Najnovije vesti sa sajta www.vostok.rs http://www.vostok.rs/useRss.php category 23.05.2017T05:13:34 http://www.vostok.rs/sajt/vostok/ime.png Вучић: Ако би се Србија придружила НАТО-у, то би решило многе проблеме, али би се створио раскол у друштву http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=101003 2


"Ако би се Србија придружила НАТО-у, то би решило многе проблеме, али би се створио раскол у друштву који би трајао деценијама, јер 75% становништва земље не подржава чланство у НАТО", рекао је српски премијер Александар Вучић, преноси ТАСС.

Обраћајући се студентима, он је објаснио да би "уласком у НАТО, Србија решила значајан број питања са којим се суочава, али да би то било против воље 75% људи."

"То је разлог зашто би требало да останемо војно неутрални, придружимо Европској унији и имамо најбоље могуће односе са Русијом и Кином", рекао је Вучић.



"До сада смо успели у томе. Ми смо чули (руског председника Владимира) Путина и (заменика премијера Дмитрија) Рогозина који су саопштили да Русија и Србија никада нису имали боље односе, док су Сједињене Државе и Европска унија саопштиле да смо достигли највиши ниво сарадње ", рекао је Вучић.

"Не бих ни помињао односе са Кином", додао је српски премијер.

По његовом мишљењу, чланство у НАТО-у "би створило дубоки раскол у народу који би трајао деценијама, што би довело до дугорочних последица."

С друге стране, 70% становништва земље, који се залажу за сарадњу са Русијом преко интеракција са Западом, морају да схвате са ким ће Србија сарађивати на економском пољу, ако се таква одлука донесе, рекао је Вучић.

Одлазећи председник Србије Томислав Николић ће радити на развоју и продубљивању веза земље са Русијом и Кином.

Раније је Влада Србије одлучила да оснује Национални савет за сарадњу са Русијом и Кином, а којим ће руководити Томислав Николић. Очекује се да ће Национални савет бити надзорно тело за различите области сарадње Београда са Москвом и Пекингом.

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=101003
Дутерте: Данас се у свету човек може ослонити само на реч Русије и Кине http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=101002 2


Председник Филипина Родриго Дутерте је, коментаришући могућност стварања војне алијансе са Москвом и Пекингом, изјавио да се у свету данас човек „може ослонити само на реч Русије и Кине”.

„Ако се ситуација у свету, укључујући ситуацију са ИД, погорша, ја ћу бити не принуђен, али ћу бити отворен према одбрамбеној алијанси. А данас се човек може ослонити само на реч Русије и Кине”, рекао је Дутерте  у интервјуу за руске медије уочи посете Москви.

„Америка је лицемерна. Тамо лева рука не зна шта десна ради, тако да ће увек постојати проблеми, неразумевање и, ако  не мржња, онда међусобно непријатељство”, изјавио је председник Филипина.

Осим тога, председник Филипина је изјавио да је засад одустао од посете Вашингтону. Сматра да прво треба да посети Русију.

„Видим могућност за ново пријатељство, нове путеве сарадње између Филипина и Кине, као и са осталим земљама Асоцијације држава југоисточне Азије и Европе”, истакао је Дутерте.

Он је притом истакао да су Филипини искључили САД са списка земаља од којих ће тражити помоћ и сарадњу. „По питању људских права, мислим, Америка је изашла ван граница својих природних овлашћења према другим земљама”, рекао је Дутерте.

„Од краја 60-их година САД су почеле да пружају подршку другим земљама, али да се истовремено мешају у њихове послове. Дошло је до тога да су они нудили помоћ некој земљи у замену за то да она уведе законе о истополним браковима и томе слично”, изјавио је Дутерте, преноси „Взгляд”.

Осим тога, Дутерте је саопштио да Манила позива Русију да инвестира у енергетику Филипина и да учествује у експлоатацији нафте у овој земљи.

„Тренутно велики део нашег увоза чине нафта и гас. А њих у обиљу има у Русији. Так да смо ми отворени за сарадњу, укључујући сферу енергетике и IT. Позивамо Русију да инвестира у ове сфере”, истакао је председник Филипина.

Руска реч

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=101002
Рус на мотору обишао пола света http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=101001 15


Олег Харитонов (46) је напустио Москву 20. августа 2014, прошао на мотору југоисточну Азију, Европу, Африку и преко Јоханезбурга „долетео“ до Буенос Ајреса. Тренутно се креће према граду Ушуаја (такође Аргентина). Пропутовао је преко 111.000 км, односно две трећине пута, посетио 62 земље. Рођен је у руском главном граду, има сина од 18 година и кћер која је недавно напунила 6. Ово путовање је испуњење његовог сна, који му се чинио тако недостижан...

