Већ у првим данима агресије постало јасно да НАТО намерава да уништи Југославију

"То нам је омогућило да драстично проширимо могућности процене међународне мисије, која је дала нову реч у проучавању и анализирању последица напада на територију СРЈ", рекао је Бражњиков.

Најозбиљније последице по животну средину биле су повезане са бомбардовањем петрохемијских и хемијских комплекса у Панчеву, рафинерији нафте у Новом Саду и великим складиштем горива у селу Богутовац у краљевачком округу.


Болница на Бањици 1999. године, фото: Драган Јевремовић / Политика

Конкретно, у Панчеву, у фабрици минералних ђубрива ХИП Азотара, постројење за производњу амонијака и радионица за готове производе су потпуно уништени. Ниво концентрације амонијака је био виши од максималног за 2-3 пута. Тамо је у рафинерији готово 200 тона токсичног тетраетила испуштено у животну средину. У петрохемијском комплексу Петрохемија, скоро осам тона живе и њених једињења ушло је у тло и подземне воде због уништења технолошке линије погона за производњу хлора.

Рафинерија у Новом Саду је доживела потпуни степен уништења. Више од 5,3 хиљаде кубних метара нафте отишло је у канал, а затим у Дунав. Поред тога, хлор из раствора пене ушао је у реку током гашења пожара. Површина штетних продуката сагоревања који су ушли у атмосферу износила је више од 300 квадратних километара. На неким деловима терена дубина продора угљиководика у тло достигла је 70 центиметара.

Након ваздушног удара у Богутовцу, око 17 хиљада тона нафтних деривата испуштено је у околину, од којих су неки доспели у реку Ибар. Садржај штетних нечистоћа са угљоводоницима премашио је норму за 25 пута, а сумпор за 2-3 пута. Само као резултат ових напада, басени реке Ибар и западне Мораве су били под претњом еколошке катастрофе.

"С обзиром на локацију опасних објеката који су били изложени бомбардовању, неповољна еколошка ситуација проширила се углавном дуж Дунава и његових притока, ваздушних праваца, те је захватила територије Мађарске, Бугарске и Румуније у близини Југославије", рекао је Бражњиков, додајући да су ова хемијска једињења и нафтни производи изузетно опасни по здравље.


Топлана на Новом Београду, фото: EPA/Dmitri Khrupov

Након тога, експерти су забележили чињенице о плутању нафте и нафтних деривата готово дуж целог тока Дунава, па чак и у неким деловима Црног мора.

Ситуацију је компликовала неуобичајено велика количина падавина за ово доба године и нестабилне атмосферске појаве током периода бомбардовања. Због тога су многе опасне хемикалије погодиле друге земље - на пример, на подручју Атине, краткотрајно су у ваздуху забележени пролазни диоксини.

Еколошки проблеми Балкана

Свеобухватна истраживања уништених опасних објеката омогућила су међународним експертима организације "Фокус" да дођу до закључка о опасности од тешке еколошке ситуације на територији СРЈ.

Посебна опасност за људе је била контаминација металном живом, улазак сирове нафте и нафтних деривата у отворене акумулације, као и емисија у животну средину токсичног трансформаторског уља.

"Загађење је створило опасност по здравље становништва које живи у централним регионима Савезне Републике Југославије и у сливу Дунава", додао је Бражњиков.

На конференцији за новинаре у Београду, тада 14. августа, речено је да је у сарадњи са надлежним југословенским властима извршена анализа утицаја на животну средину спроведена на основу лабораторијских испитивања. Завршен је рад на мерењу нивоа загађености воде, ваздуха и земљишта у областима Београда, Панчева, Новог Сада, Крагујевца и других насеља, где је највероватнија опасност од еколошке катастрофе.

"Група руских стручњака на радној мапи по први пут јасно је показала подручја хемијског загађења, укључујући излевање нафте, места употребе муниције са осиромашеним уранијумским језгрима, као и правце деловања тимова за процену који су обишли скоро све области СРЈ", додао је Бражњиков.

Експерти су приметили да ако се хитне мере не предузму, проблеми са животном средином постају дугорочни и могу се проширити на суседне земље слива Дунава.

Касније су сви материјали радне групе сажети и објављени у СРЈ у формату научног и практичног рада. У име руководства организације "Фокус", они су затим пребачени у УН за даљу евалуацију и предлоге у оквиру програма УНЕП-а.