на жесток отпор српске војске, због чега је Поћорек 18. новембра у борбу увео XV и XVI корпус, који су задржани у Ваљеву ради одмора. Наредних дана распламсала се одсудна битка између српске и аустроугарске војске. 

Најтеже борбе током Колубарске битке вођене су на положају Човка – Враче брдо, вису на ушћу реке Љиг у Колубару, недалеко од Лазаревца. Положаји који доминирају ушћем реке Љиг у Колубару имали су одлучујући значај јер су то били централни положаји српске војске, подједнако удаљени од Обреновца на десном и Маљена на левом српском крилу. Ако се центар одбране чврсто држао онда крила могу да се повијају, али ако непријатељ заузме централне положаје, пресеца и раздваја снаге браниоца. Упорном одбраном положаја Човка – Враче брдо затвара се најважнији комуникацијски правац за српску Врховну команду Лазаревац–Аранђеловац–Топола–Крагујевац.

 

Srpska artiljerija u Kolubarskoj bici.jpg
Српска артиљерија у Колубарској бици

Аустроугари су имали велику надмоћност у артиљерији, која је дејствовала са полукружне основе на истакнуте српске положаје на Човки, што је Моравску дивизију I позива доводило у неповољан положај. Генерал Илија Гојковић, командант Моравске дивизије I позива, предложио је Врховној команди да се његова јединица повуче са Човке на Кременицу. Војвода Путник се није сложио са овим предлогом, већ је 18. новембра наредио да се "Човка мора држати по сваку цену". 

Фронт на Колубари је био предугачак за снагу српске војске. Врховна команда је желела да затвори и осигура све правце, што је слабило одбрамбену снагу и онемогућавало стварање резерви. Упорном одбраном десне обале Колубаре и повременим преласком у противнапад српска војска је Аустроугарима нанела велике губитке. Временом је опремљеност и надмоћност у артиљерији почела да мења ток битке у корист Аустроугара.

После упорних и крвавих борби Аустроугари су 25. новембра заузели Човку, положај на којем је Моравска дивизија I позива изгубила 4.000 људи. Војвода Радомир Путник издао је 26. новембра припремну заповест, којом је предвидео повлачење српске војске на нове положаје. Путник је оклевао са доношењем коначне одлуке, јер би даље повлачење српске војске неминовно довело до напуштања Београда, што би могло имати негативне последице на пољуљани морал српске војске.

 

Zivojin Misic Portret.jpg
Генерал Живојин Мишић

Иницијатива за повлачење српске војске са колубарских положаја потекла је од команданта српске Прве армије генерала Живојина Мишића. Ситуација у српској Првој армији била је тешка. Оперисала је на тешко проходном земљишту Маљена и Сувобора, а иза себе је имала најтеже борбе са Аустроугарима. У њеним редовима забележени су видни знаци растројства и недисциплине. Под притиском непријатеља, генерал Мишић је ноћу 21/22. новембра повукао своју армију на гребен Сувобора. Падом Маљена 24. новембра било је угрожено лево крило српске Прве армије. Када су Аустроугари после неколико дана начели центар одбране српске Прве армије на Сувобору, да не би дочекао пробој фронта, Живојин Мишић је наредио повлачење своје армије на положаје западно од Горњег Милановца.

Пошто је издао наређење за повлачење, Мишић је о свему известио српску Врховну команду 28. новембра увече: "Моје мишљење је, с обзиром на све ово: трупе ове армије при сутрашњем нападу од стране непријатеља не би могле одржати садање положаје. А с погледом на развучен фронт од преко 30 километара у оваквом терену, принуђене на одступање, не би могле уредно одступити због изломљености терена и ко зна у каквом би реду и способности стигле на положај. Због свега овога, позват да о својим трупама водим рачуна, као и о даљим противдејствима, налазим да је мудрије постепено сутра отпочети повлачење на нове положаје, у реду, него сачекати да на повлачење будем приморан и ово да извршим у нереду. Нови положај је упола краћи и верујем да ћу на њему моћи дати јак отпор непријатељу."

Одлука генерала Мишића изазвала је велико узнемирење у српској Врховној команди, тим више што су нови положаји на које се повлачила српска Прва армија били даљи и краћи него што је Путник предвидео својим припремним наређењем. Стављен пред свршен чин у драматичном телефонском разговору ноћу 28/29. новембра, Путник је тражио од Мишића да повуче своје наређење и остане на сувоборским положајима. Војвода Путник је био против напуштања сувоборских положаја, јер је рачунао да су они најпогоднији за евентуалну српску противофанзиву. Осим тога повлачење српске Прве армије довело би до повлачења осталих српских трупа и неминовно до напуштања Београда, српске престонице.

