Висок, стамен, оличење правог војника, у црној униформи, спреман да одговори на свако питање и отклони сваку дилему, козак, царски руски официр, генерал пуковник Петар Николајевич Врангел је део живота провео у Сремским Карловима.
Варошица подно Стражилова прихватила је њега, официре и њихове породице, бароне, кнежеве, бивше чланове Државне думе, обичан народ који је после Октобарске револуције 1917. избегао из Русије. Траг о Врангелу и члановима његовог штаба постоји у Архиву САНУ у Сремским Карловцима.
Оживео у„Сенкама над Балканом”
Шири аудиторијум се на генерала подсетио у ТВ серији „Сенке над Балканом”, где му је, макар и на уметнички начин, прилично реално приказан лик и карактер. О његовим животним стазама, сеобама, контактима, у јубиларном броју часописа „Кровови”, писани траг су оставили Велимир и Душан Шешум, а нешто раније и овдашњи историчар и хроничар Жарко Димић. Све је поткрепљено фотографијама о генераловом доласку у Карловце 1922. године, затим је сликан са члановима свог штаба две године касније, а овековечен је у црној униформи, по којој је и добио надимак „црни барон”.
Необичан животни пут имао је генерал Врангел. Високо одликовани царски руски официр и угледни козачки командант је од 1904. до 1928. био барон, активни учесник и вођа антибољшевичког покрета. Напустио је своју отаџбину после револуционарних догађања која су захватила Русију и после победе бољшевика. У избеглиштво су кренули „велики или царски Руси”. Према попису становништва из 1921, у Карловцима је живело око 5.000 становника, међу којима и 50 Руса. Доцније се тај број знатно повећао.
Врангел је важио за изузетно вештог храброг вођу, који није трпео безакоње. Кад је одлучио да у Русији не толерише нову власт, запутио се на Крим, а потом одлази у изгнанство у Истанбул. Тамо је живео на својој јахти „Лукул” све док на њу није налетео и потопио је италијански пароброд „Адрија”. У том тренутку он је био на копну, а породицу и пријатеље нико није могао да разувери да то није покушај атентата. Срећом, неуспели.
Убедљиви вођа
Више није постојала дилема да су истанбулски дани морали да се заврше, јер је претила опасност од новог покушаја ликвидације. Преко Туниса стиже у тадашњу Краљевину СХС. Краће време борави у Београду, а средином 1922. његово ново уточиште постају Сремски Карловци.
– У нашој земљи, тадашњој краљевини, он постаје вођа свих руских избеглица – бележе Велимир и Душан Шешум.
Наметнуо се као убедљиви вођа, јер је од свих „белих емиграната” у изгнанству био најугледнији и некако најспособнији. Уз то, важио је за храброг и искусног официра. Тада доживљава лепе тренутке: окупља му се породица, тако што родитељи стижу из Дрездена, а супруга са троје деце и дадиљом из Париза. Син Алексеј родио се касније, у Београду. У Карловце се досељава и 30 високих официра са породицама, особље Штаба главнокомандујућег руске армије, многи генерали. Варош је преплављена руским емигрантима, што домаћинима задаје главобољу, јер није било једноставно за све пронаћи смештај. Према архивским подацима, мањи козачки одред и официри смештени су у згради старе градске болнице, у свечаној дворани Магистрата, по приватним кућама.
Једно време је и Врангел становао у згради старе градске болнице, а онда му је додељен смештај у кући из 19. века која и сада постоји, у Улици Митрополита Стратимировића 19-21. Генерали, пуковници, капетани, војници-козаци били су чланови Врангеловог штаба у Карловцима. Он је упорно стремио својим идеалима, дубоко у њих верујући. Зато 1924. оснива „Руски општевојни савез”, организацију која се борила за очување јединства свих „белих снага” у изгнанству.
Почива у руској цркви
А, онда, по свему судећи последњих дана октобра 1926. одлази у Брисел где су му, у часопису „Бело дело” објављени мемоари. Умро је у Бриселу, с пролећа 1928. Породица је била убеђена да је отрован, и да је убиство починио брат његовог слуге, који је краће време живео у кући са генералом. Наводно је радио као совјетски агент. Иако је сахрањен у главном белгијском граду, земни остаци су му пренети у Београд и покопани у руској Цркви Свете Тројице.
-sa-suprugom-i-crkvenim-velikodostojnicima.jpg)
Тако је затворен животни круг генерала Петра Врангела. О њему су деценијама испредане приче, извесно време је био заборављен, посебно његове заслуге за опстанак „белих” руских емиграната. Ипак, неко се у Карловцима сетио овог козака, па му је 14. септембра 2007. откривен споменик.
– Белег Врангелу је дело Василија Аземше, вајара из Санкт Петербурга, а финансијер је Александар Лебедев, руски трговац уметничким делима – рекао је за „Магазин” Жарко Димић, директор Архива САНУ у Сремским Карловцима.
Ако већ говоримо о руским емигрантима и њиховим вођама, грех је не споменути изузетно развијене и у сталном успону везе између овог сремског места, одавно прозваног српски Сион, и царске Русије, у 18. и 19. веку. У Русији су се у 19. веку школовали и многи Срби. Први учитељи који су овде стигли били су Руси, доносећи солидна финансијска средства, уџбенике, букваре. Међу њима је било сликара и иконописаца.
Свој вечити мир генерал Врангел је нашао у Београду, док је његов отац Никола сахрањен на Чератском гробљу у Сремским Карловцима, где такође почивају многи Руси, пристигли овде стицајем несрећних околности.
УЧИЛИ ИХ ЛЕПИМ МАНИРИМА
Међу руским емигрантима у Карловцима било је високообразованих и људи од угледа, притом тихих и ненаметљивих. Многи су предавали у овдашњој богословији и гимназији, имали су богате библиотеке, децу су подучавали језику и цртању. Приређивали су концерте, истицали се као декоратери и глумци. Мештанима су на баловима и другим светковинама показивали лепе манире царског двора. Имали су и гласило своје цркве, а у Српској манастирској штампарији је од 1921. до 1937. године на руском језику штампано око двадесетак књига и брошура, углавном духовног садржаја.
НОВО УТОЧИШТЕ У МАНАСТИРИМА
Заједно са војницима и народом, у Карловце је 1920. дошло и руско свештенство које је уточиште нашло у фрушкогорским манастирима. Архиепископ волинско-житомирски Јеголиј наишао је на разумевање код тадашњег српског патријарха Димитрија, тако да је 1921. из Истанбула у Карловце стигла „Виша привремена руска црквена управа у егзилу”. Наш патријарх је руским црквеним великодостојнцима уступио просторије у десном приземном крилу Патријаршијског двора. У свечаној сали гимназије је од 12. новембра до 3. децембра 1921. одржан Руски опште загранични сабор. Оног часа кад су код нас кренуле турбулентне године, број емиграната је почео лагано да се смањује. Одселили су се у Београд и друге градове. Иза њих су остале успомене, казивања, фотографије, писани трагови...
Мирослав Стефановић, Политика
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
RSS
