Велики рат, живот под бугарском окупацијом

Објављено: 02.04.2016.год.

 


Савременици су у својим записима оставили ужасне слике окупаторског трогодишњег присуства у Србији. Поготово су страховите последице остале у крајевима обухваћеним Топличким устанком. Житељи села остали су без стоке, земљорадничких справа, алата и машина, намештаја и покућства. Велики број кућа је био порушен, са разграђеним двориштима, порушеним стајама, вајатима и качарама, са уништеним воћњацима и баштама.

 

Сељанке на Каменом тргу у Нишу 1916. године
Сељанке на Каменом тргу у Нишу 1916. године

Немаштину, глад и болести је пратио страх од депортације, мучења, силовања и других различитих видова злочиначких поступака, као и систематске репресалије као што су додатни намети и глобе, бугаризација становништва...Појаве као што су шпијунирање и потказивање, ратни профитерство постале су такође део свакодневнице на Југу Србије.

 

Сахрана у Лесковцу, натпис на бугарском језику, 1918. године
Сахрана у Лесковцу, натпис на бугарском језику, 1918. године

Шпијунирање и потказивање

Највећу мору за становнике представљало је шпијунирање и потказивање, јер се тиме стварао осећај опште несигурности и постепено разарао морал становништва. Полицијске и обавештајне војне службе су сакупљале податке о сумњивим лицима и њиховом раду, о сакривеном оружју и предметима војничког порекла, слали људе пред судове, у затворе и интернацију. У свим местима су распоређени агенти који су имали задатак да врбују доушнике у свим слојевима становништва. У Прокупљу су остали упамћени "детективи" Бичев, Николов и Ћеранов, познатији од именом "Доктор". Они су бирали људе које су потказивали, затим су их затварали у затворе, малтретирали и уцењивали. Цена откупа је била висока.

Током 1916. године терор и злостављање се појачавају. На југу Србије бугарске окупационе власти примениле су систем сабирних логора, депортовање српског цивилног становништва у оближње општинске центре, вароши и градове. Расељавали су читава села у Јабланици, Косаници, Топлици и лесковачком крају. Марта и априла 1917. године формирано је 150 сабирних логора на подручју Косанице, Јабланице, Пусте Реке и Топлице у којима су депортовали и расељавали породице. У сабирним логорима је умрло од мучења, болести и глади 1.250 лица, махом деце и стараца. Већи број жена, деце и девојака Бугари су силовали.

У мноштву репресивних мера против српског становништва, у бугарској окупационој зони била су вршена и јавна вешања и шибања људи, као један посебан вид егзекуције и начин за вршење психичког притиска.

Бугарска насиља над становништвом вршена су у континуитету током читавог периода окупације. А да су насиље и злостављања били крајње сурови, показује и чињеница да су се над њима згражавали и поједини припадници бугарских окупационих снага. У томе је највише отишао поручник Ингилизов, командир треће чете 17. допунског батаљона, који је почетком 1918. године у телефонском извештају из Грделице - обавестио претпостављене у Власотинцу да су поступци неког потпоручника Петкова "неиздржљиви", да се "становништво туче, пече на заложеним пећима, веша", и да "има људи у постељи који повраћају крв". Поручник је молио "за брз одговор да се учини крај анархији коју је он створио".


 

Присилан кулук на прузи у селу Грејач код Аексинца, 1916. године
Присилан кулук на прузи у селу Грејач код Аексинца, 1916. године

Ратни профитери

Живот под окупацијом довео је до релативизације моралних норми и слабљења критеријума везаних за пословну сарадњу српских привредника са бугарским властима. Поједини трговци и занатлије почели су да се понашају практично. Највећи број трговаца су наставили свој предратни посао. Други су "развили" посао са окупационим, бугарским властима, као војни лиферанти.

Пљачка становништва је била стална пракса, како војних тако и цивилних власти. Она је вршена у свакој прилици и тесно је везана за реквизицију. Својеврстан вид пљачкања представљало је новчано кажњавање становништва. Казне су, уз издавање признаница или без њих, изрицали или наплаћивали појединци или поједине институције без икаквих критеријума. Један од видова пљачке који су спроводили званични органи или институције Бугарске представљало је присвајање новца од српског становништва. Тај новац је доспевао службеним путем, али - уместо да буде уручен ономе коме је упућен - једноставно је присвајан. У низу институција које су узимале новац посебно место припадало је Бугарској народној банци. Она је присвајала новац Српског црвеног крста, који је са Крфа упућиван као помоћ појединим породицама у Србији.

 

Пијаца у Врању, 1916. године
Пијаца у Врању, 1916. године


Већина становника градских насеља остала је без посла и могућности да заради за живот. У бугарској окупационој зони Морава пљачка је узела толике размере да су већ неколико месеци по окупацији жене биле принуђене да иду у оближња села и просе.

И на селу је стање било тешко, јер је окупатор односио зрнасту храну, кудељу, тканине и предмете од бакра и метала, а одводио је коње, волове, овце, нарочито свиње, па чак и стеоне краве. Шуме су посечене, а грађа однета на фронтове. Народ је био принуђен на довијање у скривању животних намирница. Укопавао је у земљу жито у бурадима тако што је у њима прво сагоревао сламу због влаге и затим жито затрпавао земљом. Стока је сакривана по оближњим шумама.

 

Грчка избеглица у Грделичкој клисури, 1918. године
Грчка избеглица у Грделичкој клисури, 1918. године

Бугари су у лето 1917. године пописали све њиве под пшеницом, ражи и овсем и наредили да се ова летина испоручи бугарској војсци. Чак су из  Бугарске довели своје пољаке и чуваре поља "житаре" који су обилазили њиве и сељаке и одређивали ко ће колико дати пшенице, овса, ражи, јечма или кукуруза. Они који би нешто сакрили били би батинани, хапшени и затварани у затвор. После мучења, уз откуп, били би пуштани кућама. Многе сељаке су убили, а њихове жене и кћери силовали. За време велике глади, у пролеће 1917. године, многе жене су просјачиле да би отхраниле децу.

Прилике у Лесковцу одсликавају белешке Д. Трајковића: "Незапослена, јер фабрике нису радиле, као већином ни занати, радничка сиротиња је тешко живела, више гладна но сита, нарочито сушне 1917. године коју је погодила и пљачка по селима из којих је било учесника у Топличком устанку. Те године срећни су били они сиромаси који су могли да дођу до које кило пројеног брашна да од њега и коприве направе пљесканик, који се звао и "пита пљесканица". И други савременик је забележио слично: "парче проје са пекмезом од шљива које су мајке кувале и чувале у ћуповима, било је тих година и хлеб насушни и празнични колач."

 

Бугари су 10.000 становника из окупиране области Грчке (Доња Џумаја-сада Ираклиа) интернирали у Србију 1916. године
Бугари су 10.000 становника из окупиране области Грчке (Доња Џумаја-сада Ираклиа) интернирали у Србију 1916. године

Бугаризација Срба

Министарство просвете Бугарске водило је политику бугаризације Срба. Бугарско собрање "вотирало је велике суме новца на отварању бугарских школа у окупираним крајевима, које као `буктиње` треба да озаре ум њихових нових саплеменика". У том циљу, "по буџету од 24. новембра 1916. године изгласана је сума за 270 основних школа, за 450 учитеља и 350 професора", а 100.000 лева "вотирано је за новине и књиге, које би се имале бесплатно растурати по народу"42. Поред овога, за финансирање школа у окупираном делу Србије коришћена су и средства општинских буџета, што је падало и на терет локалног становништва. То потврђује и податак да "сви учитељи у варошима добијају по 40 лева месечно од општине".
Учитељи који су доведени из Бугарске деловали су у складу са политиком министарства да се становништво у окупираним територијама Србије третира као бугарско. Као резултат тога, "приликом отварања бугарских школа у Нишу", извесни Чапраников "држао је говор да деца која су била под Србима нису Срби, већ Бугари и да имају постати добри Бугари.

За све време бугарске окупације трговачки промет робе и производа је замро у варошима на југу Србије. Бугари су завели полицијску тортуру, да се без њихове објаве није могло из града изаћи или у град ући. У Лесковцу је сељацима без објаве био строго забрањен улазак у "град Лесковац на Морави". Пијаце су обављале мали промет јер је у оптицају био бугарски лев. Мало је било сељака који су на градску пијацу доносили своје пољопривредне производе. На уласку у град Бугари су их пљачкали и "реквирирали" им робу, уз уцене и батине. Није било довољно хлеба, млека, масти, меса ни других животних потрепштина. Чак није било ни текстила, одеће и обуће. За време окупације град је таворио. Но, и поред полицијског надзора, промет соли, гаса, шећера и кафе и обуће обављао се ноћу, "испод тезге". Сељаци су преко "везе" улазили у град и илегалним каналима снабдевали се лековима и нужним артиклима.

Страх од глади, болести, интернације, затвора и разних врста малтретирања од стране окупатора, обележио је свакодневни живот огромне већине Срба, оних који су остали у окупираној отаџбини и на својој кожи осећали тешку судбину поробљеног становништва. Тежак живот и немаштина која се често граничила са бедом била је стварност сваког појединца. Сваки живот представљао је историју за себе, личну драму, као и део породичне трагедије стотине хиљада српских породица. Oкупациона бугарска управа допринелa је својом окрутношћу и својом безобзирношћу, да то достигне ниво трагедије читавог једног народа и да га, на крају рата, остави буквално на ивици његове људске, материјалне и историјске егзистенције.