 „Долази време када желиш да нађеш прави баланс у свом животу. Када покушаваш да разумеш оно што си постигао и схваташ да си се увек бојао да учиниш нешто заиста велико“, каже Олег за „Руску реч“. Он сматра да је проблем у образовању. „Деци прво читају бајке, подстичу њихове снове, а онда их шаљу у школу где им постављају границе. Године пролазе и ми заборављамо наше снове.“

„Имао сам свој посао, радио сам на сајмовима. Онда се догодила криза у пословању, а и ја сам лично пролазио кроз кризу“, каже Олег. Додаје да се уморио од посла „који постаје рутина“. Осећао је да време брзо пролази и да мора нешто предузети. „Сад или никад“, рекао је себи.

Фото из личне архиве О. ХаритоноваФото из личне архиве О. Харитонова

 

Размишљао је шта би могао да учини са својим животом. Прво је кренуо на краћи излет, а затим погледао карту света и рекао: „Морам учинити нешто заиста велико“.

 

„Мој син је био тинејџер, и желео је да га отац пусти на миру, а моја ћерка је хтела да јој тата шаље слике лептирова, крокодила и нилских коња из разних држава." Сви остали су покушавали да га одговоре и понављали му да је то немогуће.

 

Фото из личне архиве О. ХаритоноваФото из личне архиве О. Харитонова
Припреме за путовање

„Истина је да нисам био спреман и нисам имао ништа за тако велико путовање - чак ни дозволу за вожњу мотора. Дозволу сам добио тек месец и по дана пре почетка путовања“, објашњава Олег.

 

Фото из личне архиве О. ХаритоноваФото из личне архиве О. Харитонова

Имао је сан и знао је да неће бити лако. Дакле, шест месеци пре одласка кренуо је на часове технике „ендуро“ вожње. „Морао сам да научим да управљам мотором у тешким и екстремним условима.

„Један од разлога зашто сам се одлучио за овај пут је тај да сам желео да будем пример за своју децу“, каже Олег.

 

Фото из личне архиве О. ХаритоноваФото из личне архиве О. Харитонова

 

Упркос свим потешкоћама никада није помишљао да заврши путовање. Чак ни када је букнула економска криза у Русији, а рубаљ пао. Сећа се да су га звали пријатељи и говорили му да мора да се врати. 

 

Олег им је одговорио да мора да настави, да осећао велику одговорност пред људима који навијају за његов успех и сматрају га поузданим човеком.

Боље је имати пријатеље него новац

Спонзори његовог путовања су Федерација мото туризма Русије и Руско географско друштво, а компанија Морсвязьспутник га је опремила сателитским телефоном за комуникацију у хитним случајевима. 

 

Фото из личне архиве О. ХаритоноваФото из личне архиве О. Харитонова

„Деведесет одсто људи које сам сретао на путу су са руског говорног подручја који живе у другим земљама.“

Олег не намерава да обара рекорде или да буде уписан у Гинисову књигу. То нема пуно смисла за њега. Оно што је најважније за њега је сусрет с људима.

 

Фото из личне архиве О. ХаритоноваФото из личне архиве О. Харитонова

 

Олег не говори стране језике, не зна ни енглески. Само језик гестова. „Када двоје људи желе да комуницирају разумеће се на било ком језику“, рекао је Олег. „Волим да упознајем људе у ненасељеним подручјима, волим пустиње без људи где си сам са собом. То можда звучи чудно, али туристичка места ме не привлаче“, објашњава.

 

Фото из личне архиве О. ХаритоноваФото из личне архиве О. Харитонова

Сународници на путу

На свом путовању упознао је пуно Руса. „Има нас по целом свету. Чак и у најудаљенијим местима у Африци сам упознао сународнике, који су ме звали кући на вечере и дружења", каже авантуриста.

„Могу рећи да ме Аргентина дочекала раширених руку“, додаје.

 

Фото из личне архиве О. ХаритоноваФото из личне архиве О. Харитонова

Пут кући

Олег признаје да воли да путује, али већ жели да се врати породици. Аргентина ће бити прекретница. Ушуаја је најудаљенија точка од Москве, почетна тачка повратка кући. Олег се нада да ће се вратити пре 1. септембра следеће године, када ће његова ћерка кренути у први разред. Каже да му јако недостаје породица. А када се врати написаће књигу о свом путовању и направити документарни филм од свега што је успут успео да сними.

