Никола Н. Живковић: Србин, први кога је немачки војник убио ван своје земље после 1945.

Објављено: 18.11.2013.год.

Преузмите краћи линк https://www.vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=50237

standard.rs

Немачки војник Давид Ферк убио је како немачки новинари не би били разочарани јер превалили су толики пут, а сада немају “причу”

“Иван чашом наздрави освете,
светим пићем Богом закршћеним”.

Његош

За све оне који верују у “мирнодопске мисије” Запада, а нарочито Немаца, ево одличног примера. Управо у то време био сам на Косову и знам каква је атмосфера тамо владала у јуну 1999. године. Свако је могао некажњено да убије Србина јер су медији Запада у тој мери сатанизовали наш народ да је и најокрутнији злочин против, рецимо, српске деце унапред и лако био оправдан из Вашингтона и Брисела. А ова демонизација Срба је и данас на Западу на снази.

У конкретној причи најгоре је то да је немачки војник убица то урадио како немачки новинари не би били разочарани јер превалили су толики пут, а сада немају “причу”. Ово сам сазнао лично од немачких новинара који су у то време били у Призрену. Познато је да је новинарски материјал, по схватању многих шефова редакција, употребљив само ако има крви. И немачки војник буквално је – као на сафарију, када туристи иде у лов на дивље звери – из чиста мира, само тако, цинично, јер је сит и бесан, убио двојицу српских цивила, и за тај чин још био од својих претпостављених награђен, а од немачких новинара добио бучни аплауз.

У ту немачку Европску унију нас гура српска влада, прво Зорана Ђинђића и Бориса Тадића, а сада и ова тројка (Николић, Дачић и Вучић). Да ли је ико икад од српских политичара поставио питање одговорности за убиство ове двојице Срба? Колико знам, није. Због овог треба да их је стид. Ово безразложно хладнокрвно убиство просто из сазнања да сме слободно, без страха од казне, да се перверзно иживљава над немоћним жртвама, не сме да остане некажњено. Немци мора да знају да ће пре или касније морати да одговарају за овај безуман чин. И да на овај или онај начин плате за то злодело. Ми смо обавезни пред жртвама немачког терора из Првог и Другог светског рата. Сећање на њих не сме да избледи, па ни ово последње, из године 1999.

НЕМАЧКО ДЕМОНСТРИРАЊЕ СИЛЕ

У центру Призрена 13. јуна 1999. године, други дан од уласка КФОРа на Косово и Метохију, немачки војници су са равно 220 метака убили цивиле Жарка Андријевића и Славка Веселиновића. ТВ камере забележиле су стравичан злочин убиства Срба који су аутом хитали да напусте град да би спасили животе.

Први пут после завршетка Другог светског рата, тачније 54 године од слома сила осовине, Трећег рајха и фашизма, немачки војник излази у једну европску земљу ван Немачке, издаје наредбу о употреби оружја, пуца и убија двојицу Срба цивила на Косову и Метохији. Догодило се то само два дана од уласка немачког КФОРа на Косово и Метохију преко граничног прелаза Врбница из правца Кукса у Албанији.

Радио-телевизија Србије је поводом десетогодишњице од почетка бомбардовања Југославије, марта 2009. године, објавила први пут стравичан снимак убиства двојице Срба у центру Призрена који су жутом „ладом” кренули да напусте град због несигурности од албанских екстремиста. Трагом тог уживо сниманог стравичног убиства двојице Срба, истражилли смо цео случај и први пут објављујемо имена двојице настрадалих, али тек десет година од злочина.

Немачко демонстрирање силе другог дана присуства на Косову и Метохији јасно је показало на чијој су страни и да малобројни преостали Срби у Призрену неће бити заштићени, као ни они који покушавају да оду из града под притиском албанских терориста. Тих дана, јуна 1999. године Срби у Призрену су буквално били под двоструком окупацијом – пристиглих терориста УЧК и немачког КФОРа, који се отворено ставио на њихову страну.

