Приредила Ана Груздева
„Можете ли најзад резервисати девојци карту!? Већ три месеца вам телефонира!”, повишеним тоном каже својој колегиници мој саговорник на другом крају жице, удаљеном неких 5.000 километара од Москве. Био је крај августа Заиста, од јуна сам покушавала да одем у Тофаларију.
Тајга као бескрајно зелено море У Сибиру има много места до којих ни сами житељи Сибира не могу лако да дођу. Једно од њих је Тофаларија. Та реч звучи као назив неке непознате земље, а уствари означава мало подручје у Сајанским планинама на западу Иркутске области. Тамо се налазе три сеоцета са исто тако чудним називима: Горња Гутара, Алигџер и Нерха. То је једино место у Русији где живи мали аутохтони народ Тофи (или Тофалари), који броји свега 700 људи.
Фотографија: Ана Груздева
Тофаларија је удаљена 600 км од Иркутска. То је подручје непроходне тајге које захвата 21.000 километара квадратних. У ту „недођију” не иду ни возови, ни аутобуси. Тамо могу да прођу само огромна теренска возила произведена у руским фабрикама УАЗ (Уљановска фабрика аутомобила) или ЗИЛ (московска фабрика „Лихачов”). До села се може доћи и малим хеликоптером АН-2. Он лети на ту страну четири пута месечно, али само по лепом времену и у једном лету превезе само 20 људи. Крајње је тешко набавити карту за тај хеликоптер, јер мештани имају приоритет.
Село Горња Гутара 
Фотографија: Ана Груздева
Целу Горњу Гутару сам обишла за пола сата. То су мале сеоске кућице, школа, клуб, зграда администрације, две продавнице и пошта, а свуда унаоколо – густа тајга и високе плинине, у које је опасно залазити јер има много медведа. Људи су овде сиромашни. У продавницама се могу купити само макароне и брашно, нешто слаткиша и чај, средства за одржавање хигијене, нешто мало одела и ђачког прибора. Воћа нема, јер се не исплати допремати га хеликоптером. Меса нема, јер мештани живе од лова. Хлеба нема, јер га овде домаћице саме пеку. Мобилне везе нема, постоје само телефонске говорнице и фиксни телефони. Интернет има само неколико људи од 400 становника села.
Фотографија: Ана Груздева
Пре револуције 1917. године на овом месту нису ни постојала села. Тофалари су тада живели у тајги као номади, у мањим породицама, и бавили се узгајањем ирваса и ловом. У совјетско време су приморани да се „скрасе” на једном месту, нису могли више да имају своје личне ирвасе (све је национализовано), ни своје шамане, ни своје чумове (националне шаторе од ирвасове коже), па ни свој језик. Док у продавници чекају на каси човек их може разликовати од Руса само по типу и боји лица, а по свему осталом су они обични становници села. Поједини међу њима ипак покушавају да сачувају своју етничку прошлост од заборава.
Узгајивач ирваса 
Фотографија: Ана Груздева
Свуда око нас је тајга. Кроз њу нас води Вјачеслав, кога сви овде зову чика Слава. Јашемо на ирвасима по ободу омањег језера близу Горње Гутаре. Тешко је одржати се у старом дрвеном седлу, јер ирвас меко гази по маховини, као да се помало љуља. Јахач мора све време да балансира телом, да не би пао. Вјачеслав и његов старији брат Валериј имају 40 грла. То је највеће стадо у селу. У тајги имају и свој пашњак.
„Држимо ирвасе, јер... Како да их не држимо?”, каже ћутљиви и строги Валериј. Он има жену и дете, а од прихода само своју пензију. Чини се да и он и његов брат имају неку унутрашњу, интуитивну потребу за гајењем ирваса. Као да су то наследили од предака. То што је рекао био је сав наш разговор. Ти људи су навикли да ћуте у тајги. У шуми је и иначе веома тихо. Чује се само како ирваси меким уснама захватају маховину, која већ почиње да жути како се ближи јесен.
Тофаларска „викендица” 
Фотографија: Ана Груздева
„Целог живота сам желела да живим у тајги. То није хир, то је зов предака. Наши родитељи и прадедови су цео живот провели у тајги. Сећам се, била сам дете када ме је мама водила у тајгу, код стада, и било ми је много лепо. После тога, у совјетско време, сместили су нас у домове за незбринуту децу и интернате... Тофалари нестају, не памте своју прошлост, заборављају ко су и одакле су. А ја сам одувек памтила. Сањала сам тајгу, маму, ирвасе”, каже мештанка Лидија Речкина.
Фотографија: Ана Груздева
Док то прича, Лидија седи за омањим дрвеним столом, а на столу тек уловљени и посољени липљен, свеже испечени хлеб и кромпир. Отац јој је био Рус, а мајка Тофаларка. Лидија живи у Горњој Гутари, али лети одлази у тајгу, где њена породица има свој плац са кућицом, „бањом” (руским парним купатилом) и чумом који им служи као летња кухиња. Имају чак и „лабаз”, неку врсту ловачке кућице коју је раније имао сваки становник тајге. Овде преко лета борави и њен муж Александар. Он је Московљанин. Дошао је у Сибир пре скоро 40 година и од тада се бави ловом.
„Тофалари треба да живе у дивљини. Само тако ми можемо опстати”, наставља Лидија. „У совјетско време нам је било забрањено да говоримо тофаларски. Активисти из партије су се шуњали под прозорима и прислушкивали. Зато су наши дедови тајно одлазили у тајгу, тамо се бактали око ирваса и разговарали само на тофаларском. Тамо, у планинама, осећали су се као нормални људи. Ја знам да су ирваси кључ за очување Тофалара. Кад оду ирваси, одосмо и ми”.
Ана Груздева,
Руска реч
Акција уласка у резервате природе у замену за празну ПЕТ амбалажу
Фотографије на Инстаграму Сергеја Доље више личе на пејзаже са других планета него на призоре из Русије (што заправо јесу). Ово су само неки од његових снимака.
2021-12-05 10:33:49
Нашавши се у Републици Туви на југу Сибира лако можете поверовати да сте у сваком погледу у некој другој земљи, а не у Русији. Све је другачије: религија, језик (руски је један од два званична језика), пејзаж и архитектура. Ево шта сам открио на мом путовању у овај регион.
2021-11-28 13:02:05
Древна земља Југра, у којој се налази град Ханти-Мансијск, чува трагове живота праисторијских људи и пећине изумрлих животиња. Али у новије време овде је пронађена нафта, па је престоница округа постала савремени развијени град који ипак брижно чува свој национални колорит.
2021-08-22 09:26:04
Крајем јула Србију су „окупирали“ географи из Русије. До средине августа учесници Седмог међународног еколошко-географског кампа Руског географског друштва изучаваће природна богатства братске земље, водити разговаре на теме екологије, природе, географије и посећивати места сећања заједничке историје, пише руски портал „Балканиста“.
2021-08-15 08:28:40
Својим очима можете видети вулкане Камчатке, или у ритуалу стећи статус поларног истраживача, посетити најудаљенију тачку Евроазије... Све то и још много тога можете доживети у невероватним крстарењима широм Русије.
2021-07-11 07:44:41
Русија има 67 поморских лука на 12 мора, од Црног и Балтичког мора до Тихог и...
2021-04-17 18:52:13
Становници Владивостока са поносом и оптимизмом зову свој град „руски Сан Франциско“
2021-03-21 08:31:40
У Москви је све нај-нај. Где год се окренете, окружују вас најскупљи хотели, најлуксузнији ресторани, најлепши храм, највећа тврђава, најпосећенији музеј, најзанимљивији парк и најатрактивнија продавница у Русији. Међу тим рекордерима је и Останкински телевизијски торањ који се градио од 1960. до 1967. године. Торањ је висок 540 метара и то је тренутно највиша грађевина не само у Русији, већ и у читавој Европи.
2021-03-14 08:06:49
Ова ружичаста, жута и бела језера изгледају надреално. Али нису их обојили људи.
2021-03-07 09:00:45
Будистички храмови, древна утврђења и град у коме се не продаје алкохол, све се то налази у Русији.
2021-02-06 09:06:48
Руско географско друштво расписало је фото конкурс под називом „Најлепша земља“. Oбјављујемо прве пристигле фотографије.
2021-01-23 07:57:15
У возовима који саобраћају с краја на крај Русије можете сазнати много тога о највећој земљи...
2021-01-09 05:10:40
Током поларног дана мештани лепе на прозоре фолију, а на температури +12 степени мажу се заштитном кремом од сунца и скривају мачке од локалних власти. Како они тамо уопште преживљавају?
2021-01-01 07:20:16
Недавно је завршена рестаурација једне од најбогатије украшених палата у Русији. Погледајте дворац породице која по аристократији ни мало није заостајала за царском породицом Романов, а по богатству је чак знатно превазилазила. Овај дворац се прочуо и по убиству Распућина иза кога је лично стојао млади власник куће.
2020-12-26 08:22:06
Пројекат је трајао преко 15 година и обухватио 72 региона прелепе руске земље.
2020-12-19 09:39:58
Фотографи Олег Зотов и Ида Ручина били су у експедицији на Чукотки, у крају где живи...
2020-12-12 08:30:10
Већ сама чињеница да сте се нашли на некој од ових локација представља својеврсну авантуру. Неке...
2020-12-06 09:32:15
Ово место је заиста феноменално: тиркизна језера, високи кањони, древне насеобине, фантастични планински пејзажи, водопади, изванредан...
2020-12-05 09:01:56
„Земља градоваˮ са производима од бронзе, камени лавиринти и храмови, најстарије кочије и мегалитске гробнице... Ово је списак најимпресивнијих праисторијских налазишта у Русији.
2020-11-28 07:47:34
Ова за Русију нетипична здања подсећају на средњовековне европске замкове и биће откровење чак и за оне који добро познају руску престоницу.
2020-11-21 07:17:51
Фотографски пројекат „Русија: Лет кроз вековеˮ приказује најразличитије пределе Русије, открива аутентичност њених региона и завирује...
2020-11-14 09:10:00
Од бајковитог Бајкала за који зна цео свет до потпуно непознатих неприступачних места са пејзажима нестварне...
2020-10-31 07:42:15
Некадашња вулканска лава временом је постала главна знаменитост острва Сахалин, пише Russia beyond. Yuri Smityuk/TASS На северу острва...
2020-10-30 18:20:56
Ове шетње по центру Москве упознаће вас како са историјским наслеђем, тако и са савременим лицем...
2020-10-18 09:06:44
RSS