 

Фото из личне архиве О. ХаритоноваФото из личне архиве О. Харитонова

Дмитриј Фоминих,
Руска реч

 

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=101001
Ливадијски дворац: Последњи летњиковац породице Романов http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=101000 5


У дворцу царске породице Романов, подигнутом у италијанском стилу, одржана је Кримска конференција савезника 1945. године. Рузвелт је тада и одсео у њему. Присетимо се богате историје ове јужне резиденције руских императора.

1. Ово место је било летња престоница Русије

Ливадија је насеље на јужном огранку Крима, недалеко од Јалте која је још средином 19. века постала популарно одмаралиште захваљујући развоју железнице и клими, за коју су лекари сматрали да је лековита. Имање у Ливадији је 1861. године купио Александар III и саградио тамо Велики дворац за своју супругу. Ускоро се недалеко од њега појавио Мали дворац за наследника, где је Александар III често боравио и где је умро. У Храму Воздвижења Часног Крста у Ливадији на верност руском престолу се заклео цар Николај II. Тамо је прешла у православље његова невеста, принцеза од Хесен-Дармштата, која је затим постала императорка Александра Фјодоровна.

Илустрација: ТАСС Илустрација: ТАСС
2. Најскупљи царски „летњиковац“

Од ливадијских двораца грађених по наруџбини царске породице Романов сачуван је само последњи, за чију изградњу је налог издао лично Николај II. Према неким прорачунима, император је у њега уложио 4 милиона златних рубаља. Темељ је ударен 1910. године, а дворац је у потпуности изграђен и опремљен за 17 месеци.

 

Царска породица у Ливадијском дворцу. Илустрација: ТАССЦарска породица у Ливадијском дворцу. Илустрација: ТАСС

3. Место за одмор и забаву

Императорска породица је долазила овамо на одмор у пролеће и у јесен. Из Петербурга су путовали возом до Севастопоља, где су прелазили на јахту и њоме свечано упловљавали у јалтинску луку. Цар и царица са децом су удисали лековити ваздух, бањали се у мору и на сунцу, шетали пешке по парку и на коњима или аутомобилима по околини. Посебно су волели да иду у лов и да играју тенис на терену у парку. Омиљени хоби им је било фотографисање. Сачуване су аматерске фотографије из царских албума на којима велике кнегињице позирају усред морске пене на обали, а император са свитом седи на високом камену. Последњи пут је императорска породица боравила у Ливадији у пролеће 1914. године. Планирали су да у јесен поново дођу овамо, али у лето је почео Први светски рат, а затим је земљу захватила револуција.

 

Царевић Алексеј у шетњи. Илустрација: ТАССЦаревић Алексеј у шетњи. Илустрација: ТАСС

4. Архитекта је био Николај Краснов

Ливадијски дворац је пројектовао архитекта Николај Краснов. Он је био дете са села, а већ са своје 24 године је постао главни архитекта Јалте. Овај град је захваљујући њему тако леп и много пута је описан у руској књижевности и мемоарима. На Криму је по Красновљевим пројектима подигнуто преко 60 објеката. То су углавном виле престоничних аристократа. После револуције, 1919. године, Краснов је емигрирао у Константинопољ, а одатле на Малту и на крају у Београд где је наставио да се бави пројектовањем и подигао неколико двораца, између осталих и резиденцију југословенског краља Александра Карађорђевића на Дедињу.

 

Николај Краснов. Архивска фотографија.  Николај Краснов. Архивска фотографија.

5. Саграђен је у италијанском стилу

Дворац је саграђен у стилу италијанских вила из доба ренесансе са отвореним галеријама, мрежастим балконима и декоративним детаљима. Саграђен је од белог инкерманског кречњака који се вади на Криму. Најкарактеристичнији „италијански“ део дворца је унутрашње двориште окружено аркадама, са зеленилом и мермерном фонтаном у центру. У галеријама дуж зидова сачуване су мермерне клупе са наслонима за руке у виду грифона.

 

Илустрација: Андреј Некрасов /Global Look PressИлустрација: Андреј Некрасов /Global Look Press

6. Дворац је историјски узор еклектичног стила

У Другој половини 19. века у архитектури и дизајну ентеријера био је распрострањен еклектицизам. Архитекте су користиле разне стилове у оквиру једног објекта. Ливадијски дворац у том смислу није изузетак. Личне одаје императорске породице на спрату дизајниране су у новом стилу модерне, за храмове су искоришћени византијски узори. Један осветљени бунар је направљен у готичком стилу са химерама, а други, арапски, са мајоликом и источним орнаментом.

 

Илустрација: Владимир Астапкович /РИА НовостиИлустрација: Владимир Астапкович /РИА Новости

7. Собе

Унутрашњи садржај дворца углавном није сачуван. У совјетско време је објекат коришћен као санаторијум. На срећу, сачувани су изванредни архитектонски украси одаја и поједини предмети ентеријера, на пример, стубови и украшени камин од карарског мермера у свечаној трпезарији, а такође кабинет за пријем са панелима од црвеног дрвета и месинганим украсима у стилу Жоржа Јакоба, као и соба за билијар направљена у енглеском стилу и тепих ручне израде са приказом породице Николаја II.

 

Илустрација: Владимир Астапкович/РИА НовостиИлустрација: Владимир Астапкович/РИА Новости

8. После перестројке дворац постаје музеј

После револуције у дворцу је неколико година радио музеј свакодневице царске породице, а затим је у њему смештен санаторијум за сеоско становништво у коме су људи лечени од туберкулозе. После рата, све до Стаљинове смрти 1953. године, ово је био летњиковац високих државних функционера. Тек 1993. године дворац је претворен у музеј.

 

Санаторијум "Ливадија",  1966. Илустрација: Израел Озерскиј/РИА НовостиСанаторијум "Ливадија", 1966. Илустрација: Израел Озерскиј/РИА Новости

9. Био је место историјског сусрета савезника

У дворцу се одиграо један од најважнијих политичких догађаја Другог светског рата – Кримска (или Јалтинска) конференција шефова три савезничке државе антихитлеровске коалиције: СССР-а, САД и Велике Британије. Овде је у 43 собе одсео Франклин Рузвелт са америчком администрацијом.

 

Јалтинска конференција, 1945. Черчил, Рузвелт и Стаљин. Илустрација:  Imago/Global Look PressЈалтинска конференција, 1945. Черчил, Рузвелт и Стаљин. Илустрација: Imago/Global Look Press

Ирина Осипова,
Руска реч

 

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=101000
Подгорица: У Путину виде Милошевића http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=100999 17


Црна Гора у Русији нема узор за демократски систем, а мит о традиционалном пријатељству везан је за даљу прошлост, оцијенио је министар вањских послова Срђан Дармановић.

Не прецизирајући о којим се митовима децидно ради, он је политикантским маниром поручио да се Русије и даље треба чувати, те да некадашњи противници црногорске независности и западних вриједности заправо само промијенили лик вође.

„С тим што им се чини да данас имају много снажнијег савезника и могло би се рећи да заправо у Путину виде Милошевића, само много јачег и моћнијег, јер је много моћнија земља у питању.“

Он је поручио да чланство у Европској унији и НАТО-у није хир политичара, већ државно опредјељење, иако по овом питању није орагнизован референдум, а већинска воља грађана изневјерена „државним опредјељењем“.

„Чланство ЕУ и НАТО није хир гарнитуре политичара из посљедњих пар година, већ трајно опредјељење записано у Декларацији независности, кад су грађани 21. маја гласајући за независност истовремено гласали и за будуће чланство Црне Горе у ЕУ и НАТО “, навео је Дармановић, преносе црногорски портали.

Дармановић је оцијенио да у Црној Гори подјеле постоје одавно и да су се некад кретале другим линијама, а да су у новијој политичкој историји највише биле изражене кроз подјелу око државног статуса.

„То је имало рефлексије и на питање идентитета, тако да су то стари друштвени расцјепи исказани на новом питању, а то је овога пута чланство у НАТО. Ово питање, заправо, засијеца много дубље него што је обично чланство у једној војно-политичкој организацији“, рекао је Дармановић у интервјуу агенцији МИНА који преноси РТЦГ.

Како је казао, ради се о подјелама које симболизују опредјељење за традиционалистички курс ка истоку и модернизаторски курс ка вриједностима западних демократија.

„Исти или слични друштвени и политички расцјепи раније су били изражени кроз питање етничког идентитета (црногорство – српство), и кроз виђење државног статуса (индепендизам – федерализам). У овом моменту, у основи исти противници сукобили су се на опредјељењу за или против НАТО-а, што је заправо само нова битка старих историјских и политичких ривала. При томе су се мијењали спољни учесници. Противљење вриједностима савремених демократских друштава је крајем прошлог стољећа у Црној Гори имало покровитеље у Србији, нарочито под Милошевићевим режимом, а данас је ту улогу преузела Русија“, рекао је Дармановић.

Односи с Москвом у силазној путањи

Кад су у питању односи са Русијом, шеф дипломатије је оцијенио да су политички односи Подгорице и Москве у силазној путањи у посљедње двије или три године, односно, како је рекао, откад је Русија почела активно да се мијеша у питање црногорског чланства у НАТО-у.

„Не желим да кажем да смо мета били првенствено ми, Русија нема разлога да с бави тако малом земљом на Балкану из угла њеног чланства у НАТО, него се ради о политичком правцу који је Москва заузела посљедњих година и који се исказује тиме да настоји да попуни геополитички вакуум свуда гдје се за то укаже прилика“, рекао је Дармановић.

Поштовалац руске културе, али не и традиционалних пријатељских односа

„Истини за вољу, иако сам велики поштовалац културе, литературе, стваралаштва руског народа и његовог хероизма у борби против фашизма, затим њихове шаховске школе чијој доминацији није било равне у историји древне игре, морам да кажем да је прича о традиционалном пријатељству прилично везана за митове, па можда и неке чињенице, из 19. вијека или раније, док моја генерација нема никакве посебне везаности за то“, каже Дармановић.

То, како је рекао, води до максиме да у политици нама вјечних пријатеља, само вјечних интереса.

„Не можемо рећи ни да у Русији имамо узор за демократски систем, тако да су наше орјентације усмјерене према евроатлантским интеграцијама, казао је Дармановић.

ИН4С

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=100999
Србија у мраку - настављају се напади НАТО агресора http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=100998 18


Напади НАТО алијансе у ноћи између петка и суботу

Србија у мраку

КОСОВСКА МИТРОВИЦА - НАТО је у суботу од 12,10 до 13,05 часова са 18 пројектила гађао насеље Баир, у општини Косовска Митровица, у коме исључиво живи албанско становништво.

БЕОГРАД - НАТО авијације гађала је у суботу у 12.13 часова са три пројектила подручје насеља Макиш, пет километара јужно од центра Београда. Према још не потврђеним информацијама у исто време гађано је и подручје Липовице, југоисточно од Београда. Из правца Обреновца видео се густ облак дима, али за сада се не зна шта је било на мети авијације НАТО-а.

КОЛУБАРА - НАТО је, у суботу, око 02,30 часова, гађао најстарију термоелектрану у Србији - Колубару, са 4 пројектила. У нападу је повређено 11 људи од тога један теже, а међу повређенима је и један ватрогасац. Повређени радници налазили су се на својим радним местима у термоелектрани. Гађана су иста места на која је у претходна три напада дејстовавано графитним бомбама, затим на разводна постројења, а погођена је и трафо-станица у близини. Оштећења су велика и како се процењује биће потребне недеље да би се све обновило.

БАЈИНА БАШТА - У суботу, у 02.15 часова, авиони НАТО алијансе бацили су две бомбе са специјалним материјалима на постројење Есеровина код Бајине Баште, које је повезано са хидроелектраном "Бајина Башта" у Перућцу. Због овог напада дошло је до прекида напајања струјом читавог тог подручја, а нестало је и воде.

ШАБАЦ - Авиони НАТО алијансе изручили су у суботу на ужи део Шапца, у неколико наврата, чак девет разорних пројектила. Уз велику буку авиона и јаке детонације, у 02.17 часова са шест пројектила погођен је Стари град на обали Саве, да би потом у два наврата, између 03.00 и 04.00 часа авиони бацилии на ову локацију још три пројектила. Демолирана је зграда СО Шабац, Управа прихода, Републичка финансијска инспекција, као и службе општинског органа за прекршаје и катастар. У потпуности је уништен и магацински простор предузећа "Агрокоп".

ПОЖАРЕВАЦ - У суботу у два наврата, између 02.00 и 02.20 часова, НАТО је гађао објекте Електропривреде Србије у општини Пожаревац. Услед напада испао је електроенргетски систем и нестала је електрична енергија у Пожаревцу, Великом Градишту, Кучеву, Колубарици и Смедереву.

ЗРЕЊАНИН - Авиони НАТО су у суботу, у 02.30 часова, са два пројектила гађали мост на Бегеју код Банатског Двора у општини Житиште који се налази на магистралном путу Зрењанин - Српска Црња - Темишвар. Због кидања преносног кабла на мосту, у прекиду су и телефонске везе између Двора и неколико банатских села.

БОР - Мета НАТО алијансе у суботу, у 02.40 часова, поново је био Бор, где је са два врло снажна пројектила погођена трафо-станица у кругу Рударско-топионичарског басена "Бор".

КРАЉЕВО - У суботу, у 02.45 часова, НАТО авијација гађала је са једним пројектилом село Ратину, пет километара источно од Краљева.

СУБОТИЦА - НАТО авиони гађали су у суботу, у 03.50 часова, шире подручје Суботице. Мета тог напада била је хидрометеоролошка станица и средњеталасни предајник Радио Суботице на Палићу.

ПРИЗРЕН - У суботу у 08.00 часова, бомбардован је предео Старе барутане у Призрену са четири пројектила, а још четири испалили су на исту мету у 8,10 часова.



НОВИ САД - У Новом Саду се у суботу између 03.45 и 04.10 часова, чуло више снажних детонација из правца Фрушке горе. Незванично се сазнаје да је НАТО поново бомбардовао ТВ торањ на Иришком венцу.

СОМБОР - У суботу око 4 сата и 15 минута НАТО алијанса је, по други пут у току ноћи, ракетирали Сомбор. Са четири пројектила гађана је јужна индустријска зона града. Према још непотврђеним подацима, мета напада било је складиште "Нафтагас промета".



БЕОГРАД - На подручју Београда у ноћи између петка и суботе је гађано подручје Липовачке шуме, Обреновачког пута и Батајнице. Са два пројектила погођено је и складиште "Југопетрола" у општини Чукарица, саопштио је Градски центар за обавештавање.

Нови поремећаји у снабдевању струјом

БЕОГРАД - У Србији су у суботу у 9.05 избили нови технички поремећаји у снабдевању струјом, изазвани бомбардовањем електроенергетског система, због чега је велики део Србије поново остао без струје, саопштила је Електропривреда Србије.

ЕПС наводи да наставља да предузима мере за нормализацију снабдевања електричном енергијом и да је неопходно да потрошачи рационално троше струју, како би се потрошња свела на најнижи могући ниво.

Без струје су Ниш, Краљево, Шабац, Панчево, Суботица, Пожаревац, Костолац, Чачак, Ужице, Смедерево, Пожега, Пожаревац, Лесковац, Куршумлија, Блаце и Параћин. Делимично напајање електричном енергијом имају Сремска Митровица, Ваљево, Рума, Баточина и Јагодина.

Деца најчешће на мети НАТО

БЕОГРАД - Од почетка НАТО напада на СР Југославију убијено је више од 1. 200 цивила, међу којима је 30 одсто деце, која имају своје име, презиме, родитеље, другове, рекла је у суботу председник Југословенске комисије за сарадњу са УНИЦЕФ-ом и унапређење положаја жена Маргит Савовић.

Савовић је нагласила да су деца највише погођена ратом и да од 5.000 цивила, колико је до сада рањено, она чине 40 процената.

Истичући да три милиона деце у СРЈ, која немају миран сан ни право на одмор, живе под стресом и у страху да ће постати "колатерална грешка", Савовић је рекла да ће последице таквог начина живота бити видљиве и после рата.

Говорећи о здравственим последицама, Савовић је навела да се после рата очекује смањење наталитета, погоршање имунолошког система, раст малигних поремећаја, повећање броја инвалидне и деце без родитељског старања и са поремећајима у понашању, као и раст малолетничке деликвенције и озбиљних менталних поремећаја.

Кориштена и архива Гласа јавности

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=100998
Патријарх Иринеј одликовао Александра Дјукова и Кирила Кравченка орденом Светог Саве http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=100997 3


Његова Светост Патријарх српски Иринеј одликовао је ордeном Светог Саве другог реда за допринос развоју руско-српских односа и очување традиције и културе Александра Дјукова, генералног директора компаније „Гаспром њефт“ и Кирила Кравченка, члана Одбора директора НИС-а и заменика генералног директора „Гаспром њефтa“ за управљање иностраним активама  компаније. У име Александра Дјукова, ореден је примио Кирил Тјурдењев, генерални директор компаније НИС.



Ово највише одликовање Српске православне цркве уручено је данас у Храму Светог Саве у Београду, у оквиру церемоније почетка постављања мозаика на главној куполи храма.



