Албанска голгота и крфски васкрс

Објављено: 17.04.2016.год.


У ратној 1915. и 1916. години одиграло се нешто сасвим неуобичајено у историји Европе и света. Једна држава напустила је своју територију, да би се, преко две суседне земље, склонила на територију треће. Прича о голготи и васкрсу Србије у себи има све одлике истинске епике. Значење Крфа у историји Срба као да није довољно препознато и јасно протумачено.

Оно што се догодило са Србијом и Србима од октобра 1915. до септембра 1918. незабележено је у историји Првог светског рата, па и у историји Европе. Једна држава - краљ и регент, влада, Народна скупштина, Врховна команда, војска, банка и благајна, све кључне установе - напустила је своју територију да би се, преко две суседне (Црна Гора и Албанија), повукла на тлe треће земље (Грчка). Ту, на острву Крф, она је, уз помоћ савезника, обновила своје снаге. Српска влада и државне установе остаће све до краја рата, а препорођена српска војска острво ће коначно напустити средином маја 1916. године. Војска ће одатле бити пребачена на Солунски фронт, одакле 15. септембра 1918. креће у победоносну офанзиву и ослобађање отаџбине.

Колона српских војника у повлачењу 1915. године
Колона српских војника у повлачењу 1915. године
За време егзодуса, усред масовних страдања, преовладавало је осећање слома и пораза. Било је трагања за кривцима у сопственим редовима, међусобних оптуживања и обрачуна. Пробој Солунског фронта, ослобођење и уједињење српског народа и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, дали су, међутим, албанском страдању и крфском препороду накнадни, дубљи историјски смисао. То је учинила и Видовданска, Косовска идеја, обновљена још уочи Првог светског рата, снажно присутна и у култури Краљевине СХС, захваљујући песмама Милана Ракића, скулптурама Ивана Мештровића, прози Николаја Велимировића, Исидоре Секулић, Милоша Ђурића. Повлачење преко Албаније и препород на Крфу сагледавани су као израз косовског опредељења српског народа. Називани су "распећем" и "васкрсом", или "голготом и васкрсом Србије".

Историчари већ цео један век покушавају да разумеју и протумаче оно што се догодило 1915. и 1916. године. Невероватно, али истинито - о голготи и васкрсу Србије није снимљен ниједан играни филм. Фотографи и документаристи су, међутим, достојно одужили свој дуг. Коначно, књижевност је, можда, учинила највише за уобличавање сећања и знања о 1915. и 1916. години. Довољно је само сетити се оних писаца који су у овим догађајима учествовали и о њима непосредно сведочили, попут Бранислава Нушића, Стевана Јаковљевића, Растка Петровића, Драгише Васића, Станислава Кракова. У колективном сећању, које чини темељ српског националног идентитета, голгота и васкрс Србије, као средишњи део ратова од 1912. до 1918, имају кључно место, заједно са Немањићима, Косовском битком, Карађорђевим устанком, Другим светским ратом, Јасеновцем, „Олујом" и „Милосрдним анђелом".

Српски историчари се узалуд труде да о голготи и васкрсу Србије 1915-1916. пишу хладно и објективно. Није реч само о томе да ће се срце свакоме стегнути када види фотографије дечака са шајкачама, у подераним опанцима, са плетеним торбицама о рамену, како, без родитеља, са српском војском, пешаче преко Косова поља и умиру, напуштени и заборављени, у завејаним беспућима албанских планина, у далеком Фијеру или на обалама Војуше. Или о томе да ће свако ко дође на Видо - „острво смрти", ту посету, без икакве сумње, памтити до краја живота.

 

Војници носе мртвог друга ка
Војници носе мртвог друга ка "плавој гробници"

Крф – острво спаса

Између Срба и Крфљана у Првом светском рату успостављене су заиста посебне везе. После само два месеца боравка главнине српске војске на Крфу, локално становништво је, у свом говорном језику, сачувало низ српских речи. Путник ће и данас без успеха по Албанији тражити било каква обележја да су туда 1915. и 1916. године прошле стотине хиљада Срба. Крф је препун знамења, над којима се вијоре српске и грчке заставе.

Према предању, Одисеј је, на повратку из Тројанског рата, после лутања, страдања и бродолома, управо на Крфу обновио своје снаге. Тамошњи краљ Алкиној и његови Феачани учинили су све да му помогну. Одисеј се одатле вратио на Итаку и, после борбе, повратио своје краљевство.

Прича о 1915. и 1916. години има, наиме, све одлике епског, нечега што подстиче и покреће дубинске, јуначке и страдалничке слојеве у збуњеној души данашњег човека. У октобру 1915, Срби су се тукли са војскама три царства - Немачке, Аустроугарске и Бугарске (чак се и Бугарска, наиме, 1908. године, прогласила за царство). Немци, најопаснији непријатељ, који је пробио српске редове на Сави и Дунаву, на главном правцу наступања, у долини Мораве, чудили су се силини отпора српске Треће армије, под командом генерала Павла Јуришића Штурма. Трупама Одбране Београда, под командом генерала Михаила Живковића Гвозденог, усред борбе помагали су грађани српске престонице - деца, жене и старци. Непријатељ их је, заробљене, стрељао. Војвода Степа Степановић је, са својом Другом армијом, држао фронт према својим старим знанцима, Бугарима.

Тек када је Бугарска, пошто је сачекала да Немци пробију српски фронт на северу, ударила у леђа Србије, српска војска је кренула у повлачење које ће се окончати на Крфу. Чак и после бугарског напада 14. октобра, Прва српска армија војводе Живојина Мишића остала је непоражена. Она је све до тада успешно држала фронт према Аустроугарима. На драматичним састанцима српских војвода и генерала у Пећи, 29. и 30. новембра, војвода Мишић ће тражити да српска војска изађе на Косово поље и ту прими одсудну битку са непријатељем, уместо да се повлачи у Црну Гору и Албанију. За време егзодуса, све до Скадра и Љеша, Мишићева Прва армија штитиће одступницу српске војске и цивила и водити непрекидне борбе у одступању. Врховно старешинство над свима имало је неколико стараца, сређених животних искустава и чврстих уверења - краљ Петар Карађорђевић, председник владе Никола Пашић и начелник Генералштаба војвода Радомир Путник. Краљ Петар и регент, млади Александар Карађорђевић, који је уочи рата стао на очево место, налазили су се у првим борбеним редовима, да би охрабрили своје војнике. Дубина неразумевања између Срба и освајача видела се и по томе што су присуство Карађорђевића на борбеним положајима тумачили као припрему за предају.

 

Краљ Петар са Николом Пашићем и члановима владе у Нишу
Краљ Петар са Николом Пашићем и члановима владе у Нишу
Потпуно неразумевање владало је, међутим, и између Срба и њихових савезника. Русија, Британија и Француска су, у септембру 1915, спречиле Србију да нападне Бугарску и да тако на време спречи њен ударац у леђа српске војске. Заузврат су Србима обећавали да ће им из Солуна притећи у помоћ. На томе се заснивао српски ратни план када је почео напад непријатеља. Српска војска, међутим, није успела да се споји са савезницима, који су 5. октобра почели да се искрцавају у Солуну. Те француске и британске трупе биле су преслабе да би одбраниле долину Вардара од Бугара, и да би се пробиле кроз њихове редове. За епску причу потребан је и мотив издаје.

Срби су 1915. веровали да су их савезници издали и препустили судбини. У једном тренутку, средином новембра 1915, српски краљ, регент, влада, народни посланици, сва српска војска и избеглице слегли су се на Косову пољу. Многи су се тада питали да ли ће ту, на Косову, пропасти и обновљена српска држава, баш као некада средњовековно српско царство? Да ли је све што се догађало још од 1804. био само сан о слободи, пре повратка у туђинско, вековно ропство? Чак и расуло које је Србе коначно захватило у Призрену и Пећи имало је у себи нечег епског. У Пећи су, пре покрета ка црногорским планинама, усред масовних дезертирања, уништавања муниције, спаљивања докумената и огромних ватри и експлозија, српски артиљерци плакали док су "сахрањивали" своје топове који су им чували главе још од 1912. године. Они који тада нису побегли, кренули су ка снежним висовима који су се као зидине уздизали изнад Пећи и Призрена, били су решени да се не предају, да се боре до краја.

