У Мултиплексу Доли Бел у Андрићграду одржана промоција најновије књиге прослављеног српског режисера Емира Кустурице „Шта ми ово треба“ у издању Вукотић медије.
Поред аутора, о књизи су говорили проф. др Јован Делић и проф. др Милош Ковић.
Говорећи на промоцији Емир Кустурица рекао да за „ову књигу никада није могао претпоставити да ће бити књига иако је из тог дневника настала и прва књига ,,Смрт је непровјерена гласина“.
– Нико не зна како настаје нека књига. Не знамо како се нешто роди.
Кад човека питају зашто пише, то је глупо питање. Писање служи да се закачи нечија душа заплетом и мелодијом за оно што се пише – рекао је Кустурица.
Он је подсетио да се у књизи налазе четири песме, и да му је због тога Матија Бећковић рекао „да му удара на кашику“, а кад их је ишчитао – „рекао је да му се тресе читав есцајг“.
– Ренесанса је развијала западноевропски део чије је највеће достигнуће била средња класа за коју видимо шта се дешава у Француској. Тамо је грађен вредносни систем који је у два Наполеонова рата покушао да покори Сибир. Француска, која је заслужила да има комфорну средњу класу, има проблема са Макроном који све то укида. Тамо се суши освешћена средња класа као највеће достигнуће западне Европе.
Мухика је рекао да не верује у републику, јер већина гласа за мањину, па би мањина требало да живи као већина,а није тако – рекао је Кустурица.
По његовим речима, „Косово је централна тема сваке приче о нашој духовности“.
– Када је требало да извадим држављанство, човек је у моје име отишао да уради ово у Сарајеву, испало је да се тамо нисам ни родио.
Све се заснива на инстант миту. У Београду поједини причају о томе како је Косово мит без покрића. Он може да се доводи у питање, али не може се тражити документ о доказу мита. Ми у Србији славимо свеце, а они у Америци Холивуд. Шта би било да ми ударамо на њихову митологију и оспоравамо њихово духовно средиште? – упитао је Кустурица.
– Када причамо о косовском миту и холивудском миту, један ме штити и од њега живим, а други ме убија и шта очекују да ћу да изаберем?
Историја је накнадна свест и можемо да је кројимо ако имамо имало искуства и континуитета и у томе лежи наш проблем. Морали бисмо је учити од обданишта – каже прослављени режисер.
– Филм о Јасеновцу није питање мог и нечијег другог интегритета. Холивуд је рекао да ће да узме најбоље глумце као да филм не зависи од историјских услова, животе, филмске естетике и осталих ствари.
Радио бих ја филм о Јасеновцу, али сетите се да је Оскар за филм о логорима добио Бенини, и то за комедију о овој теми – рекао је Кустурица.
Професор Јован Делић, говорећи на промоцији рекао је да је „свака од књига Емира Кустурице потврда да је живот чудо“.
– Оне извиру из самога живота и о њему сведоче, често и болно. Његовим књигама одзвања живи говор који поставља питања о свему.
Дон Кихот најближи је род Емира Кустурице, као и Ћопић чије су ,,Магареће године“ прва прочитана књига младог Емира Кустурице који није волео да чита. Кустурица је симбиоза Дон Кихота и једног осећања историје на које га обавезује Андрић – рекао је професор Делић.
– Андрићград је чедо Емира Кустурице које се зачело на брачном путовању Маје Мандић и Емира Кустурице и о томе он пише у овој књизи коју промовишемо у граду који је он још тада можда видео.
Кстурица је неуморан путник и од Вука Караџића, Андрића и Дучића немамо таквог човека који по свету среће све оне људе који нешто значе. Такву врсту комуникације са светом, а бити и остати Србин, има веома мали број људи, а први данас Емир Кустурица. У време када су Србија и Срби страдали, Емир Кустурица је са страшћу остао припадник тог народа – речи су професора Делића.
По речима професора Милоша Ковића, „у доба кад смо ратовали против НАТО-а били смо синови Светог Саве и косовског мита“.
– Цела прича овога што Запад ради јесте да се оправдају својој деци.
Ако бирамо ко ћемо да будемо, боље је да будемо деца мученика са Старог Брода, из Пребиловаца, из Јасеноваца. Против нас ратују зато што смо Срби и све друго је празна прича. Република Српска је упозорење на оно што смо преживели. Дакле, Република Српска је ,,да нам се више страдање не понови“ – рекао је професор Ковић.
– У овој књизи можемо видети да као да смо један живот живели до деведесетих и од деведесетих до сад. Искуство Емира Кустурице је препуно историјских асоцијација и ово је због тог живота на граници државе и епоха. Латинска Америка је препуна асоцијација на нашу културу. Отети континенти и геноцид је оно што делимо са њима, а свест о томе се среће у причама о Мухики и Марадони које је Емир Кустурица описао у књизи. Хитлер се угледао на протестантске колонијалистичке државе. У Холивуду ће да одреде ко је злочинац. Ова књига је о томе да поново почиње ревизија историје Другог светског рата – рекао је професор Ковић.
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.
Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.
RSS