Планирано је да радови на унутрашњој декорацији целе централне куполе храма буду завршени до краја године, а мозаик чију израду финансира „Гаспром њефт“ у износу од четири милиона евра, биће постављен на 1.230 квадратних метара куполе. Мозаик од специјалног стакла и камена који представља композицију Вазнесења Господњег, израђен је у специјалној уметничкој радионици у Москви, а уметничким радовима је руководио Николај Мухин, академик и члан президијума Руске академије уметности, народни уметник Русије.



„Храм Светог Саве је симбол пријатељства српског и руског народа. Поносан сам на то што данас у виду мозаика за главну куполу Храма видимо још један конкретан резултат наше подршке да се сачува културно и историјско наслеђе српског народа. После осам година колико сам провео у Србији, Орден Светог Саве којим сам одликован за мене има посебан значај и још дубље ме повезује са Србијом“, изјавио је Кирил Кравченко.



Поставши власник већинског удела у компанији НИС, „Гаспром њефт“ је постао не само водећи страни инвеститор у Србији, већ и највећи социјални инвеститор. У оквиру програма подршке хуманитарним пројектима у области културе и очувања историјског наслеђа Србије , компанија „Гаспром њефт“ је осим ослокавања куполе Храма Светог Саве помогла  и обнову „Руског некропоља“ у Београду, као и бројне културне пројекте попут фестивала Бољшој Емира Кустурице.

 

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=100997
Савет Федерације: Ослобођење Хомса више од војне победе http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=100996 1


Хомс је у недељу напустила послења група екстремиста и чланова њихових породица након чега је трећи по величини граду У Сирији прешао под потпуну контролу владиних снага.

Хомс је названично сматран главним градом такозване Исламске државе у Сирији, па његово заузимање није само војни, него и морални и политички успех сиријске војске, оценио је Озјеров.

Како је рекао ослобађање града биће својеврсни политички катализатор. 

Мислим да ће се после овог догађаја број присталице мирног решавања ситуације, као и број оних који желе да се прикључе процесу стварања и функционисања зона деескалације само повећавати, сматра посланик, 
преноси РИА Новости. 

Додао је да се нада да ће земље удружене у коалицију на челу са САД такође поздравити овај догађај.

„Да је коалиција заузела Мосул, ја бих то поздравио. Надам се да и они данас имају иста таква осећања".

Читајте више на Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут

Руска реч

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=100996
Алексеј Маресјев: Пилот који је преживeо 18 дана у залеђеној дивљини http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=100995 15


Прича о Алексеју Маресјеву, легендарном совјетском пилоту који је преживео авионску несрећу током Другог светског рата и који је 18 дана пузао по снегом прекривеној шуми са сломљеним ногама позната је многима у Русији. И поред тога што су му обе ноге ампутиране, Маресјев се врло брзо вратио у службу и летео са протезама. Укупно је за време рата оборио 11 авиона непријатеља, четири до рањавања и седам после.

Након рата његови доживљаји су препричани у књизи под називом „Прича о правом човеку". Ова је књига постала обавезна школска лектира и још увек је.

Једини детаљ који је овој причи до данас недостајао је право место пада Маресјевљевог авиона. Чини се да смо данас веома близу решењу ове загонетке.

Нови документарац RТ-jа истражује наводно место несреће. Син и унук Маресјева долазе у ту шуму по којој је храбри пилот пузао више од две седмице тражећи помоћ.

„Како му је то успело“, пита се унук који покушава да пуже само неколико метара пре него одустане. „Не, људи, то је немогуће... То је неизводљиво без ногу."

„У школи сам био јако импресиониран Маресјевљевом причом", каже Михаил Барињин, редитељ документарца.

„Био сам фасциниран тиме како је обичан човек постао легенда и како су други могли да крену његовим корацима", додаје Барињин. „Овај филм истражује значење речи јунак и идеју да данас постоје људи који би такође могли да постану легенде попут Маресјева."

Документарни филм о храбром пилоту је приказан 19. маја на RTD.RT.COM 

Игор Розин,
Руска реч,

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=100995
Музички фестивали због којих вреди доћи у Русију овог лета http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=100994 10


Од фестивала Kasabian, The Verve и System Of A Down до чувених џезера на open air фестивала

Руски open air фестивали се интензивно развијају, а највећи међу њима се могу мерити са сличним западним фестивалима по доброј организацији, пријатној атмосфери и хедлајнерима светског ранга. „Руска реч“ говори о томе где се овог лета може чути добра музика.


