Авијација НАТО злочинаца гађала цивиле, мостове и пословне објекте

Објављено: 21.04.2017.год.

Преузмите краћи линк https://www.vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=99950

СТАРЕ ВЕСТИ ПРОТИВ КРАТКЕ ПАМЕТИ 21.04.1999.

Авијација НАТО злочинаца је у среду у 3,15 , с три пројектила, погодила пословни центар "Ушће" у Новом Београду. Материјална штета је огромна. У овој згради су просторије СПС, РТВ станица "Пинк" и "Кошава", и још двадесетак фирми. И предајник БК ТВ је на овој згради.

С два пројектила, у среду у 2.40, погођен је Жежељев мост у Новом Саду. Потом су на мети били предајник РТС на Иришком Венцу и Рафинерија. Две јаче детонације чуле су се у уторак око 22 сата у ширем рејону Новог Сланкамена, око 30 километара од Новог Сада.

У зликовачком нападу, у среду у 2,47, погођен је мост на Дунаву код Бешке, а један пројектил пао је 100 метара од цркве која је у склопу манастира Ковиљ.

ЂАКОВИЦА - Избегличко насеље у пепелу

Најмање 10 цивила је погинуло, а више од 16 их је рањено у бомбардовању избегличког насеља у близини Ђаковице, које се догодило у среду око три сата ујутро. Злочиначка НАТО авијација је ово насеље, у којем су биле смештене породице Срба избеглих из Хрватске, гађала с осам пројектила.

Према првим информацијама, читаво насеље је изгорело.

С осам пројектила, у среду у 00.20, погођена је фабрика "Крушик" у Ваљеву. Две особе су теже повређене. Оштећена је болница и неколико околних насеља. У уторак око 22,45 бомбардован је војни аеродром Поникве, западно од Ужица. У Краљеву се у среду око један сат иза поноћи чуло неколико детонација из правца села Мрсаћ. Варварска авијација гађала је и села у околини Чачка. Четири снажна пројектила испаљена су код села Самаила.

У среду у раним јутарњим часовима , на мети је био и репетитор на Мокрој Гори, педесетак километара од Приштине.

Убијају нам земљу

Бакља од двадесет и три спрата. Изгореле пословне просторије двадесетак фирми телевизијски студији

БЕОГРАД - Нисам могао да верујем. Чуо сам само ужасан фијук и са колегом залегао за прво дрво. Гледао сам то чудо како пролеће на неколико метара изнад мене и зарива се у зграду ЦК. Само што сам подигао главу, грунула је и друга! За њима, трећа и четврта! Ово је импресија Леонарда Денчића, радника пицерије "Астерикс" који је са колегом у време напада злочинаца на зграду Пословног центра "Ушће" пошао до оближњег киоска да купи доручак.

Срећан је што је преживео. Као и два радника обезбеђења који су се затекли у згради јуче у зору. На оближњем паркингу у аутобусу су спавали возач и сувозач аутобуса који је из Црне Горе довезао људе на митинг.

У хладно априлско праскозорје зграда и простор око ње деловали су сабласно. Прва четири спрата разрушена. Улегнути метал као да га је пресовала тешка преса. Около гомила стакла, метала бетона. И ватрогасци са шмрковима.

Горе у ватри и диму су радио и телевизијски студији. И, можда, људи који су до пре петнаест минута пуштали програм. Црни екрани на каналима Радио Телевизије "Кошава", "Пинк", "БК". Нема извињења због прекида програма. Ту су и пословне просторије двадесетак фирми.

Нико још не зна да ли у згради има људи. Мртвих или преживелих.

Горе на 17. или 18. спрату, тешко је проценити, пламти ватра у десном углу. С времена на време уз језив прасак сурва се откинути метал и стакло. Џиновска зграда као да се увија и умире. Шмркови дотле не могу допрети. Довлаче се дизалице, покушава се доскочити ватреној стихији. По некој својој логици пламен се сели.

Већ је увелико свитало а зграда је горела. Јарко источно сунце сударало се са пламеним језицима из облакодера. Улицом поред тутњали су аутобуси и аутомобили. Људи су журили на посао. Погледи кроз прљава стакла све су говорили. Убијају нам земљу а све изгледа као да се дешава неком другом. Живот нам се поједноставио. Свео се на самог себе.

Злочинци по други пут тешко оштетили Жежељев мост у Новом Саду

Бљесак и злослутно шиштање

Био је бисер Европе. Пројектил скоро пресекао десну страну моста у ширини од око десет метара.

НОВИ САД - Кад је после четири године градње, 31. октобра 1961. пуштен у промет, у среду тешко оштећени Жежељев друмско -железнички мост издржао је пробу од 404 тоне терета натоварених на железничку композоцију и још 38 камиона са 284 тоне песка. Са импозантним распоном од 466 и широк нешто преко 20 метара, дело градитеља светског гласа, академика Бранка Жежеља (1910-1995), било је својевремено у својој класи прво у Европи и друго у свету.

Званично име "Мост братства и јединства" никада није опште прихваћен, јер су га Новосађани пре звали "Бетонски", "Жежељевом ластом" или "Брусхалтером" (пошто су лукови шетаче подсећали на главне атрибуте женствености).

У бришућем лету непријатељски авиони насрнули су на мост у среду у 2.26 и 2.38. На мети првог удара нашао се већ два пута погођени навозни део ћуприје према Петроварадину. Пројектил је долетео са севера и уз стравичну детонацију готово пресекао десну страну моста у ширини од преко 10 метара. Потпуно је уништен колосек пруге Београд-Нови Сад-Суботица- Будимпешта-Беч, при чему су изваљене шине запречиле делимично оштећену коловозну траку. Од експозије се запалио провизорни "понтон", направљен преко рупа, које су агресорске гранате направиле 6. априла. Прекинут је у овом налету и гасовод (због чега се дуго након удара чуло злокобно шиштање), покидана електрификациона возна линија, са лука су се откачили каблови, а напрсао је и тек изграђени доводник воде за сремску страну.

Пројектил је погодио отворену коловозну конструкцију тачно између два лука, а изваљени комади бетона и челика летели су на десетине метара унаоколо, засипајући Кеј и оближње зграде, демолирајући успут уличну расвету. Граната је створила провалију у мосту пречника око пет метара, из које вири разваљена арматура, кроз коју се виде Дунав и нагарављени носећи стубови. Од детонације је покидано неколико метара заштитне ограде, страдали су пруга и цевовод, а комади врелог асфалта направили су морбидне вајарске композиције на бетонским луковима.

фото: НС Недељник

Од околних објеката, највише је страдао стамбени блок осамнаестоспратних солитера на Београдском кеју. Велики број станова у овим зградама остао је без прозорских окана, немали број домаћина морао је да посегне за мацолом, како би у лежиште вратио изваљене рагастое, а неки су чак из дрвенарије кљештима вадили гелере. Срећом, нико није ни огребан.