 

Део артиљеријског наоружања српске војске остао је на Косову и Метохији
Део артиљеријског наоружања српске војске остао је на Косову и Метохији
У планинским, снежним беспућима Црне Горе и Албаније, мраз, глад, ране, болести и умор десетковали су српске колоне. Главнини војске и изблеглица, који су прошли кроз Црну Гору, тамошње српско становништво неретко је давало последње резерве хране; људи су, међутим, у општој немаштини и несрећи, морали да мисле и на своју децу и породице. У Албанији је Србе чекало непријатељско и равнодушно становништво. У пљачкашким нападима Албанаца нарочито су страдале трупе Нових области, које су се повлачиле путем којим су 1912. године Срби већ улазили у Албанију, преко Пуке и Орошија ка Љешу и Скадру. Највише су страдали комора и цивилно становништво, деца и жене, које су Албанци беспоштедно отимали и одводили. Један официр је описао како је са својим војницима кренуо за нападачима, да би ушао у њихово село и ослободио велики број заробљене деце, жена, па и војника.

 

Исцрпљени и гладни српски војници на улицама Скадра
Исцрпљени и гладни српски војници на улицама Скадра
Пошто су, у првој половини децембра 1915. избили на албанску обалу, у Скадар, Љеш и Драч, Срби су поново морали да се суоче са спорошћу и равнодушношћу савезника. Руски цар, сада предалеко да би могао да помогне, захтевао је од Париза, Лондона и Рима да Србима хитно притекну у помоћ. Французи су помогли највише и најбрже. Британци су били равнодушни, иако су њихови инжињерци много тога учинили да олакшају положај и кретање Срба. Италијани, забринути да ће им Срби угрозити поседе у Валони и Драчу, били су непријатељски расположени. Спорадичне евакуације из Светог Јована Медовског и пречеста потапања бродова који су доносили храну, показали су да је ова лука била превише опасна за евакуацију целе српске војске и цивила. Окршаји британских, француских и италијанских флота са ратним бродовима и подморницама Аустроугарске у Јадрану били су скоро свакодневни; највећа битка одиграла се код Драча, 29. децембра 1915. године. 

Сабијени на обалама Албаније, Срби су сваког часа, продором Бугара са истока и Аустроугара са севера, могли да буду ухваћени у кљешта и коначно уништени. Пошто је пала Црна Гора, 12. јануара 1916, трупама Аустроугарске отворен је пут ка Скадру и Албанији. Српска војска је морала да крене на нови марш, ка Драчу и Валони. Покрет кроз непрегледне воде и мочваре, под кишом и ветровима, био је још убитачнији од преласка залеђених планина.

 

На јадранској обали у ишчекивању савезничких бродова
На јадранској обали у ишчекивању савезничких бродова
Права, масовна евакуација српске војске из Драча и Валоне почела је тек крајем јануара и трајала је до 19. фебруара. Последњи делови српске Коњичке дивизије на Крф ће бити пребачени тек 5. прила 1916. Била је то највећа поморска операција овог типа у Првом светском рату. И доцније, она ће по својим размерама, бити упоредива само са евакуацијом Британаца и Француза из Денкерка 1940. године.

Упркос непријатељству и међусобним сумњичењима, мора се рећи да је главни терет масивне и ризичне операције спасавања Срба са албанских обала поднела италијанска ратна флота. На Крфу ће их сачекати италијанске, руске и британске мисије, али ће им главну помоћ пружити Французи. Они ће Србе хранити, снабдети наоружањем и реорганизовати њихову војску. Француска ће примити највећи део српских цивилних избеглица и школовати највише српске избегличке деце. Француска ратна флота пребациће српску војску, почевши од 18. априла, са Крфа на Солунски фронт.

Убедљива већина српских војника никада раније није видела море. Његове модре дубине, око Вида и Крфа ће, међутим, примити посмртне остатке преко 5.000 ових јунака. Такав завршетак њиховог ратног пута превазишао је чак и епску машту.

Егзодус из 1915. и 1916. однео је животе 77. 455 српских војника и преко 140.000 цивила. Када се томе придодају умрли у епидемијама, од последица глади, болести и исцрпљености, у непријатељској најезди и концентрационим логорима, онда је, према неким прорачунима, 1915. и почетком 1916. године умрло око четири петине од укупног броја становника Србије страдалих у Првом светском рату - чак око 1.050.000 људи, жена и деце.

 

Гробље српских војника на Крфу
Гробље српских војника на Крфу
Видо је упамћено као "острво смрти", али Крф је за Србе био "острво васкрса". Место и значење Крфа у историји Срба као да још није довољно јасно препознато. Ту је, 1916. године, васкрсла Србија. Сред вековних маслинових шума, под благим медитеранским сунцем, окрепљена крфским вином и добротом Крфљана, овде је оживела српска вера, препорођена српска војска и обновљена српска држава. Одатле ће Срби кренути у победу и славу, ка својим кућама, ка отаџбини.

 

  • Пут кроз Албанију водио је преко планинских врхова покривених снегом
    Пут кроз Албанију водио је преко планинских врхова покривених снегом
Текст је део документарног филма „Срби на Крфу" који Радио-телевизија Србије реализује у копродукцији са Министарством рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије. Реализацију филма су помогли Министарство одбране РС и Амбасада Велике Британије у РС. Аутор РТС пројекта „Срби на Крфу" је Слађана Зарић.

др Милош Ковић,
РТС

 


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Главни командант српске војске, „лав од Ташкента“: Ко је био генерал Михаил Черњајев?

2019-12-07 08:17:21

У Србији име генерала Черњајева заувек ће бити везано за српско-турски рат у коме је под његовом командом учествовало преко 5000 руских добровољаца. Међутим, Михаил Григорјевич...

Уручене награде другог кола наградне игре „Са нама на путу до новог аутомобила“ компаније НИС

2019-12-07 07:26:12

НИС је добитник Националне награде за волонтирање у категорији „Искорак године“ коју традиционално додељују Форум за одговорно пословање и Смарт колектив.  Ово признање припало је НИС-у за...

„Београдски дијалог - за конструктивне односе са Русијом и признање воље народа Крима“

2019-12-06 21:13:40

Резолуција о потреби дијалога са Русијом у Европи усвојили су учесници међународне конференције у Београду о признавању у резултата референдума о повратку Крима у Руску Федерацију. Кримска...

Митрополија црногорско-приморска: Влада Црне Горе покушава да предлогом закона прогони, дискриминише и понижава

2019-12-06 20:45:34

"Ни послијератни безбожници нијесу отимали храмове већ земљу"

Седам најновијих руских историјских блокбастера које не смете пропустити

2019-12-06 16:29:02

2019. године руски филмски ствараоци су покушали да изненаде публику ратним акционим филмом у стилу Тарантина, мрачним готским трилером, али и још једном драмом на тему...

Лавров: Русија неће прва размештати наоружање ни у једном региону света у којем нема америчких ракета

2019-12-06 16:11:22

Русија неће прва размештати наоружање ни у једном региону света у којем нема америчких ракета, већ ће само истом мером одговарати на потезе САД, рекао је...

Зашто је Камаз најбољи на свету?

2019-12-06 15:44:47

Камаз је један од најмоћнијих камиона на свету. Поред тога што превози терет он је и незаменљиви помоћник војске и полиције, и вишекратни шампион маратонског релија...

Кримска делегација: Србија не би требало да оклева са признавањем Крима

2019-12-06 11:18:52

Србија не би требало да се устручава у признавању руског статуса Крима, јер ће ова одлука отворити нове перспективе за развој руско-српских односа, рекао је шеф...

Кинеска делегација обишла изложбу „Одбрана 78“

2019-12-06 11:07:06

„Велика почаст за храбру српску војску и српски народ“

РТ: Русија спремна да продужи Споразум о контроли наоружања без услова и даљњих разговора - Путин

2019-12-05 20:47:56

Москва је спремна да продужи последњи главни споразум о контроли нуклеарног оружја, без услова или даљњих разговора, рекао је председник Владимир Путин, поновљајући став Русије о...

proba
форум
мислјенја свуда

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: