Последњих дана странице европске штампе попунила су саопштења о недовољним испорукама руског гаса у Европу. Нека од њих имају драматичан карактер и праћена су далекосежним закључцима о перспективама неких пројеката Гаспрома и руско-европске гасне сарадње у целини.

Заиста, према изјави секретара за штампу Европске комисије Марлене Холцнер, последњих дана испоруке плавог горива из Русије смањене су у 9 земаља. То су Пољска, Словачка, Аустрија, Мађарска, Бугарска, Румунија, Грчка, Италија и Немачка. Прекиди у испорукама које је признао и Гаспром, започели су средином прошле недеље. Како сматра низ експерата, они су били изазвани већом потрошњом гаса у Русији због невиђено ниских температура.

Између осталог, за сада европске земље не осећају посебне тешкоће у замени недовољних обима руског гаса. По подацима Европске комисије, учесници тржишта добијају обиме гаса који недостају из других увозних извора и подземних складишта. Према подацима агенције Блумберг, подземна складишта у Европи сада су попуњена практично на четвртину више него у истом периоду прошле године.

Како је саопштила 5. фебруара Марлена Холцнер, Русија постепено увећава испоруке гаса у земље ЕУ. Оне се, по њеним речима, постепено увећавају у Пољску, Словачку, Аустрију, Италију, Румунију, Бугарску и Грчку, а у Мађарској обим испорука је обновљен. Заменик председника управе концерна Гаспром Андреј Круглов је признао ових дана да је Русија на неколико дана смањила испоруке гаса у Западну Европу, отприлике за 10%. Али затим, по речима Круглова, обими гаса враћени су на нормалне показатеље. При томе он је истакао да компанија не може да испоручи европским потрошачима додатне обиме гаса које су тражили. На састанку са представницима руководства Гаспрома 4. фебруара руски премијер Владимир Путин приметио је да је у периоду мразева унутрашње тржиште приоритет за све енергетичаре Русије.

По речима аналитичара за нафту и гас инвестиционе компаније Тројка-дијалог Валерија Нестерова, ако се дешавања и могу назвати некаквом мини-кризом, то не пружа никакве основе да се говори о непоузданости Русије као испоручиоца.

Нервозна реакција на ову тобоже мини-кризу која траје неколико дана и управо се завршава, говори Нестеров, објашњава се представама укорењеним код дела европских политичара о томе да Русија тражи само своју корист. Уопште проблем поузданости испорука руског гаса појавио се на основу тога што су током низа година укупно око 20 дана постојали прекиди у испорукама руског гаса у Европу. А пре тога је постојала историја беспрекорних испорука током 40 година.

20 дана и 40 година велика су разлика. За Нестерова нема ни најмање сумње да ће Гаспром испунити све обавезе пред европским клијентима.

Четврти програмски чланак премијера земље и председничког кандидата Владимира Путина постао је предмет расправе на премијеревом састанку са политиколозима. И први пут питања су се тицала изградње демократске државе, форми учешћа грађана у управљању земљом.

Како ви видите будућност руског изборног система? Какав треба да буде систем одабира кандидата за губернатора? Видите ли перспективу уношења поправки које се тичу избора за горњи дом, Савет Федерације, у Устав земље? СА тим питањима објратио се Владимиру Путину директор фонда Политика Вјачеслав Никонов.

Једино на шта сам увек обраћао пажњу и вас и јавности јесте то да имамо сложени у јединствену земљу, у том смислу што постоје национално-територијалне формације, етноси, везани за територије. Али ми ни у ком случају не смемо да допустимо формирање некаквих националних партија, иначе ћемо распарчати земљу. При чему говорим управо о перспективи, о будућности земље. Што се тиче избора губернатора, друштво је дошло до тога да може и треба да доводи на влас руководиоце региона. Али и овде треба бити опрезан. Ми смо видели ситуацију када су се директни избори сводили на то да иза леђа кандидата стоје локални олигарси, некада и криминал, који је утицао на читав процес. Ипак не сме се вечито позивати на негативне појаве, ограничавати демократију, али неопходно је узимати у обзир ову околности.

Настављајући тему слободних губернаторских избора Владимир Путин је подвукао да је неопходно израдити такве инструменте који би гарантовали директно учешће грађана у изборима у регионима и искључивали би могућност јачања национализма и сепаратизма у земљи.

Али дискусије на тему изградње демократске државе биле су само почетак сусрета. Даље је било речи о конкретним правцима и идејама које намерава да реализује будући председник. Директора Центра за источноевропска истраживања Андреја Окару интересовали су трендови трећег председничког мандата Владимира Путина.

За време првог и другог председничког мандата све време сам мислио како да урадимо тако да судбина Русије не зависи од два или три човека. Како да се направи систем при којем можемо да гарантујемо очигледно и сигурно суверенитет земље и да се при томе овај систем живо одазива на све захтеве времена. И то је увек било суперзадатак. Чак онда када смо чували земљу која се распадала, обнављали економију и социјалну сферу. И сада завршавамо етапу постовјетског периода и можемо да започнемо кретање унапред. Пре није било базе, услова, ресурса. Ипак могу да тврдим да смо деловали ефикасно и да ћемо надаље деловати исто тако ефикасно. Суперзадатак је стварање таквог државног организма, економског система који ће бити жив и снажан, који ће се одазивати на изазове времена које се мења и гарантовати високи стандард.

На састанку са политиколозима није прошло ни без критике на рачун опонената на председничким изборима, мада, како је подвукао Владимир Путин, сви кандидати су људи паметни и здрави, са којима премијер има добре односе.

Ни један од претендената на председничку дужност неће издати интересе земље. Ја то говорим одговорно. Знам их одавно и у то сам уверен. Михаила Прохорова прекоревају да је милијардер, али мени се чини да је он такође врло патриотски оријентисан човек. Миронов, Жириновски, Зјуганов – тим пре. Али неке ствари које они обећавају по мом мишљењу сасвим су неостварљиве. А ако затим на председничкој дужности почну да их реализују, ништа осим штете неће се десити.

У економији Генадиј Зјуганов предлаже да се потврди општенародна својина над природним ресурсима. Али имамо закон о природном благу. Тамо је написано да су сва природна блага власништво Руске Федерације. То је већ потврђено. Не схватам зашто да се удара на отворена врата?

Други моменат – национализација нафтног и гасног комплекса, тачније држава даје лиценцу само на коришћење сировина, а затим добија новац од оних који их експлуатишу. Али ми имамо државне компаније са државним учешћем и контролом – Гаспром и Росњефт. И оне данас играју важну улогу. Мени кажу: све треба хитно приватизовати. Ево, Прохоров, на пример, о томе говори. Код нас није осигурано главно, код нас нема демонополизације. Ако просто све препустимо, биће врло тешко контролисати и цене ће кренути да скачу. У овом сектору данас се не сме све приватизовати хитно, тим пре не сме се национализовати – неће бити развоја.

Неке идеје кандидата Владимир Путин сматра достојним реализације. Забрана државним компанијама да поседују медије и удео у њима – добра је мисао коју је предложио Михаил Прохоров, изјавио је Владимир Путин. Мислим да у том правцу треба да се крећемо. При томе премијер се изјаснио против приватизације државних канала.

Уједињена Европа прославља 20-годишњицу Мастрихтског споразума. Идеје јединственог економског простора, јединствене валуте, проглашене 1957. године у Риму, наишле су на конкретно оваплоћење. И више од тога: Мастрихт је постао симбол неолибералног окрета ЕУ. За протекле године документ је претрпео низ измена на рачун споразума, потписаних у Ници 1997. године и у Амстердаму три године касније. Конструкција је овенчана Лисабонским споразумом 2009. године. Планови за интерграцију су били грандиозни, није ни из далека све реализовано. Тему наставља аналитичар Сергеј Гук и експерт – Владислав Белов, руководилац Центра за немачка истраживања Европског института РАН.

Европски лидери сањали су о јединственој међународној, одбрамбеној политици и политици безбедности, што је и било фиксирано у преамбули. Реални живот је помало охладио жар ентузијаста. Национални интереси великих држава – Немачке, Велике Британије, Француске и Италије - упорно нису желели да се подударе. Тежња да се говри једним гласом у међународној заједници закржљала је и пре него што је рођена. Ради тога је било потребно да Лондон и Париз одустану од својих места сталних чланова СБ УН. Али о томе они нису хтели ни да чују. А ускоро је и сам Берлин почео да иступа са сличним амбицијама.

У децембру 1991. године Француска и Велика Британија покушале су да скромно реше проблем очувања јединства Југославије. Узалуд: Немци су својим признањем независности Словеније и Хрватске прецртали све планове. А већ о каквом „јединственом гласу“ је могло да се говори у току упада САД у Ирак? Американци су тада вешто суочили „стару“ Европу са новајлијама у ЕУ.

У јануару 1999. године, не без недорађености, појавио се и Европски валутни савез. Главни проблем је био на длану. Оци оснивачи замислили су да упаре државе са чврстим валутама са њиховим „млађим“ партнерима, чији новчани знаци су сматрани „меким“. Коначни циљ: унифицирати економију зоне евра уз помоћ јединствене валуте. Али улогу парног ваљка евро није могао да испуни. Процес интеграције је прикочен. Мишљење Владислава Белова, руководиоца Центра за немачка истраживања Европског института:

У току је постепена хармонизација економске политике. Нису хармонизовани још порези, поједине сфере. Зона евра чини тек прве кораке на путу унификације буџетске политике. Земље су се одважиле на врло сложен експеримент. И у многоме он је успео. Видимо Европу разних брзина. По мени, најважније је да се периферија постепено приближава. Да, процес је спор. Да, како се сматра, Немачка и Француска су добиле много више него друге земље. Заборавља се да Немачка није само највећи извозник у оквиру ЕУ, већ и највећи увозник. На стотине милијарди евра Немачка уовози из других земаља. Експеримент заслужује добре оцене. У целини положен је добар темељ.

Бивши канцелар Немачке Хелмут Шмит види основни недостатак у томе да Мастрихтски споразум нема међународно-правни карактер. То је само међувладина изјава о намерама, а зато обавезујућу снагу споразум нема. Замисли да се формира јединствени политички простор за сада остају само у преамбули.

Сада већ бивши шеф румунске владе десног центра Емил Бок постао је нова висока жртва кризе која бесни на просторима ЕУ. Ја сам одлучио да вратим мандат мог кабинета – изјавио је он на заседању владе које се преносило директно на националној телевизији. По Боковом признању, оставка треба да олакша политичку и социјалну ситуацију у земљи, већ трећу недељу захваљну снажним антивладиним иступањима.

Без обзира на то што је по законодавству 45-годишњи Емил Бок могао да настави да врши обавезе премијера до парламентарних избора заказаних за новембар текуће године, он је решио да оде превремено. У свом обраћању позвао је посланике да што пре формирају нову владу, како би осигурали стабилност у Румунији у тешким глобалним економским условима. Посматрачи говоре о вероватном формирању кабинета технократа – што ће између осталог омогућити да се само привремено одложи рашчишћавање политичких рачуна.

Симптоматично је што је Емил Бок изјавио да даје оставку буквално наредног дана пошто је мешовита мисија ММФ и ЕУ похвалила његову владу за реформе реализоване последњих месеци. Ове реформе су омогућиле Румунији да добије од обе организације сагласност за пружање финансијске помоћи од укупно 20 милијарди евра. Ипак ове реформе довеле су до раста незапослености, смањења плата за 25% и увећања пореског оптерећења. Свакодневне масовне демонстрације у Румунији које су започеле 13. јануара, очигледно су покоазале однос ставновништва према сличним мерама.

Између осталог, слична слика се последњих месеци види у Грчкој, Шпанији, Италији, Португалији и другим европским државама. У низу њих већ се десила промена владајућих елита, између осталог као последица краха десних станака на изборима. И слична тенденција у скорије време може да дотакне и друге државе – приметио је у разговору за Глас Русије шеф одељења за европску безбедност Европског института РАН Дмитриј Данилов.

У европским земљама и даље остаје јаз између власти са једне стране и друштва са друге. Становништво не верује властима. Слична ситуаицја додатно је појачана у условима финансијско-економске кризе. Специфика положаја састоје се у томе што руководство ЕУ није у стању да изради јасну концепцију превладавања кризе и даље разрађује програме помоћи проблематичним земљама, рачунајући на пооштравање буџетске дисциплине од стране њихових влада. Јасно је да сличне мере неће добити подршку бирача. Осим тога, саме по себи оне нису у стању да реше постојеће проблеме. Све то даје основе да се дешавања у ЕУ оцењују не више у финансијским, чак не ни у социјално-економским, већ у политичким категоријама.

У самој Румунији анкетирања су већ фиксирала пад популарности Демократско-либералне странке Емила Бока у последња два месеца са 21% до 15%. Осим тога, у партији се појавио раскол. Између осталог, против Бока је иступио председник Сената Василе Блага, који јепозвао да се трезвено погледа на протесте који се шире.

Државни научни центар вирусологије и биотехнологије „Вектор“ федералне службе „Роспотребнадзор“ у Новосибирску је успешно завршио прву фазу клиничког тестирања руске вакцине против сиде, рекао је новинарима у понедељак генерални директор центра Александар Сергејев. „Вакцина стимулише израду антитела у организму као одговор на болест, и обнову ћелија, за разлику од вакцина на којима се сада у свету ради“, - рекао је он.

Генерални директор је саопштио да одлуку о почетку друге фазе клиничких тестирања треба да донесе национални орган контроле – Научни центар за експертизу средстава медицинске примене у Москви.

У Кремљу нису потврдили информацију о томе да је председник РФ Дмитриј Медведев требао да одржи телефонски разговор са председником Француске Николом Саркозијем. Раније је председник Француске изјавио да ће да се јави Медведеву у његово име и име канцелара Немачке Ангеле Меркел како би разговарали о ситуацији у Сирији. Према саопштењу портпарола шефа руске државе Наталије Тимакове, таквог разговора у распореду обавеза председника нема.

За још један нацрт резолуције о Сирији која је обухваћена антивладиним протестима се гласало 4.фебруара у СБ УН. Русија и Кина су искористиле право вета.

Председник Француске Никола Саркози је изјавио у понедељак да намерава да назове свог руског колегу Дмитрија Медведева и у име Француске и Немачке разговара са њим о ситуацији у Сирији. Још један нацрт резолуције за Сирију је био поднет на гласање у СБ УН. Русија и Кина су искористиле право вета. „Јавићу се данас председнику Медведеву и разговараћемо о питању Сирије. Уз дозволу канцелара Немачке, говорићу у наше име“, - рекао је Саркози на заједничкој са Меркеловом конференцији за штампу.

Према његовим речима истог дана премијер Француске Франсуа Фијон ће говорити на ту тему са премијером Русије Владимиром Путином. Саркози је рекао да Француска и Немачка имају сличне ставове о сиријском питању и немају намеру да се мире са насталом ситуацијом у СБ УН.

Количине испоруке руског гаса за Бугарску, Словачку, Аустрију, Мађарску, Пољску и Грчку су преко викенда достигле нормални ниво. Испоруке у Румунију, Немачку и Италију су у порасту, али још нису достигле уговорене количине, рекла је новинарима у Бриселу портпарол Еврокомисије Марлен Холцнер. Она је додала да ситуација у Европи није катастрофална због мањка руског горива.

У суботу је заменик председника управе „Газпрома“ Андреј Круглов изјавио да је Русија на неколико дана смањила испоруке гаса за Западну Европу, али да су затим испоручене нормалне количине.

Ратна морнарица Ирана је одбила напад сомалијских пирата на ирански нафтни танкер недалеко од Аденског залива, јавља у понедељак државна телевизија Исламске републике.

Ирански бродови су примили сигнал опасности у недељу. На место догађаја се упутила морска пешадија. Сомалијски чамци су се брзо повукли када су по њима отворили ватру. О убијенима и рањенима се не саопштава.

Ирански бродови улазе у састав међународне флоте која патролира воде недалеко од линије поделе Аденског залива и Црвеног мора где су активни сомалијски гусари.

Како преноси информативна агенција САНА још једна диверзија на гасоводу је била извршена у ноћ на понедељак у области сиријског града Хомс. То је већ пета за последња два месеца диверзија на гасоводу у близини Хомса – једној од најнемирнијих области у Сирији.

Минирања линија транспорта нафте и гаса су довела до затварања низа електроцентрала. У Сирији већ једанаест месеци не престају антивладини протести. Свакодневно стижу информације о погибији цивила и сарадника полиције и војника. Према подацима ОУН, укупни број жртава у земљи је премашио 5 хиљада људи.