„Предуслови за катастрофу“: Како је НАТО бомбардовао Југославију радиоактивним бомбама

"Издвојено је више од десет таквих пројектила, али су у земљи остале довољно велике количине. Потребни су детектори метала, као и интензивни радови на уклањању земљишта на великој територији до 40-50 хектара", додао је стручњак.
 

Према његовим речима, један од неексплодираних пројектила са уранијумским језгром 17. априла одвежен је у Медицински центар Врање на преглед. Проведена лабораторијска анализа потврдила је да је у муницији присутан осиромашени уранијум-238.

"Степен изложености гама зрачењу који је мерио ДРГ-ОГТ уређај директно на површини био је 530-560 мкР/ч, што је 45 пута више од природног зрачења за подручје. Чак и тада је постало јасно да би у СРЈ могли настати предуслови за настанак еколошке катастрофе”- рекао је Бражников.

Он је подсетио да су први резултати радијационог мониторинга у региону Врања, где је НАТО интензивно користио пројектиле са уранијумом 238, добијени већ 24. јула, четири месеца након почетка бомбардовања територије Југославије.

Само недељу дана раније, специјални лет Ил-76 Министарства за ванредне ситуације испоручио је хемијске и радиометријске аутомобилске лабораторије из Москве у Београд. Ова акција је спроведена у оквиру међународног програма "Фокус" уз учешће Русије, Швајцарске, Аустрије и Грчке.