Друштво српских домаћина: Зауставимо продају земље странцима

Објављено: 17.07.2017.год.

Преузмите краћи линк https://www.vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=102594

Друштво српских домаћина покренуло је друштвену кампању под слоганом: „Земља је светиња - зауставимо продају земље странцима!“.

Друштво је истовремено јавности предочило чињенице битне за промишљање о забрани продаје земље странцима:

• Земљиште је мајка свих ствари! (кинеска народна изрека)

• Земљиште је природни ресурс и чини суверену територију сваке државе. Зато стицање власништва странаца на делу територије Србије значи продају дела суверене територије државе Србије.

• За стварање 1 сm земљишта у природи, у зависности од геолошке подлоге, потребно је 1.000 до 25.000 година.

• За стварање нових 20 сm обрадивог земљишта - колико се уобичајено оре за ратарске усеве, потребан је период од 20.000 до 500.000 година, односно епохе живота 267 до 6.667 генерација људи (са 75 година њихове просечне старости).

• Земљиште као природни ресурс је неумноживо, непреносиво и неуништиво - уколико корисник са њим газдује као „добар домаћин“.

• Земљиште по правилу није резултат људског рада - изузимајући улагања у радове привођења за пољопривредну производњу (исушивање мочвара, спречавање ерозије, заштита од поплава) и уређење земљишне територије за економичнију производњу (комасација, арондација).

• На данашњем нивоу технике и технологије пољопривредне производње, сматра се да се са једног хектара може обезбедити храна за пет становника (20 ари по становнику).

• Између последња два потпуна пописа пољопривреде (1960 - 2012), расположиво пољопривредно земљиште у Србији (Војводина и централна Србија) је, по основу заузимања за непољопривредне намене и превођења у шумско земљиште, смањено за 1.493.000 ha (просечно годишње за 28.712 ha) - са кога је могло да се прехрани 7,5 милиона становника.

• Зато морамо схватити да Србија више није „богата“ пољопривредним земљиштем, јер на подручју Војводине и централне Србије, према Попису пољопривреде из 2012. године, расположиво пољопривредно земљиште чини мање од половине укупне територије (49,8%), а у 8 од укупно 25 региона односно у чак 47 од укупно 166 општина са мање од 20 ари расположивог пољопривредног земљишта по становнику!

• У Израелу као капиталистичкој држави - 99,75% пољопривредног земљишта је у државној или парадржавној својини, а њихови пољопривредници могу га само закупити на период до 49 година.

• У Данској као капиталистичкој држави и чланици Европске уније, пољопривредници могу купити највише до 300 ha земљишта - уз обавезу да власник са члановима свог домаћинства и живи на фарми.

• Мађарска је, после пријема у пуноправно чланство Европске уније имала забрану продаје пољопривредног земљишта купцима из других држава Европске уније 7+4 године, али је пре истека 11-годишње забране и непосредно пред почетак продаје променила свој Устав и забранила продају пољопривредног земљишта свим странцима.

• Србија ће бити прва држава у Европи која је тек на почетку преговора о укупно 35 тематских поглавља усаглашавања са „правним тековинама“ за придруживање Европској унији - од којих је до сада „привремено затворила“ свега два поглавља, а по члану 63 Споразума и стабилизацији биће у обавези да од 1. септембра 2017. године продаје пољопривредно земљиште (и друге непокретности) купцима из Европске уније под истим условима као и својим грађанима!?

• Србија ће бити једина држава у Европи која је тек у поступку преговора о придруживању Европској унији и мораће од 1. септембра 2017. године да пољопривредно земљиште (и друге непокретности) продаје купцима из Европске уније под истим условима као и својим грађанима - а да при томе српски пољопривредници још нису почели да користе ниједан евро-цент од свега 175 милиона евра одобрених из буџета Европске уније за побољшање конкурентности пољопривреде и равномернији развој руралних подручја, односно годишње укупно 25.000.000 евра или просечно по 5.504,2 евра сваком од 5.542 „осталих насеља“ (у Србији званично не постоје села као категорија насеља!?) или просечно по 39,6 евра сваком од 631.522 пољопривредних газдинстава (по Попису пољопривреде из 2012. године) - колико јој је Европска унија „великодушно“ одобрила за буџетски период од 2014. до 2020. године!

• Колико вреди Пољопривредна корпорација Београд - рачунајући само 28.500 ha земљишта, са којим се може прехранити 142.500 становника годишње? Веровали или не - минимално чак 6.249.301,875 милиона US$ (142.500 становника x 75 година x 365 дана x 3 оброка x 2 US$ по оброку x 267 генерација).

Факти