Ahmad Tea Fest

24. јун, Москва

 

Седми мини фестивал британске музике Ahmad Tea Music Festival који је своју мисију представио као подизање мостова између британске и руске музичке културе одржава се у парку уметности „Музеон“ под отвореним небом. Ове године ће хедлајнер бити Ричард Ешкрофт, вокалиста групе The Verve и аутор песама „Bitter Sweet Symphony“, „The Drugs Don’t Work“ и других хитова британске поп музике. То ће бити његов први наступ у Москви. На сцени ће се појавити и све популарнија група „CatFish and the Bottleman“ из Велса чија музика је спој елемената Новог таласа, garage, индија и гранџа. Њихов дебитантски албум The Balcony је у зиму 2016. године достигао платинасти тираж.

www.ahmadteafest.ru


Имање Jazz


1. јул, Москва (имање Архангелско)

29. јул, Санкт Петербург (Јелагино острво)

Усадьба Jazz / Press Photo Усадьба Jazz / Press Photo

 

На највећем међународном џез фестивалу под отвореним небом у Русији се поред џеза могу чути и блуз, lounge, фанк и други музички правци. За 14 година, колико се фестивал одржава, на њему је наступило преко 600 музичара из целог света, како признатих „класика“, тако и младих талентованих почетника.

У Москви ће наступити амерички соло певач афролатинског порекла Раул Мидон који сарађује са Шакиром и Енрикеом Иглесијасом, класик норвешког електронског џеза Нилс Петер Молваер и позната израелска певачица Естер Рада чија музика представља спој етиопског џеза, R&B, соула и фанка.

У Санкт Петербургу ће наступити Џон Скофилд, један од најпознатијих џез гитариста на свету, двоструки добитник награде Grammy за најбољи џез албум, као и финалисткиња бразилског шоу-програма „Глас“ Ju Moraes и франко-гвинејска група Ba Cissoko.

www.usadba-jazz.ru

Рок фестивал Park Live 2017.

5. јул, Москва

 

Park Live / Јевгенија Новожењина/РИА НовостиPark Live / Јевгенија Новожењина/РИА Новости

 

Фестивал се организује тек пет година, а већ је постао култна манифестација захваљујући богатом програму. На њему су наступали RHCP, The Kills, Lana Del Ray, Muse и други музичари. То је добра варијанта и за оне који хоће да чују најбољу руску рок музику, јер овде наступају и легендарне групе и млади таленти.

Овогодишњи хедлајнери су америчка група „System Of A Down“ и Канадска „Three Days Grace“. Обе свирају алтернативни рок. Наступају и шкотски алтернативци „Twin Atlantic“ и „Louna“, руска рок група са женским вокалом и текстовима посвећеним акутним социјалним питањима.

www.park.live

„Пикник Афиша“

29. јул, Москва

 

Afisha Picnic Afisha Picnic

 

Фестивал се већ неколико година одржава у „Коломенском“, једном од најлепших паркова Москве на територији истоименог имања из 19. века. Поред наступа на неколико сцена овде се организују и игре на свежем ваздуху, показна предавања и разни мини сајмови, али посетиоци долазе пре свега због музике.

Најнестрпљивије се ове сезоне очекује бенд Kasabian, наследник бенда Oasis, иначе једна од најпопуларнијих британских рок група. Овде ће такође наступити инди група Foals, која тежи успостављању баланса између поп музике и дрског експериментисања, као и млада украјинска реп екипа „Грибы“ која је недавно остварила запажен успех на постсовјетском простору.

picnic.afisha.ru

Alfa Future People Festival

7-9. јул, Велико Козино (400 км источно од Москве)

 

Alfa Future People FestivalAlfa Future People Festival

 

Ове године је у Русији отказан фестивал Sensation, али за љубитеље електронске музике постоји занимљива алтернатива. То је тродневни Alfa Future People Festival – типични „open air” изван града, где посетиоци могу да бирају ниво комфора по својој жељи, тј. могу да бораве у шатору „као дивљаци“, а могу и да одседну у хотелу или ауто-кампу који има све услове за живот, укључујући и врућу воду и пуњење мобилних телефона.

Међу извођачима су краљеви психоделичног транса и дабстепа Infected Mushroom, исландске звезде електронике Gus Gus, амерички битмејкер araabMUZIK који је радио са Азилијом Бенкс и групом „50 Cent”. Овде такође наступају познати диџејеви из Холандије, Немачке, Израела, Француске, Италије, Енглеске, Канаде и других земаља. Комплетан списак се може погледати на сајту овог пројекта.

www.afp.ru

 

Дарја Варламова,
Руска реч

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=100994