Само једној држави је пошло за руком да привремено потчини Русију, али та држава већ одавно не постоји.
Када говоримо о непријатељима који су покушали да продру у Русију и освоје њену територију, ми заправо говоримо о периоду од неких 1.000 година и о неколико различитих Русија, укључујући Стару Русију, Московско царство, Руску империју и Совјетски Савез. Непријатељи су такође имали различита обличја: од северне ратничке државе преко далеке источне империје до суманутих тирана који су намеравали да завладају светом. Сви су они покушали да освоје Русију, али нико у томе није успео. Овде ћемо обатити пажњу само на крајње дрске покушаје, јер ако бисмо поменули сваки рат у коме је Русија бранила своје територије набрајању не би било краја, пише Russia beyond.
1. Монголска империја
„Двобој Пересвета и Челубеја на Куликовом пољу“, Михаил Иванович Авилов, 1943.
Руски државни музејСтотине хиљада монголских ратника на челу са Бату-каном (Џингис-кановим унуком), продрле су на руску земљу током 1220-их и 1230-их. Монголска војска је имала од 300.000 до 600.000 ратника тако да се руске феудалне кнежевине нису могле одбранити, поготово зато што су руски кнезови у то доба били подељени и стално су се отимали око кијевског престола. Монголске трупе су 1237-1238. најпре држале под опсадом, а затим освојиле Москву и Владимир, два моћна града централне Русије. Руска земља је тада похарана, број њених становника се нагло смањио.
Бату-кан је заузео Кијев 1240. године. После тога су се Монголи повукли, али су приморали руске кнезове да се покоравају кановима и да им плаћају велики данак. Руски ратници су били принуђени да учествују у војним походима на страни Златне хорде која је била део Монголске империје. Она је наставила да контролише Русију и касније, када је (од 1260-их) постала засебна држава.
Московски кнез Дмитриј Донски је 1380. године до ногу потукао татарску војску на Куликовом пољу. После тога је прошло цело столеће да би коначно 1480. године „јарам“ Златне хорде био збачен за време великог кнеза московског Ивана Трећег.
2. Литванија
„Пољско-литванскав армија 1576-1586“, Јан Матејко.
Public domainЛитванија се увек граничила са Русијом. До 12. века су Литванци плаћали данак руским кнезовима, а почетком 13. века су ојачали и све чешће вршили упаде на руску територију. Чак су заузели и Смоленск (400 км западно од Москве) и држали га неко време у својим рукама. Током 1240-их је основана Велика кнежевина Литванија која је наставила да ратује против руских кнезова. Литванска војска је 1368. и 1370. држала Москву под опсадом, да би 1402. уз помоћ пољске војске поново заузела Смоленск, и он је затим припадао Литванији до 1522. године. За време Ивана Грозног (1533-1584) Руска царевина је заратила против Литваније, Ливонске конфедерације, Пољске, Шведске и Данске. Тај исцрпљујући конфликт је добио назив Ливонски рат. Русија је у њему поражена и принуђена да све освојене територије препусти Пољско-литванској државној заједници, после чега је 1569. године формирана „супердржава“, тј. друга по реду Државна заједница Пољске и Литваније.
3. Пољско-литванска државна заједница
„Војска Пољско-литванске државне заједнице пева Химну Богородици пре битке, Јозеф Брант, уље на платну.
Национални музеј, Вроцлав.Ова држава се на пољском звала Rzeczpospolita (што значи „република“). После оснивања је неколико пута успешно ратовала против Русије. За време Смутног доба 1609-1618. године (велика политичка династичка криза у Русији) Пољско-литванска државна заједница је продрла у Русију у покушају да је освоји и потчини. Пољске трупе на челу са Станиславом Жолкевским су заузеле Смоленск, а затим и Москву. Пољаци су се забарикадирали у Кремљу и остали тамо све док их није истерала Руска добровољачка армија на челу са Мињином и Пожарским. Русија је 1617-1618. успешно зауставила нову офанзиву Пољско-литванске државне заједнице, чију војску је овог пута предводио лично краљ Владислав IV Васа.
Ратови су настављени и у 17. веку, када је Русија најзад успела да поврати кијевску и смоленску територију. Ратови између Русије и Пољске у 18. веку резултирали су поделом Пољске између Русије, Пруске и Аустрије. Затим су пољске трупе поново учествовале у офанзиви на Русију у оквиру Наполеонове армије. Касније је Пољска постала провинција Руске империје и често је подизала буне. Пољаци су третирали Русе као окупаторе. Они су и 1918-1921. године ратовали против Совјетске Русије и тај рат се завршио дефинисањем пољско-совјетске границе која је враћена тамо где је била у 17. веку.
4. Шведска
Полтавска битка, Пјер-Денис Мартин.
Catherine PalaceПочев од 11. века (а можда и раније) шведски краљеви су ратовали против Новгородске републике (Новгород је тада био град-држава), али не и против целе Русије. Швеђани су се окомили на све Русе тек када је Иван Грозни заузео Новгород и припојио га Русији. Непрекидно су покушавали да освоје територију данашње Петербуршке области која се тада звала Ингрија. Русија и Шведска су за ову територију ратовале од 15. до 17. века, да би до највећег ратног сукоба дошло за време Петра Великог.
Велики северни рат (1700-1721) био је крупан оружани конфликт у коме се Шведска супротставила многим европским државама на челу са Русијом. Рат се водио за Балтик. Швеђани су почели инвазију на Русију, али су потучени до ногу у Полтавској бици (1709), а 1718. године је убијен шведски краљ Карл XII, после чега је Шведска коначно изгубила своју моћ. Русија је 1721. године према споразуму склопљеном у Ништаду добила територије Естоније, Ливоније, Ингрије и југоисточне Финске. Током овог рата је основан Санкт Петербург, а цар Петар је 1721. године постао руски император. Па ипак, Шведска је сачувала већи део финске територије све до 1809. године. Тада су Швеђани склопили савез са Наполеоновом Француском и намеравали да Русији онемогуће излазак на Балтичко море. Армија Александра I одузела је Швеђанима Финску и претворила је у губернију Руске империје. То, међутим, није спасло Русију од рата са Наполеоном.
5. Француска
Наполеон се повлачи из Москве 1812. Од 600.000 војника Велике армије кући се вратило само стотинак хиљада. Илустрација у књизи, почетак 20. века.
Global Look PressВелики Наполеонов пројекат доминације у целом свету неизбежно је довео Бонапарту до сукоба са Руском империјом. Најпре је Наполеон победио руску армију 1805. у бици код Аустерлица. После тога је наставио да ствара „континентални систем“ потчињавајући европске државе једну за другом и постављајући у њима марионетске владе и марионетске краљеве. Са Русијом је склопио мир 1808. године, али после неколико неуспешних покушаја да се ожени једном руском принцезом, Наполеон је почео отворено да говори о „слому Русије“. Руски император Александар II није хтео да подржи континенталну блокаду британске трговине за коју се залагао Наполеон.
После неколико година припрема и прикупљања обавештајних података о стању у Русији Наполеон је са својим трупама кренуо на Москву. Тако је почео Велики отаџбински рат 1812. Француски император у том рату није добио подршку Шведске и Османлијског царства јер су и једна и друга држава претпостављале да ће се ова Наполеонова кампања неславно завршити.
ВИШЕ О ТОМЕ: Отаџбински рат 1812
Уједињена европско-француска армија је бројала око 600.000 војника када је 1812. ушла на територију Русије. Руска армија није била толико бројна (око 400.000 војника на почетку рата, да би се касније тај број повећао услед регрутације), али је имала предност зато што ратује на свом терену. Нећемо овде препричавати цео ток рата 1812. године (кликом на горњи линк сазнаћете више о томе!), само ћемо рећи да су Наполеонове трупе заузеле највећу територију још од времена Златне хорде. Окупација је, међутим, кратко трајала. Француски император је запосео Москву, али је већ у октобру 1812. схватио да је његова армија упала у замку, да се не може снабдевати нити преузети управљање земљом, а почиње зима. После три неуспешна покушаја да склопи мировни споразум, Наполеон је побегао из Москве, а са њим и цела армија, коју су приликом повлачења руски војници и добровољци потукли до ногу. Русија је повратила све територије које је Наполеон запосео, а затим га гонила све до Париза и тамо помогла да се ликвидира његова империја.
6. Османлијско царство
Поморска битка код Наварина, 1827; Амбруаз Луј Гарнереј
Public domain/Global Look PressНајдужи историјат оружаних конфликата Руска империја је имала са Турском. Ове две државе су биле у међусобном рату укупно 69 година и та конфронтација је са прекидима трајала 351 годину (1568-1918). Било је 12 великих руско-турских ратова (укључујући Источни рат и борбена дејства на Кавказу током Првог светског рата). Од тога је Русија седам пута победила, три пута је изгубила, а два рата су завршена без победника. Ратовало се углавном за контролу над северном обалом Црног мора, Северним Кавказом и турским мореузима.
У већини ратних конфликата Турска није освојила ни педаљ руске територије. Османлијско царство је углавном бранило сопствену земљу коју је Русија упорно покушавала да заузме како би преузела контролу на Црном мору. Турци су тек 1678. године успели да заузму Чигирин, главни град козачке државе и седиште запорошке војске, али су га похарали и уништили тако да им је победа била јалова. Поред тога, после Источног рата, уједињени непријатељи (Француска, Велика Британија, Аустрија и Пруска) су приморали Русију да врати један део раније освојених територија, укључујући тврђаву Карс и подручје око ње. Касније је Русија у рату против Турске 1877-1878. године поново заузела један део те територије, а затим га је поново вратила Турцима после рата између Совјетске Русије и Турске 1918-1921.
Георгиј Манајев, Russia beyond
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
RSS
