Разлога због којих су представници руске аристократије били спремни да изазову на двобој је било превише. Сазнајте како су у царској Русији гинули за част.
Петар Први, који је владао у раном 18. веку када је у Русију из Европе доспела мода двобоја, није био посебно срећан због тога. „Обесити их [учеснике двобоја], живе или мртве“, наредио је император 1715. године. Истина, те строге речи нису помогле. У ствари, не постоје писани докази да је бар један учесник двобоја осуђен на смртну казну у време Петра. Додуше, двобоји и нису били толико популарни у његово време. Популарност је дошла на крају 18. и почетком 19. века. Како се то догодило и зашто?
Замена рата
У раном 19. веку Русија је ратовала против Наполеона и коначно победила француског императора 1812. године. Племићи који су учествовали у рату као официри су већ били навикли да показују и доказују своју храброст, па им је то недостајало у време мира.
Истовремено, како пише Александар Востриков аутор „Историје руских двобоја“, племићи су на тај начин могли да још једном истакну да су представници одабраног друштва. Трговац или, не дај Боже, сељак није имао права да изазове на двобој племића. Бранити своју част у двобоју је била привилегија.
Mary Evans Picture Library
Али и дуг. Племић који не би изазвао на двобој човека који га је увредио, постајао је непожељан у високом друштву. У 19. веку то је било вероватно горе од смрти, бар за аристократе. И није било важно што су двобоји били забрањени – млади и не толико млади племићи су били увек спремни да реше све своје неспоразуме пиштољима или сабљама.
Разлози за двобој
Разлози су могли да буду различити. Наравно да су се у већини случајева мушкарци тукли због жена. Мужеви су често изазивали на двобој љубавнике својих жена или мушкарце о којима се причало да се удварају њиховим женама (на сличан је начин дошло до последњег двобоја Александра Пушкина), или би два мушкарца заљубљена у исту жену одлучила да преко двобоја сазнају чије су шансе веће. Али то су ипак само неки од многих разлога.
Иначе, поменути Пушкинов двобој није био и једини у његовом животу. Песник је веома лако изазивао људе на двобој због мањка поштовања према њему. Последњи двобој са Дантесом је био бар 21. у његовој „каријери“, иако се већина њих (15) завршила без пуцања и, наравно, без жртава. Углавном су Пушкинови пријатељи помагали да се конфликт реши на миран начин, па су Пушкин или чешће његови супарницу тражили да им се опрости. У сваком случају, највећи руски песник је увек био спреман да се бије.
Разлози његових двобоја су били и пијани конфликти, и непоштено картање и неумесне шале, па и расправе око књижевности. Како је написао Александар Востриков, ако је улица исувише тесна да би се кочије мимоишле, решење је једно – двобој! Ако неко неког случајно гурне – двобој! Неко вас је попреко погледао - двобој! Многи руски племићи су живели као праве темпиране бомбе.
Бонтон у процесу одузимања туђег живота
Правила двобоја су била свима добро позната. Прво увреда, вербална или физичка, попут шамарања. Увређена страна, без права да изговори реч „двобој“ (јер било је забрањено), каже нешто попут „ово се овако не може завршити“, а затим се супарници разилазе. Према неким неписаним правилима, они ће се следећи пут видети тек када буду држали пиштоље у рукама.
Учесници двобоја су морали да имају своје секундате, преговараче који би се састали да покушају да реше конфликт на миран начин. И, ако то није успевало, договарали су време и место двобоја. Већином неке локације ван града и даље од сведока, у зору.
Очи у очи
Сцена из филма „Двобој“ према причи Александра Куприна. Мосфиљм, 1957., Sputnik
Услови одржавања двобоја су такође могли да буду различити. Обично су супарници бирали пиштоље, а не сабље, јер нису сви били вешти у мачевању, док су са пиштољима шансе биле скоро једнаке. Поред тога, двобоји сабљама су трајали до прве посекотине, док се пуцање чешће завршавало нечијом смрћу.
Док су у Европи противници стајали на растојању од бар 15 корака, Руси су могли да пуцају и са растојања од три корака! Држећи, рецимо, слободном руком свако по један крај истог шала. У таквој би ситуацији неко обавезно погинуо.
Обичније је ипак било пуцати „са баријера“ на даљини од десет корака (отуд и значење израза «к барьеру», као позив на двобој). Секундати би обележили на земљи те границе кретања, а противници су могли да стану нешто даље и полако прилазе баријерама. Свако је сам одлучивао када ће да опали. Пушкин је управо тако погинуо. Дантес је пуцао први, са растојања од преко 20 корака.
Како су руски двобоји отишли у историју
У двобоју је погинуо још једна чувени руски песник – Михаил Љермонтов. Руски цар Николај Први (1825 – 1856) није подносио двобоје. Говорио је да су двобоји варварство које не може да има ништа заједничко са аристократијом. У годинама његове владавине учесници двобоја су могли да буду осуђени на 6 до 10 година затвора. Управо је од тог закона популарност двобоја почела да јењава.
Међутим, у двобојима су почели да учествују и представници других сталежа. У Чеховљевој причи „Двобој“ описани су људи који су одлучили да „стану на баријеру“ јер то се од њих очекивало, али нису знали како се то ради. Двобоји у Русији су полако почели да ишчезавају почетком 20. века и скроз нестали после револуције 1917. године. Као, уосталом, и руско племство.
Олег Јегоров,
Russia beyond
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22