У старим руским летописима за Кијев се каже да је „мајка руских градова“, чиме се наглашава његов надређени статус у односу на друге градове Старе Русије. У данашњој Украјини, међутим, придев „руски“ није добродошао. Званични Кијев и радикално настројени кругови украјинског друштва свим силама покушавају да се дистанцирају од свега што је „руско“. То се односи на све области живота, па и на историју.
И Олег седе у Кијеву да влада, и рече: ’Нека ово буде мајка руских градова’“. Тако је у најстаријем Несторовом летопису описана одлука кнеза Олега, једног од првих владара Старе Русије, да Кијев постане престоница недавно формиране државе источнословенских племена крајем 9. века.
„Олег”, Виктор Васњецов, илустрација Пушкинове поеме „Песма о мудром Олегу”, гваш на папиру, 1899.
Владимир Вдовин/RIA NovostiТу државу је створила династија Рјуриковича на територији Ладоге и Великог Новгорода. Из тих руских градова државност се проширила и на Кијев када су га Рјуриковичи заузели, убивши тамошње кнезове Асколда и Дира и припојивши га својој кнежевини. Летописци су ту државу називали Рус (Русь). Термин „Кијевска Русија“ („Киевская Русь“) смислили су историчари у 19. веку. Тако је и народ који је живео у тој држави назван Руси („руские“), као што се зову и данашњи Руси. Тај етноним су у разним варијацијама (Рус, Русин, Русак, Руснак) користили сви православни и поунијаћени Источни Словени, житељи средњевековних руских кнежевина, Московског царства, Литваније и Пољско-литванске државне заједнице, а касније и православно и поунијаћено становништво Руске и Аустријске империје, све до средине 19. века, када на неким територијама тих држава почиње да се формира засебан украјински и белоруски идентитет.
За историчаре и оне који су у Совјетском Савезу били одговорни за идеологију (и који су били прилично пажљиви према осећањима различитих етничких група) Стара Русија и стари Руси нису представљали проблем нити су довођени у директну везу са савременим Русима (истини за вољу, донедавно ни за већину историчара на Западу такав проблем није постојао). Званичан историјски став који је фигурирао у уџбеницима гласи да је Кијевска Русија била прва држава Источних Словена и колевка „староруског етноса“. Из тог старог суперетноса су касније, у савременом периоду (у 19. веку), настали данашњи Руси, Украјинци и Белоруси.
Украјина-Русија и Руси као потомци Словена
Тај историјски став у данашњој Русији је непромењен. Међутим, у суседној Украјини многима се не допада заједничка прошлост са Русима и чињеница да се у свим старим изворима помиње реч „руски“, а не помиње се реч „украјински“. Званична историјска верзија данашње Украјине каже да је Кијевска Русија била протоукрајинска држава, а то се тврди на основу погрешног мишљења да се већина територије некадашње Старе Русије налази у данашњој Украјини (а заправо се налази на територији савремене Руске Федерације). Полазећи, дакле, од те заблуде, данашња званична украјинска историја приказује руске кнезове као да су украјински, а Кијев као град који је одувек био украјински. Штавише, и сама Стара Русија се третира као Украјина, па се чак тако и назива: „Украина-Рус“ („Украина-Русь“). Тако се ствара представа која подразумева директну везу између Старе Русије и савремене Украјине.
„Украјина-Русија” („Украина-Русь”), Алексеј Максимов (1870-1921). Средњовековна кнежевина.
Public DomainШтавише, тврди се да данашња Русија нема ништа заједничко са историјом Кијевске Русије. Савремена Русија се приказује као некаква северна земља која је настала отприлике средином 12. века. Стварност је, међутим, таква да је Кијев заиста једно време имао доминантну позицију у Старој Русији, али се временом центар државе преместио на север – најпре у град Владимир, а затим у Москву, с тим што је Велики Новгород задржао посебну и врло важну улогу као културни и трговачки центар и као извор државности и колевка династије Рјуриковича. Даље, данашњи Руси се у актуелној украјинској интерпретацији историје приказују као посебан народ који нема везе са Кијевском Русијом, који је пре свега угрофинског порекла, и у чијој генези су доста учествовали Татари – још од 13. века када су дошли на ту територију и поробили претке савремених Руса. Истина је, међутим, у томе да је Златна Хорда покорила управо Украјину, и то у потпуности (Кијев је разорио Бату-кан), после чега су данашњу украјинску земљу поделиле Хорда и Литванија. Са друге стране, Хорда није ни освојила ни разорила највећу староруску феудалну кнежевину у којој су водећи градови били Новгород и Псков.
„Руси су нам украли историју“
Данас званична украјинска историја оптужује Русе да су јој украли наслеђе Кијевске Русије и да га промовишу као своју сопствену историју, отимајући на тај начин Украјинцима национално сећање. Може се рећи да је такав приступ усмерен на узурпацију историје Кијевске Русије са тежњом да се данашња Русија избаци из некада заједничког историјског миљеа.
Учесници литије окупљени око споменика светом кнезу Владимиру у Москви на Дан крштења Русије.
Виталиј Белоусов/RIA NovostiТаква интерпретација је прилично радикална и обилује фантазијом, те није ни чудо што је већ изазвала доста скандала. Прошле године је председник Украјине Петар Порошенко дао званичну изјаву поводом тога што је споменик „нашем“ (тј. украјинском) кнезу Владимиру подигнут у Москви. Али кнеза Владимира је Руска православна црква одавно канонизовала зато што је увео хришћанство у Старој Русији.
Затим се подигла велика прашина у Кијеву када је Путин за једну кнегињу Старе Русије рекао да је руска кнегиња, како се у оно време и говорило.
„Антиукрајински историчар“
Реч је о елементарним историјским чињеницама које су познате у целом региону и свим људима који су учили историју у школи. Због тога је и неприхватљива за поједине уважене украјинске историчаре. Један од њих је Петар Толочко, руководилац Института археологије, чију су презентацију књиге у Кијеву прошле године саботирали националисти. А књига је посвећена историји Старе Русије. Толочко је присталица традиционалног схватања Кијевске Русије као заједничке колевке из које су потекла три словенска народа.
Група екстремиста из странке „Свобода” саботира презентацију књиге „Где је настала руска земља” познатог украјинског историчара Петра Толочка (десно) у Центру руске науке и културе у Кијеву. Тридесетак особа је заузело салу на спрату и блокирало посетиоце, а међу њима и представнике руске амбасаде.
Центар руске науке и културеНационалисти су окарактерисали Толочка као „антиукрајинца“ и оптужили га за негирање самог постојања Украјинаца.
Очигледно су били инспирисани изјавама поменутог историчара да се у далекој прошлости не може тражити Украјинац у његовом савременом етнокултурном облику. По мишљењу овог научника, ни Кијевска Русија се не може третирати као украјинска држава из простог разлога што је она обухватала огромну територију од Новгорода на северу (Новгороду су припадале земље до Вологде и Карелије на северу – оне су званично биле у саставу староруске државе) до Карпата на западу и слива Волге и Оке на истоку. Огроман део те територије се налази у данашњој Русији.
Толочко наглашава да је потпуно погрешно одвајати од Кијевске Русије историју територије која је касније постала Московска кнежевина. На оба места су владали кнезови исте новгородске династије Рјуриковича. Они су били блиски рођаци. Према украјинској интерпретацији испада да је, на пример, отац кнезовао у Кијевској Русији, а син у некаквој замишљеној држави 12. века која се звала Московија. Међутим, староруски владари су били међусобно тесно повезани, а идеја јединства Старе Русије била је лајтмотив свих страроруских летописа. Петра Толочка брине тенденција митологизације украјинске историје, што се већ одражава у школским и универзитетским уџбеницима.
Чланак је део серије текстова „Митови руске историје“ на порталу Russia Beyond.
Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond
Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
RSS