Сниматељ једне стране телевизије – Игор Шаљењевић забележио је камером тог 13. јуна у јутарњим сатима сигурно најпотресније нечувено безразложно убиство – ликвидацију Жарка Андријевића из Призрена, портира у Косово-вину и Славка Веселиновића Босанца, избеглицу из Босне, радника Електродистрибуције у Призрену. Они су тог јутра жутом „ладом” хитали да напусте град због апсолутне несигурности пред Албанцима у Призрену и Метохији.

Жутом “ладом” двојица Срба хитала су из Призрена да спасу живе главе. Нису разумели или једноставно нису чули коменду – Халт! При одласку из својих кућа, улицом код поште у центру Призрена, двојица Срба су се приближавала аутом групи војника немачког КФОРа који су били на пункту на оклопним транспортерима и поред њих. Ту су били у групама и Албанци из редова УЧК који су и други дан славили долазак КФОРа у Призрен.

Пристигли немачки КФОР је проценио да су им Жарко Андријевић и Славко Веселиновић опасност у жутој „лади” која им се приближавала, па су испалили хитац упозорења у ваздух да стану. Избезумљени Срби су се зауставили, што се јасно види на снимку, а онда аутом кренули у рикверц. У том моменту немачки потпоручник КФОРа на пункту – Давид Ферк – први пут после Другог светског рата ван Немачке издаје наређење својим војницима да се на Србе цивиле отвори ватра:

„Отвори ватру на непријатеља”.

„ЈА САМ СРБИН, ЈА МОРАМ ДА УМРЕМ”

После тога немачки војници испаљују равно 220 метака из више аутоматског оружја у Андријевића и Веселиновића, како је то званично на суду у Кобленцу у Немачкој записано. У „лади” Андријевића и Веселиновића, од десетине рафала и 220 метака не би преживела ни мува.

За воланом “ладе” Славко Веселиновић Босанац усмрћен је истог тренутка, док се Жарко Андријевић борио још неколико минута за живот поред аута у локви крви која се сливала низ улицу према немачким војницима.

Радник међународне организације World Висион који је помагао смртно рањеном Андријевићу казао је да су задње Жаркове речи биле:

„Ја сам Србин, ја морам да умрем”.

Али, још док је био смртно рањен у ауту, Жарко последњим атомима снаге, са исколаченим очима, изговара, што се јасно чује на снимку Шаљењевића:

„Не снимај ме, водите ме у болницу”.

Језиво!

Немачки публициста и стручњак за Балкан Јирген Елзесер тих дана је био на Косову и Метохији и добро му је познат случај убиства двојице Срба у Призрену. Он је у књизи Ратни злочини – бестидне лажи и жртве НАТО у Косовском сукобу описао атмосферу терора над Србима, али и то да двојица убијених Срба у Призрену нису били никаква опасност ни за кога, и да су код себе имали оружје само за самоодбрану јер су знали шта их чека ако их албански терористи и Албанци ухвате живе.

Смртно рањен, Андријевић се неколико минута очајнички борио за живот. Немачки министар је одликовао команданта ове трагедије јер су, наводно, немачки војници дејствовали у самоодбрани.

Случај убиства Андријевића и Веселиновића је судски процесуиран у немачком граду Кобленцу, одакле је потпоручник Давид Ферк – први Немац који је после Другог светског рата ван своје земље (први пут од тада да немачка војска излази са оружјем из земље) наредио да се отвори ватра на људе цивиле. Међутим, оптужница за убиство пала је у воду јер су судије дошле до закључка да су немачки војници наводно пуцали у самоодбрани. Одмах после тог судског процеса, немачки министар одбране Рудолф Шарпинг одликовао је Давида Ферка златним орденом Крста части Бундесвера за „беспрекорно испуњење војничке дужности”.

На суђењу у Кобленцу Давид Ферк је казао:

„Нисам убио зато што сам хтео, већ зато што сам морао – и погодио сам право у мету”.

И на Косову и Метохији ово убиство двојице недужних Срба цивила је остало ван домашаја закона и правде, јер је КФОР званично изузет од кривичне одговорности за било какве своје поступке, па и убиства цивила.