РТ: Избори у Босни би могли довести до нових етничких тензија, али погодите због чега се брине Запад

Објављено: 09.10.2018.год.
фото: © Elvis Barukcic / AFP / RT


Извор: Восток / РТ

Најновији избори за трочлано председништво Босне и Херцеговине прете да ће разбити крхки мир балканске земље. Западни медији, међутим, изгледа да се фокусирају само на наводне везе једног победника на изборима са Русијом.

У недељу су и Босни и Херцеговини одржани општи избори, укључујући и за трочланско председништво. Мултиетничка институција, која укључује по једног представника из три етничке заједнице у држави - Срба, Хрвата и муслимана - једно је од главних тела за промоцоцију и успостављање једнаких права у подељеној земљи након крвавог етничког сукоба.

Калеидоскоп проблема

Међутим, нови састав Председништва могао би заправо подстаћи тензије и неповерење, претећи будућности Босне. Док ће Србе и муслимане представљати кандидати њихових етничких политичких странака - Милорад Додик и Шефик Џаферовић
 - трећу фотељу ће попунити Жељко Комшић, против жеље већине Хрвата.

Према тренутно важећим изборним правилима, Хрвати, као и муслимани, гласали су заједно у једној половини Босне - Федерацији БиХ, док српског кандидата бира Република Српска.

Драган Човић, шеф највеће хрватске странке ХДЗ, оптужио је муслимане да су бирали Комшића. Пре избора, он је такође упозорио да његова странка неће сарађивати са централном владом у случају његовог пораза.


 

"Овакав избор може довести до кризе без преседана у Босни и Херцеговини", рекао је Човић из подељеног (између муслимана и Хрвата) јужног града Мостара. Сама ХДЗ је позвала на стварање нових, етнички заснованих изборних процедура за Хрвате. На тај предлог су се супротставили муслимани, који су бројнији од Хрвата у Федерацији БиХ.

Чини се да је највећи победник избора Додик, који ће руководити већином у Скупштини Републике Српске, као и српским представницима у заједничким институцијама. Додик и његова странка су од 2006. године доминантна политичка снага у Републици Српској, понекад претећи да ће се одвојотити од Босне.

"Мој први приоритет ће бити положај српског народа и Републике Српске", рекао је Додик у свом победничком говору. Током кампање, он је саопштио да Босна није "држава", док је главни град БиХ - Сарајево, назвао "страном територијом".

Опет кривити Русију

Западни медији су очигледно одлучили да игноришу многе сложености босанске политике и да се фокусирају на Додика као проглашеног кривца за све проблеме земље, заједно са оптужбама да је он - шта друго? - него агент Кремља.


"Победа Милорада Додика, снажног босанског Србина и блиског савезника руског председника Владимир В. Путина, могла би погоршати етничке тензије у балканској земљи и зауставити кандидатуру земље за чланство у Европској Унији", наводи се у чланку "Њујорк тајмса" о изборима, који се углавном фокусирао на српског кандидата.

Немачки "Дојче веле" је означио Додикову победу "ударом на крхко јединство земље, насталим након бруталног грађанског рата", истовремено истичући чињеницу да је Додик "познат по свом про-руском ставу", те га је "Дојче веле" на руском језику назвао "Путиновим миљеником".

Тајмс је такође назвао Додика "Путиновим савезником", док га је "Асошијетед прес" назвао "проруксим српским лидером", чија би победа "продубила етничке поделе" у Босни и Херцеговини.

Додик је често посећивао Русију последњих година, док је био председник Републике Српске. Он је присуствовао Светском првенству које је одржано у Русији почетком ове године, а недавно се такође састао са руским председником Владимиром Путином. Такође је говорио позитивно о Русији и подржао развој економских односа између Москве и босанских Срба.

Запад посебно забрињава чињеница да се Додик жестоко противи свакој идеји придруживању Босне и Херцеговине НАТО-у, нешто што Алијанса очигледно жели постићи.



"НАТО је бомбардовао Републику Српску, српски народ. То је заправо био напад на Србе", рекао је Додик за ТАСС 2017. године, тврдећи да је осиромашени уранијум који је користио НАТО у бомбардовању довео до повећања броја малигних болести у региону.

"И ови људи, ова организација очекује да се придружимо њима? Наш одговор је `не`. То је наша одлука ", рекао је тада Додик.


Фрустрирана Додиковим отпором према напорима Запада да промени погледе у придруживања земље ЕУ и НАТО-у, администрација Обаме га је ставила на црну листу санкција у јануару 2016. године.


Компликовани систем

Изузетно сложен систем власти у Босни и Херцеговини, који укључује не само трочлано председништво, већ и дводомни државни парламент и парламенте Републике Српске и Хрватско-муслимаксе федерације, настао је из Дејтонског споразума 1995. године, који је зауставио сукобе који су однели око 100.000 живота за скоро четири године.

Бирачи у Босни морали су изабрати чак 518 званичника, што је пуно за земљу од 51.000 квадратних километара и око 3,5 милиона становника.

Није изненађујуће што су националисти освојили већину у државном парламенту и два регионална законодавства. Ако нису у могућности да постигну споразум о подели власти, то представља проблем за земљу која се и даље очајнички бори за превазилажење етничких тензија више од 20 година након рата.

Још увек остаје да се види да ли ће исход последњих избора довести до било каквих значајних превирања у подељеној држави, али Запад већ изгледа опет жели да за све поново окриви Русију.

 


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Трампов потез да се повуче из споразума је кратковид и грешка - Горбачов

2018-10-22 06:17:33

Извор: Восток / РТ Бивши совјетски лидер Михаил Горбачов, који је потписао Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета са тадашњим америчким председником Роналдом Реаганом, каже да је потез Вашингтона...

Украјински расколници: „Блудница жели да се уда“

2018-10-20 19:08:10

Протојереј Андреј Ткачов у својој традиционалној ауторској емисији „Света истина“ опет говори о актуелној кризи у вези са украјинским црквеним расколом и најавом цариградског патријарха Вартоломеја...

Сарадња Србије са ОДКБ-ом један од значајних сегмената политике националне безбедности Србије

2018-10-20 10:28:48

У Дому Војске Србије организован је округли сто „Проблеми у супротстављању новим изазовима и претњама“, коме су присуствовали државни секретар у Министарству одбране Александар Живковић, ректор...

Русија у Сирију послала ракетне системе који су далеко савршенији од С-300 ПМУ-2

2018-10-20 08:14:17

Русија је Сиријској Арапској Републици испоручила три дивизиона ракетних система великог домета С-300 ПМ-2 који се од класичне верзије разликују по далеко савршенијем вишенаменском радарском систему,...

„Министарство одбране Велике Британије очекује ширење утицаја Русије на међународној сцени“

2018-10-17 08:45:22

Министарство одбране Велике Британије очекује ширење утицаја Русије на међународној сцени у току наредне деценије, пише у саопштењу тог министарства. Нова, шеста по реду верзија документа „Глобал...

Србија и Русија у Евроазији: Духовно-историјски темељи и перспективе

2018-10-15 10:16:12

Излагање Владимира Кршљанина на трибини Српске деснице, одржаној 10.10.2018. у сали СО Нови Београд Пре неколико дана, тачније у суботу, испратили смо Смиљу Аврамов. Миша Вацић, председник...

РТ: Избори у Босни би могли довести до нових етничких тензија, али погодите због чега се брине Запад

2018-10-09 21:45:06

Извор: Восток / РТ Најновији избори за трочлано председништво Босне и Херцеговине прете да ће разбити крхки мир балканске земље. Западни медији, међутим, изгледа да се фокусирају само на наводне...

„И сваки пут покушавају да убеде Србе да је бомбардовање било за њихово добро“

2018-10-08 14:41:00

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да је бомбардовање СР Југославије 1999. године било ради "заштите" цивилног становништва и "заустављања" режима председника Слободана Милошевића. Стручњак Ирина...

Крај кампање, два митинга, једно питање: Колико је људи било?

2018-10-06 22:03:33

Поново је глави град Српске био домаћин два политичка скупа, оштро супротстављених начела. Срећом, све се на овај, петооктобарски петак, окончало као и у нашем тексту на нешто интернационално злокобнији петак тринаести.

Кустурица: Овог пута изборе треба схватити као референдум

2018-10-06 17:33:32

Српски режисер Емир Кустурица изјавио је да се у заокруживању имена на предстојећим изборима у Републици Српској треба руководити осјећањима, те да овај пут изборе треба...

RT novi pocetna analize

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: