Реформатор српског језика и отац српске писмености и културе Вук Стефановић Караџић својим делом оставио је непролазан траг у историји нашег народа и државе. Реформом писма, речника, очувањем народног духовног блага, Вук се уврстио међу великане српског народа свих времена. Ипак и поред научно-књижевног рада Вук је био човек као и сваки други. Тако је и он имао љубавни живот, смештен у бурне историјске године Србије 19. века.
О Вуковом љубавном животу не зна се много, тачније, познате су свега три његове везе, од којих су прва и последња љубав и најпознатије историји.
Прва љубав тада младог, тек замомченог Вука Караџића била је његова вршњакиња Ружа. Историја не бележи њено презиме већ је помиње као Ружу Тодорову, по оцу Тодору. Ружа и Вук заволели су се у предвечерје избијања Првог српског устанка, када су обоје имали по 17 година. Заједно су чували овце на обронцима око Тршића и Ружа је Вуку певала старе изворне песме од којих је неке Вук каснијих година записивао и сачувао до данашњих дана. Била је то искрена, младалачка љубав и Вуков отац Стеван и Ружин Тодор сматрали су да је брак њихове деце само питање времена.
Ипак, устанак а потом и Вукова болест, кад му је нога трајно остала згрчена у колену, одвојили су младе, и то заувек. Вук 1811. године одлази у Неготин, а касније и у Беч, где остаје до краја живота. Ружа је у почетку туговала за њим, али се касније удала и родила двојицу синова. Управо ће њих Вук спасти неколико година касније.
Наиме, када се кнез Милош други пут вратио на власт, 1859. године, немилосрдно се светио свим присталицама династије Карађорђевић. Међу истакнутим карађорђевићевцима била су и двојица Ружиних синова. Сазнавши за то, Вук је успео да измоли кнеза Милоша да поштеди синове Руже Тодорове. Тако је Вук вратио дуг својој првој љубави коју је оставио, много деценија раније. Ни Ружини синови нису заборавили доброчинство прве љубави њихове мајке и дошли су на Вукову сахрану у Беч, 1864. године да одају пошту човеку који је играо важну улогу у њиховим животима, али и у животу њихове мајке.
После Руже, друга жена која је играла важну улогу у Вуковом љубавном животу била је Сара, млада удовица крајинског кнеза и великог трговца Мише Карапанџића, са којом се Вук спријатељио убрзо по доласку у Неготинску крајину. Вук и Сара су се упознали на царинарници, тачније ђумрукани, где је Вук био запослен а Сара често навраћала. Лепа, стасита и десетак година старија од Вука, који је тад имао око 25 година, Сара није промакла оку младићу из Тршића. Због своје ноге Вук није ни покушавао да јој приђе али је први потез повукла управо Сара и између њих двоје планула је љубав.
Још једанпут се напад Турака умешао у Вуков љубавни живот и он је напустио и Неготин и Сару, упутивши се према Аустрији и Бечу. Касније је Вук неколико пута покушавао да писмима приволи Сару да и она дође код њега у Беч, али је она то одбила поручивши му да је најбоље да је заборави.
И Вук је заиста заборавио Сару. У Бечу је убрзо упознао Ану Марију Краус, кћи богатог аустријског трговца са којом је имао чак тринаесторо деце, од којих је само двоје надживело родитеље: кћи Вилхелмина-Мина, чувена сликарка, и син Димитрије, војно лице.
Иако је Вук с Аном имао складан и срећан брак, своју прву љубав, Ружу Тодорову из Тршића, никада није заборавио. У својим Мемоарима поверио се да је као већ зрео човек долазио у Тршић, и није срео Ружу. Био је срећан због тога јер му се тако испунила жеља да га никад не види хромог.
Прва Ружа и последња Ана. Вукове љубави, свака на свој начин, обележиле су живот човека који је од маленог Тршића до великог, царског Беча пронео славу српске културе и народног стваралаштва.
Аутор: Срећко Миловановић
Илустратор: Зоран Н. Ђорђевић
Забавник
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
RSS
