Како су бољшевици допринели настанку савремене Турске?

Објављено: 07.03.2021.год.
фото: © Archive photo; Russia beyond

Совјетска Русија и Ататуркова Турска нису биле идеолошки савезници, али привремено их је повезала борба против заједничког непријатеља.


Први светски рат се за Османску империју завршио катастрофом. Земља је изгубила већи део својих пространих територија, њена војска је разоружана, а Истамбул су заузели савезници, пише Russia beyond.

С обзиром да је влада султана Мехмеда VI била спремна да пристане на све уступке Британцима и Французима, фактички постајући њихова марионета, империја је добила алтернативни центар моћи. Националноослободилачки покрет на челу са Мустафом Кемалом (који је касније постао Ататурк, „отац Турака“) повео је борбу против надмоћи западних земаља, а за спасење земље од дефинитивног краха. 23. априла 1920. године кемалисти су у Анкари основали свој сопствени парламент, Велику националну скупштину Турске.

Ататурк на смотри турских трупа 18. јуна 1922.

Ататурку, кога нико није признавао и који је са свих страна био окружен непријатељима, био је неопходан савезник. Неочекивано га је нашао у другом „отпаднику“ из међународне заједнице, совјетској Русији.

Привремени савезници

26. априла 1920. године Мустафа Кемал се званично обратио Владимиру Лењину са предлогом о узајамном признању и молбом за војну помоћ. Бољшевици су пристали.

 

Портрет турског политичара, првог председника Турске Републике Мустафе Кемала Ататурка са личним натписом „Другу Аралову“. Из личног албума Семјона Ивановича Аралова. Репродукција.


У совјетској Русији, која се такође налазила у међународној изолацији, и даље је трајао грађански рат уз интервенцију страних сила. Ослањајући се на јачање покрета турских националиста, бољшевици су стекли још једног савезника у борби против Антанте, а такође обезбедили безбедност својих јужних граница.

Практично одмах после успостављања првих контаката између Москве и Анкаре почела је реализација војне помоћи. У периоду од 1920. до 1922. године совјетска Русија је Ататурку послала суму од 80 милиона лира (што је било двоструко више од трошкова Министарства одбране Анкаре), испоручила му 39 хиљада пушака, 327 митраљеза, 147 хиљада граната, опрему и сировине за производњу муниције, а такође му предала две торпиљарке: „Живи“ и „Језиви“. Под руководством совјетских стручњака у Турској су саграђене две фабрике барута. Совјетском представнику у Турској Семјону Аралову Лењин је говорио: „Ми можемо материјално помоћи Турској, иако смо и сами сиромашни.“ 

 

Разарач „Језиви“ („Жуткий“), 1915.

Осим тога, бољшевици су Ататурковим снагама интензивно испоручивали житарице. Притом је и сама Русија у то време била захваћена масовном глађу, која је однела животе пет милиона људи. Лењин је Семјону Аралову, опуномоћеном совјетском представнику у Турској, крајем 1921. године рекао: „Турској можемо материјално да помогнемо, мада смо и сами сиромашни.“ 

 

Дела Мустафе Кемала Ататурка, оснивача Турске Републике, преведена на руски језик, и чланци совјетских научника посвећени његовој делатности издати у Совјетском Савезу поводом 25. годишњице Ататуркове смрти.

16. марта 1921. године Лењинова влада и представници Велике националне скупштине у Москви су склопили „Споразум о пријатељству и братству“, којим су решени територијални спорови између Турака и бољшевика. Тада утврђена североисточна граница Турске важећа је и данас.

 

Грчка пешадија јуриша на реци Ермос у Грчко-турском рату (1919-1922).

Руска војна помоћ одиграла је кључну улогу у томе што су Ататуркове снаге успеле да поразе своја два главна непријатеља: Демократску Републику Јерменију на истоку и грчку армију која је уз одобрење западних сила освојила западни део Мале Азије.

У планирању победоносних офанзивних операција против Грка учествовала је група совјетских војних стручњака под руководством Михаила Фрунзеа, једног од најугледнијих војсковођа Црвене армије. Аралов, који је такође имао богато ратно искуство, са официрима Атататурковог штаба је делио искуства партизанског ратовања. Осим тога, једно време је као саветник код Кемала био будући маршал Совјетског Савеза Климент Ворошилов.

Посета совјетске делегације Турској (1933). На челу делегације је народни комесар за питања армије и морнарице Климент Ворошилов (у средини) током сусрета са Мустафом Кемалом Ататурком на паради поводом 10-годишњице Турске Републике (29. октобра 1923).

За победама на бојном пољу уследили су успеси на политичкој сцени, који су 1923. године довели до проглашења Републике Турске са Мустафом Кемалом-пашом као њеним првим председником.

Од пријатељства до заваде

Москва и Анкара су знале да је сарадња између турских националиста и руских комуниста привремена појава. Кемал је добро разумео разлику између тога шта значи „бити бољшевик“ и „бити савезник бољшевика“. Након што су постигли постављене циљеве, ни прагматични совјетски политичари нису рачунали на совјетизацију Турске.

 

Војни саветници Радничко-сељачке Црвене армије и Мустафа Кемал Ататурк.

„Они који сматрају да пријатељство између Русије и Турске обавезно значи прихватање бољшевичког система, имају слабу представу о политичким пословима...“ – записао је 25. априла 1921. године главни уредник листа Hakimiyet-i Milliye Махмут Сојдан: „Истина је да од наших руских пријатеља ниједном нисмо чули овакве речи: 'Кад смо већ пријатељи, када смо практично повезали нашу политичку судбину, значи да ви треба да прихватите наш систем управљања'“. (Расим Дирсехан Орс: Руси, Ататурк и рођење Републике Турске. У огледалу совјетске штампе 20-их година. Москва, 2012).

Веома брзо Турска је из пријатељског табора прешла у табор потенцијалних непријатеља Москве. 1923. године у земљи је забрањена Комунистичка партија, а у време немачке инвазије на СССР Турци су на совјетским границама концентрисали велике снаге, спремне да уђу на совјетски Кавказ, ако за Црвену армију ствари крену по злу.

 

Потписивање турско-немачког споразума о пријатељству, 18. јун 1941.

Па ипак, Мустафа Кемал Ататурк никада није заборавио помоћ коју му је у најтежем тренутку пружила совјетска Русија. На споменику „Република“, који је 1928. године подигнут у Истамбулу, поред скулптуре „Оца Турака“ стоје статуе Климента Ворошилова и Семјона Аралова.

 

Десно од Ататуркове скулптуре стоје Климент Ворошилов и Семјон Аралов.

Борис Јегоров, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин

Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2024-04-06 21:31:39

РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто
РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто

ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији

2024-04-03 19:35:02

Слободан 2024.
Слободан 2024.

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата

2024-03-11 17:45:31

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира –  Кршљанин
Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

2024-02-21 19:52:26

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: