Вратимо се научној конференцији "Велики рат и почетак новог мира: актуелни дневни ред за човечанство", одржаној у Београду. Поред научних реферата, учесници конференције су говорили и о радовима посвећеним овој страници историје.
Између осталог, било је речи о књизи дописног члана Српске академије наука и уметности Љубодрага Димића и професора Филозофског факултета Београдског универзитета Маре Радојевић "Србија у великом рату 1914-1918". Њен циљ је супротстављање ревидирању историје почетка 20. века од стране западних историографа, који Србију представљају као главног кривца за рат. У савременим условима Љубодраг Димић сматра овај рад најактуалнијим.
- Мени се чини да када се гледају статистички подаци да у Србији ступа на сцену генерација која је мање образована од својих родитеља, то је вероватно нешто што важи за већину европских држава. И у том контексту млада генерација мало зна. А када мало зна, има мало интересовање. Из тих разлога можда је та прослава и обележавање стогодишњице од почетка Првог светског рата који је одредио куда нам је кренула историја у 20. веку добра прилика да се о томе нешто више зна. Млађа генерација је упућена на Интернет, на читање стране литературе. Оно је готово идолопоклонички однос према страним писцима. У прилици је да на немачком, енглеском, француском у овом тренутку нађе стотине наслова о историји сопственог народа. И они на један непримеран начин кривотворе прошлост 20. века, а са тим и историју Првог светског рата. И књига коју смо написали колегиница Мира Радојевић и ја је просто један скроман покушај сублимирања, сабирања знања до којих је дошла српска историографија у претходном веку и покушај да се то знање саопшти на неки упадљив, можда чак и популаран начин пре свега млађој генерацији читалаца.
У нашем разговору са Љубодрагом Димићем дотакли смо и паралелу 1914. године са данашњим даном, о чему се говорило на самој конференцији.
- Кад говоримо о 1914. и 2014. години, односи који су се гомилали од пада Берлинског зида до данас, данас се расветљавају на можда неки други начин са могућношћу другог исхода у Украјини у односу какав је био у Југославији например 90-их година 20. века кад је постојала само једна суперсила. Ја све што се дешава данас просто посматрам као покушај да се коригује један поредак који је несумњиво креиран у складу са искључивим интересима једне силе, једне државе. А наравно требамо рећи то да је и Први светски рат почео тако што је Немачка посегнула за светску моћ, а та се моћ тог тренутка налазила у рукама Енглеза. А они нису били спремни да испусте ту моћ из својих руку.
Многи војни историчари виде паралеле у историји 20. века са последњим догађајима, између осталог са украјинским. Шта више, у последње време могао је да се прати такав феномен када су многи Срби изражавали жељу да оду на Југоисток Украјине. Како се ви према томе односите?
- Када су у питању мале државе као што је Србија оне се морају придржавати принципа у светској политици, у Међународном праву. Привилегију да те принципе прилагођавају себи или крше имају само велике силе. И САД, и Запад почеле су да користе то право од онога што се десило у Југославији 90-их година 20. века на свим кризним жариштима у свету данас. Можда данас постоји једна генерација попут оне из 30-их година 20. века која је бранила интернационализам. Данас брани словенску идеју на граничним линијама фронта успостављеног данас у Украјини. Ја просто тај одлазак наших људи на то украјинско ратиште доживљавам као право на бунт оних који не пристају на гомиле лажи које покушавају да им крејирају памет, да их затупљују, да им одређују оквире њиховог живота. И то напросто једино тако посматрам као покушај да неки рат који нисте могли да водите пошто сте били сувише мали покушате да свој допринос дате на другој линији где се несумњиво брани слобода од нечега што је агресија сопствене државе на сопствени народ.
Ипак, може ли се некако супротставити глобалним процесима, и шта је за то потребно учинити?
- Просто судбину света треба делити са неким другим. Када већ говоримо то овде у Београду можда да кажемо да Југославија на чијем је челу 60-их година био Јосип Броз Тито изградила један покрет у коме су били десетине држава данас, које су желеле да буде Савез Човечанства и који је сматрао да о судбини света не одлучују само велики већ и мали. Другим речима уколико се креира неки поредак у будућности, неке архитекте би морале да знају о том поретку и не би требали питати не само велике силе већ напросто и мале државе које својим животним искуством могу много тога да понуде да би свет могао да буде бољи.
Одржавање конференције посвећене Првом светском рату Љубодраг Димић сматра изузетно корисним.
- Мени се чини да је ова конференција била пре свега веома озбиљан разговор. Десетине људи која су у њему учествовале и које су са стране присуствовали могле су много да чују. Било је много тога што показује да је историја асоцијативна, да је она пуна аналогија. Та аналогија нам помаже да нам разбистре памет, да можда на други начин размишљамо над процесима веома дугог трајања и сложеног карактера који је одређују и креирају век који је за нама.
Григориј Соколов,
Синиша Љепојевић, угледни српски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство је направио до сада најопширнију јавну анализу српских односа са Западом и са Русијом. У овом, пре свега искреном интервјуу, који је пред читаоцима, није пропустио да охрабри српску страну на одлучан искорак ка братским интеграцијама и за то је понудио искључиво рационалне аргументе.
Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле године био и тешко рањен. Успјешно се опоравио и недавно је изабран за сенатора Запорожске области.
2024-01-23 16:05:10
У Новом свету који настаје, Србија и Русија обликују своје односе са другим државама и другим народима на темељима који су више засновани на моралу, а у томе се огледа и однос са Исламом, како глобално, тако и на Балкану – каже, између осталог, у разговору за Братство, Раде Божовић, најугледнији српски арабиста, књижевник и професор емеритус Филолошког факултета у Београду.
2023-12-28 22:36:15
Данас већина света подржава Руску Федерацију, упркос наизглед широком укидању руске културе, а што се тиче Србије, огромна већина подржава Русе. То је изјавио прослављени редитељ Емир Кустурица у ексклузивном интервјуу за руски портал LIFE.
2023-12-22 20:06:17
Народни посланик пуковник Золтан Дани био је учесник XI Московске конференције о међународној безбедности. Интервју са њим објавио је лист Известија 24. Августа под насловом “Признање Крима и Донбаса од стране Србије је могуће”
2023-08-27 12:09:19
Уредник Восток вести недавно је посетио Вагнер Центар у Санкт Петербургу
2023-05-14 23:45:49
Министар спољних послова Сергеј Лавров дао интервју за ТВ канал Русија 24 и РИА Новости. О датуму...
2023-02-02 11:17:58
По мишљењу доктора историјских наука Јелене Гускове, садашњи положај Србије условљен је дугогодишњом политиком једностраних уступака...
2023-01-26 09:43:20
Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност за Косово“ каже за РТС да није био сигуран да ли ће ове године успети, али да је 50. конвој ушао на КиМ. \"Срби на КиМ се итекако боре и ретко који народ у Европи би издржао све што они издржавају већ 23 године и зато смо уз њих. Они су за нас пример храбрости и достојанства\", напомиње Гујон.
2022-12-31 07:07:38
Проф. др Миломир Степић, наш водећи стручњак за геополитику, у интервјуу за портал srbratstvo.ru, објашњава очекиване и...
2022-12-26 10:34:11
Некадашњи савезни министар спољних послова у интервјуу за портал srbratstvo.ru даје прецизну и јасну слику стања у преговорима...
2022-12-14 07:33:54
Олга Тимофејева, депутат и председник Комитета Државне Думе за развој грађанског друштва, питања друштвених и религиозних...
2022-12-08 10:31:18
Вашингтон је крив за распиривање сукоба у Донбасу, рекао је редитељ Оливер Стоун у интервјуу за...
2022-12-07 06:58:39
Кент „Бонфејс“ Меклелан каже да су Американци дезинформисани о сукобу у Украјини и да их наводе да верују да је „Русија одлучила да бомбардује јебена места без разлога“
2022-11-21 09:20:10
Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је да наводи западних аналитичара да ће Москва трговати...
2022-10-30 08:27:19
„Добро место за српску безбедност било би у НАТО-у“
2022-10-16 12:27:29
„Руска мисија је да постави темеље мултиполарног светског поретка и пошаље амерички светски поредак заснован на правилима на сметlиште историје“
2022-09-15 09:59:33
Један од оснивача Пинк Флојда говорио је за РТ зашто се сукоб у Украјини наставља и шта стоји иза америчке спољне политике
2022-08-13 17:12:06
Амбасадор САД: За Србију главно питање санкција Русији
2022-08-12 21:15:12
Белорусија ће званично признати независност република Донбаса Доњецка и Луганска ако то буде потребно, али недостатак...
2022-07-22 09:57:04
Људи у овим регионима почињу да цене сопствене природне и развојне ресурсе, наводи Пурнима Ананд
2022-07-09 10:06:46
Берни Еклстон је стао у одбрану руског председника
2022-06-30 11:43:21
„Конфронтација са Москвом нешто што треба избегавати свим могућим средствима“
2022-06-29 10:31:23
Турска не следи вођство Запада у санкционисању Русије јер је вођена прагматичним економским приступом и „политиком...
2022-06-27 07:52:29
Бивши немачки канцелар је саопштила да је њен одлазак са функције можда помогао да се подстакне тренутни сукоб
2022-06-18 09:48:27
RSS