Бранећи свој став, генерал Мишић је одбацио све мирнодопске догме о стратегијској важности Сувобора и Београда. Ако се сачувају животи српских војника, у које је Мишић имао поверења, увек остаје могућност да се противофанзивом поврате изгубљени положаји. У супротном, ако српска војска страда на Колубари, Аустроугари ће освојити не само Београд него и целу Србију. Уместо одсудне одбране, Мишић је заговарао еластичну одбрану по дубини, до момента када се створе услови за противнапад. На крају је Путник прихватио Мишићеве разлоге и издао наредбу за повлачење целокупне српске војске на линију: Варовница–Младеновац–Космај–Букуља–Венчац–Рудник–Таково–Овчар–Каблар. 

 

 

Oskar Pocorek Portret.jpg
Генерал Оскар Поћорек

Повлачење српске војске са Колубаре, сасвим се уклопило у Поћорекове представе о њеном потпуном растројству и немоћи. Поћорек је Комбиновани и VIII корпус упутио североисточно, да заузму Београд, што je довело до рокирања на север и XIII и XV корпуса. Тада је XVI корпус добио тродневни одмор, с тим да се предњим деловима постави источно од сувоборске греде и једну дивизију упути преко Косјерића на Чачак. Један мањи одред аустроугарске војске прешао је Дунав и заузео Смедерево. Тако су Аустроугари крајем новембра, у намери да обухвате српску војску, раширили свој фронт од Смедерева, Београда, Горњег Милановца до Чачка. Наспрам српске Прве армије на Сувобору остале су само две дивизије XVI корпуса.

Највећу пажњу Поћорек је посветио Београду, у циљу да обезбеди нормалан дотур материјала за Балканску војску, која се до тада снабдевала лошим и дугим комуникацијама из Босне и Срема. У штабу Минималне групе Балкан владало је уверење да су се главне српске снаге повукле северно од Рудника, јер су Аустроугари на положају Човка – Враче брдо наишли на највећи отпор српске војске. Занимање за крајњи североисток Србије показали су и аустроугарски савезници. Немачка Врховна команда била је заинтересована за отварање Дунава као комуникацијске линије за снабдевање Турске. Без обзира на оправданост разлога који су навели Поћорека да заузме Београд, стиче се утисак да су Аустроугари стекли погрешну представу о стању противника и потценили његову офанзивну способност.

После повлачења са колубарских положаја и напуштања Београда, српска Врховна команда је са песимизмом гледала на крајњи исход војних операција. У таквом расположењу Врховна команда је 29. новембра преко војног министра у Нишу, тражила хитну дипломатску интервенцију Владе код савезника. Сасвим другачије расположење владало је у штабу Прве српске армије. Ослобођена непријатељског притиска српска Прва армија се на новим положајима одморила, нахранила и попунила септембарском класом регрута и делом људства из Македоније. Артиљерија се снабдела топовском муницијом: стигло је 20.000 граната из Француске и Грчке. После извлачења из борбеног додира, морал српске војске почео је полако да се диже.

 

Kralj Petar na osmatracnici.jpg
Краљ Петар на осматрачници за време Колубарске битке

Прочула се вест да је стари краљ Петар дошао у штаб српске Друге армије и сишао у ров да се бори заједно са српским војницима. Ступање у борбу 1.300 каплара, средњошколаца, који су завршили краткотрајну обуку у Скопљу, створило је у осетљивом елементу српске народне војске – мисао да је дошло крајње време да се нешто предузме. Стање код непријатеља ишло је наруку српској војсци. Заробљени аустроугарски војници и бегунци описивали су стање Балканске војске најцрњим бојама. "Из саслушања многих непријатељских бегунаца види се да су код непријатеља наступиле тешке прилике, и то како у погледу исхране и снабдевања потребама, тако и у физичкој исцрпљености његовој." Док су Аустроугари свој фронт развукли, Срби су скраћењем фронта боље груписали своју војску. Тренутак за противнапад био је сада најповољнији иако се на српској страни није знало за прегруписавање аустроугарских снага према Београду.

Решен да искористи расположење својих трупа (повраћено дводневним одмором) и тешко стање код аустроугарских трупа, командант српске Прве армије одлучио је да пређе у офанзиву. Пре доношења коначне одлуке, генерал Мишић је хтео да чује мишљење потчињених команданата. Сви команданти дивизија сложили су се са намером Живојина Мишића, изузев команданта Дунавске II дивизије, пуковника Милоша Васића. Он је сматрао "да би прво требало непријатеља сачекати на јаким положајима; ту га најпре ослабити, па онда прећи у напад, јер ранијим преласком у напад тешко се могло очекивати да ће се дух код трупа тако брзо и лако уздићи".

