Био сам пре месец и по дана у страћари у којој живи Милош Јовановић, српски херој са Кошара и било ме је срамота да подигнем поглед и да га погледам у очи! И њега и ону његову сиротињу. Ћутао сам и гледао у под док ми је Милош причао како ноћима сања своје мртве другове са Кошара, како му без глава долазе у снове и сваке ноћи му враћају сећање на дане пакла и дане херојства на Кошарама.
.jpg)
Јуче сам звао Милошеву сестру Марину. Да питам је ли се шта променило у њиховим животима у последњих месец и по дана од како је причу о Милошу, о хероју који са мајком и сестром од 13.000 мајчине пензије живи у туђој страћари, болестан, често гладан, видела Србија…
Марина, поносна жена, ћутала је. После, једва ми је признала да су се јавили људи, помогли им, углавном пензионери, радници, надничари, Милошеви ратни другови, одвојили од својих уста и бедних плата, сиротињских пензија и надница, ко хиљаду, ко две, ко пет, и помогли им… То што су новца сакупили, нису трошили, чувају, сањају да једног дана направе себи кућу, барем две собице, да не стрепе сваки ноћи кад ће се страћара у којој живе од ветра и кише срушити на њих.
А, је ли вам се држава Србија јавила, она која је Милоша звала и послала у рат, питао сам Марину јуче. Ћутала је. Ћутао сам и ја. Од срамоте пред њом, пред Милошем, пред њиховом жртвом.
Јер, Милош је у рат отишао као здрав момак, момчина са Голије. Данас, од последица пакла на Кошарама, Милош је тешко болестан, долазе му Кошаре сваког дана у сећање, враћају се, а како је то кад се деси, знају Марина и њихова мајка Роса…
.jpg)
Био сам у рату 1999. године. Мобилисан, одазвао се отаџбини, тако васпитан и тако научен. Морало се, да на кућу и фамилију не падне срамота. И брат и ја, и рођаци, и кумови, комшије из села, сви у истој бригади. Седмој брдској.
Мобилисала држава Србија сиротињу, оне који су мислили и били васпитани на исти начин. У рат, у смрт, у страдање, само да се сачува образ, јер – мора се. Зове отаџбина.
Гледао сам тих недеља и месеци и оне који су у цивилу долазили пред штаб, седели тамо данима и плакали, кукали и молили да их демобилишу, да их врате кућама, јер, њихови су животи од 40 или 50 и кусур година пречи од живота момчића од 19 или 20. Тако је то тих ратних месеци било по читавој Србији. Сиротиња ратовала и носила оружје, гинула по Косову, а они важни, они који су имали пријатеље и имали везе, чији су животи били пречи од живота обичних, они су имали преча посла.
И, је ли то у Србији одувек тако? Јесте. Јесу ли се кући и после Балканских ратова и после Првог и после Другог враћали кућама као што се и Милош вратио. Болесни, јадни, сиромашни, бедни, обогаљени, да их држава не види више… Јер, они су држави требали док су били здрави, кадри да носе пушку и да се боре, шта ће јој болесни и сиромашни, обогаљени…
Грко ми је у устима док ово пишем. Некад, кад сам био млађи и кад сам ишао у рат, кад сам имао идеале , нисам веровао да бих нешто овако некад могао написати. Данас, јуче, могао сам само да сагнем главу пред Милошем Јовановићем и да се стидим. И да питам себе, јесам ли у ово година од Кошара до данас могао, једући овај црни новинарски хлеб, урадити више да се истина о Милошу и Кошарама, о десетинама заборављених хероја чује даље, да се барем ми стидимо кад се држава Србија не стиди… Могао сам, није да нисам. И због тога ме је данас срамота пред Милошем и пред десетинама оних који су тамо оставили своје животе, пред њиховим породицама…
А држава Србија? Утовљени чиновници, они који одлучују, они који зову, они који имају и пред прве и пред задње, кад ће се они поново сетити младића са Јавора и Голије, са Златара? Оних што су сад као што је Милош некад био? Па кад избије следећи рат, кад буде требало бранити отаџбину и гинути. Знаће они тада добро кога ће у прве редови гурнути. Сиротињу свакако, себе неће.
А Милош Јовановић? Па, ако се још сиротиње из Србије јави, и оних добрих људи из дијаспоре који знају људску муку, и ако помогну, можда Милош и Марина и њихова мајка Роса и досањају кућицу на Голији и можда тада буде новца да Милош оде на лечење. У Србију се ви Милоше и Марина не надајте, има држава и пречих послова од вас и ваше муке и невоље.
А прича о Милошу, још једна од многих за наук онима који долазе иза нас. Испричана стотину пута до сада.
Зоран Шапоњић,
Искра
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
RSS