 

 

 

 Мишић је сматрао да је противофанзиву требало предузети пре него што непријатељ преброди тренутне тешкоће у којима се налазио. Због тога је 2. децембра издао наређење својим дивизијама за противнапад. Своју одлуку је саопштио српској Врховној команди телефоном, када су трупе биле већ прикупљене на полазним положајима. Генерал Мишић је од Врховне команде затражио да у противнападу учествују и друге српске армије. Његова иницијатива је наишла у српској Врховној команди на одушевљен пријем.

Командант аустроугарске V армије, генерал Франк, организовао је 3. децембра у Београду параду свечаног уласка у град. Док су аустроугарске трупе парадирале у Београду, српска Прва армија започела је противнапад на Сувобору. Мишић је противнапад својих дивизија усмерио дуж пута који од Горњег Милановца води према Љигу. Противофанзива српске војске потпуно је изненадила аустроугарске трупе. Дивизије српске Прве армије у налету су одбациле аустроугарски XVI корпус са достигнутих положаја.

Напредовање српске Прве армије првог дана противофанзиве било је од великог моралног значаја. "Први успеси и задобивени трофеји морали су силно узбудити и потрести сваког војника. После оног непрекидног одступања и низа неуспеха, потресени дух код трупа, озарен топлим јесењим сунцем, почео се будити; старо самопоуздање и офанзивни дух поново се повратио."

У противнапад су кренуле и српска Друга и Трећа армија, али првог дана нису забележиле значајније успехе. Другог дана офанзиве српска Прва армија је одбацила непријатеља на гребен Сувобора. Напад осталих српских армија, у рејону Аранђеловца и Белановице, још није давао видљиве резултате. Суочен са српским успесима и новим нападима, у недостатку резерви, Поћорек је наредио да V армија из Београда нападне српски северни фронт на линији Варовница–Космај.

Пресудни догађаји у току Сувоборског боја одиграли су се 5. децембра. Аустроугари су извукли једну дивизију из XV корпуса и упутили је од Љига према Горњем Милановцу у помоћ XVI корпусу. Наилазећи на све јачи аустроугарски отпор из правца Љига, генерал Мишић је делимично изменио свој план противнапада. У намери да експлоатише досадашње успехе и одржи темпо напада, Мишић је напад Прве армије усмерио гребеном Сувобора према Струганику, Мионици и Ваљеву.

 

Juris srpske pesadije na Suvoboru.jpg
Јуриш српске пешадије на Сувобору

Успешан противнапад српске Прве армије на Сувобору 3-5. децембра одлучио је исход Колубарске битке. Наредних дана наступио је расплет. Спуштајући се са Сувобора у долину Колубаре, српска Прва армија наставила је гоњење свим снагама. Ваљево је ослобођено 8. децембра, а сутрадан је Мишићева армија сломила отпор Аустроугара северно од града. Успех српске Прве армије угрозио је бок и позадину XV и XIII корпуса, па је Оскар Поћорек 6. децембра издао директиву за њихово повлачење на Колубару. Тако је успех генерала Мишића на Сувобору и код Ваљева повукао напред и остале српске армије.

Успех српске Прве армије могао је бити донекле осујећен дешавањима на северном фронту. Притисак аустроугарске V армије на српске положаје на Космају осетио се 7. децембра, због чега је војвода Путник на северни део фронта упутио Тимочку дивизију I позива. Аустроугари су 8. децембра ујутро на препад заузели предње положаје на Космају, али су истога дана били одбачени енергичним противнападом Тимочке дивизије I позива. Тако је пропао последњи покушај Оскара Поћорека да ситуацију на балканском ратишту одржи под својом контролом.

 

 

 

 Расуло Балканске војске било је све веће, а напад српских трупа све смелији. У току српског противнапада аустроугарска војска, састављена од војника разних народности, показала је своју слабост. У миру је овај недостатак донекле био надокнађен механичком дисциплином, због чега су се аустроугарске трупе у почетку добро бориле док су прилике за борбу биле повољне. Чим се старешински кадар проредио, а снабдевање, нарочито артиљеријском муницијом, постало критично, морал аустроугарских трупа је нагло опао. У аустроугарској Балканској војсци наступило је осипање редова и масовно дезертирање војника.

Остаци аустроугарске VI армије, који су се повлачили према Шапцу и Лозници, пребачени су преко Саве и Дрине до 12. децембра. Оскар Поћорек је безуспешно настојао да задржи Београд као мостобран за наредне офанзивне операције аустроугарске војске. Изложена сталном притиску, аустроугарска V армија пребацила је остатке својих јединица преко Саве 15. децембра, док су српске трупе победоносно ушле у Београд. У току противофанзиве 3-15. децембра српске трупе су заробиле: 323 официра и 42.215 војника, и заплениле: 43 заставе, 142 топа разних калибара, 29 лафета, 386 кара, 71 митраљез, 60.000 пушака, два авиона, пет аутомобила, 37 санитетских кола, 3.500 кола са муницијом, пионирским, санитетским и осталим потребама, три касе, 52 пољске пекаре, 45 кујни, 184 самара и 4.000 коња. Укупно од почетка рата 1914. године заробљено је: 566 официра и 55.906 војника.

 

Austrougarisko povlacenje kod Sabca 1914.jpg
Повлачење аустроугарске армије преко Саве код Шапца

Битка на Колубари је класична битка, и по идеји и по начину извођења, као и по постигнутим резултатима. Она представља врхунац напора и вештине командовања српске војске. У Колубарској бици је под најтежим условима у неизвесној и тешкој борби, до ногу потучена аустроугарска Балканска војска, чиме је рат 1914. године решен у корист српске војске. После Колубарске битке генерал Живојин Мишић је унапређен у чин војводе.

Двострука је Мишићева заслуга за победу српске војске у Колубарској бици: уочио је моменат када је требало напустити Сувобор и када га је требало преотети. Успех његове армије покренуо је српски фронт напред. Нема велике победе без великих жртава. Да није било јуначког држања Моравске дивизије I позива на положајима Човка – Враче брдо, не би било ни Мишићеве противофанзиве.

Посмртни остаци јунака са Колубаре почивају у Цркви Светог Димитрија, спомен-костурници у Лазаревцу.

* Потпуковник др Слободан Ђукић је професор Војне историје на Војној академији.

РТС

 

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106432
Матис: Канал комуникације између Русије и САД у Сирији и даље отворен http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106431 7


Амерички министар одбране и шеф Пентагона Џејмс Матис изјавио је да ће изаћи на крај са инцидентима са руском авијацијом на небу изнад Сирије.

„Изаћи ћемо на крај са том причом, тренутно не могу да прецизирам да ли је реч о несмотреном пилотирању или о намерним провокацијама“, рекао је Матис поводом недавног инцидента који се догодио на сиријском небу када су се руски јуришни авион Су-25 и амерички ловац Ф-22 опасно приближили један другом.

Матис је, међутим, такође рекао да је канал комуникације између Русије и САД, који је формиран како би се избегавали инциденти на небу изнад Сирије, и даље отворен.

Амерички министар одбране осврнуо се и на однос са америчким председником Доналдом Трампом рекавши да никада са њим није имао проблем да разговара о руској тематици у контексту националне безбедности.

Он је изнео и став да је Русија свакако била умешана у предизборну трку прошле године: „Да, сматрам да су они то урадили“, рекао је Матис новинарима.

Читајте више на Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106431
Матис: Севернокорејске ракете тренутно не представљају претњу за основну територију САД http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106430 7


Шеф Пентагона Џејмс Матис изјавио је да севернокорејске интерконтиненталне балистичке ракете тренутно не представљају претњу за основну територију САД.

„Те ракете тренутно не прете главној територији САД. Ми спроводимо сву неопходну експертизу тим поводом“, рекао је он.

Северна Кореја недавно је тестирала ракету „Хвасон 15“ која, према тврдњама Пјонгјанга, може да погоди циљ на удаљености од 13.000 километара.

Пјонгјанг тврди да испитивања ракета врши као одговор на константну претњу од стране САД.

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106430
САД: Не можемо да замислимо ситуацију у којој Западни зид није део Израела http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106429 2


Сједињене Америчке Државе Зид плача у Јерусалиму сматрају територијом Израела, изјавио је високо рангирани представник америчке администрације.

„Не можемо да замислимо ситуацију у којој Западни зид није део Израела. Али, као што каже председник Трамп, конкретне границе суверенитета Израела морају да буду део споразума о коначном статусу Јерусалима“, рекао је представник администрације новинарима.

Зид плача, познат и као Западни зид, сматра се јединим остатком Соломоновог храма који се налазио на Храмовној гори и који су у 1. веку разорили Римљани. Сада се на Храмовној гори налазе светиње ислама.

Амерички председник Доналд Трамп је 6. децембра објавио да САД признају Јерусалим за престоницу Израела и потписао документ о преношењу Амбасаде САД из Тел Авива у Јерусалим.

Израел је поздравио ту одлуку, док је реакција многих других држава, а пре свега земаља Блиског истока и Палестине била негативна. 

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=106429