 

Носачи и кочијаши на станици у Лесковцу
Носачи и кочијаши на станици у Лесковцу

Текст је део каталога изложбе приказане у Галерији Радио-телевизије Србије "Југ Србије 1914-1918" чији су аутори историчари Мира Ниношевић и Верољуб Трајковић, виши кустоси Музеја у Лесковцу.

Изложба је реализована у сарадњи музеја у Лесковцу, Нишу, Пироту, Врању и Прокупљу.

АУТОР: Мира Ниношевић, историчар у музејски саветник музеја у Лесковцу
РТС


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић

Тог 20. октобра 1941. Крагујевчани који су избегли стрељање читавог живота живо су се сећали. Међу њима су били и тадашњи крагујевачки ђаци који ће касније оставити великог трага у српској култури: вајар Никола Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић, Драгомир Фелба и Љуба Тадић.

Одлука Синода и закржљали аутошовинизам
Одлука Синода и закржљали аутошовинизам

Пише Слободан Стојичевић

2021-10-16 13:24:12

Руси на Солунском фронту
Руси на Солунском фронту

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би...

2021-09-25 08:00:42

Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца
Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца

Од 22. до 24. септембра у Београду ће се одржати Дани духовне културе Русије у Србији, у оквиру којих ће бити уприличене и две изложбе чији је повод 145. годишњица доласка Руског добровољачког покрета у Србију почетком тадашњих Српско-турских ратова.

2021-09-21 07:00:40

Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад
Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад

Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и...

2021-09-19 10:39:53

Како је пробијен Солунски фронт
Како је пробијен Солунски фронт

  "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...

2021-09-15 22:35:35

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница
Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...

2021-09-04 07:04:53

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан
Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.

2021-08-28 11:31:10

Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми
Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми

Русија и Кина предводе Нови свет.           Нови свет чини већина човечанства, која...

2021-08-28 10:48:36

Бранко Докић: Одлука није закон
Бранко Докић: Одлука није закон

Кристијан Шмит је осми и, надамо се, посљедњи високи представник међународне заједнице у постдејтонској БиХ. Стицајем околности, његов долазак изазвао је неупоредиво најснажнија оспоравања до сада.

2021-08-28 08:30:15

Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице
Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице

ТРИБИНА „ДЕКОНСТРУКЦИЈА МИТОВА О САРАЈЕВСКОМ СУЖИВОТУ И ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ“

2021-08-24 12:24:57

Зашто је СССР створио Варшавски пакт?
Зашто је СССР створио Варшавски пакт?

Совјетски Савез је био принуђен да размишља о сопственом војном савезу када је Запад створио НАТО.

2021-08-21 13:40:06

Церска битка
Церска битка

Успех српске војске скренуо је и пажњу светске јавности на Србију

2021-08-16 08:00:48

Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ
Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ

Генерал Миломир Савичић се придружио дугој листи часних српских генерала, који су оптужени за наводне ратне злочине искључиво из разлога што су одлучили да не оду у изолацију или емиграцију, него су наставили свој друштвенополитички ангажман.

2021-08-12 12:28:29

РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију
РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију

Недавно објављена студија открива у којој мери британска влада жели да манипулише јавним мњењем у балканским...

2021-08-02 12:53:39

РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије
РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије

Документи откривају вишемилионско финансирање напора Лондона да повећа подршку Срба влади у Приштини, што још једном доказује да Британија не...

2021-07-28 10:51:45

Пробој муслиманских снага из Сребренице
Пробој муслиманских снага из Сребренице

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:40:06

Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део
Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:20:46

РТ: Сједињене Државе... Југославије? Карикатура наговештава следеће поглавље америчког грађанског рата
РТ: Сједињене Државе... Југославије? Карикатура наговештава следеће поглавље америчког грађанског рата

Недавна карикатура која упоређује САД са бившом Југославијом није упозорење да се избегне пут ка балканизацији...

2021-07-23 09:01:24

Јесу ли Немци побеђивали Црвену армију после Стаљинграда?
Јесу ли Немци побеђивали Црвену армију после Стаљинграда?

И поред локалних успеха Немаца, гвоздени ваљак Црвене армије незадрживо је газио у правцу запада.

2021-07-18 16:28:11

РТ: Путиново упозорење Западу: Москва види Украјину као део „руског света“ и то би требало да озбиљно схвате аутсајдери
РТ: Путиново упозорење Западу: Москва види Украјину као део „руског света“ и то би требало да озбиљно схвате аутсајдери

Пише Пол Робинсон за РТ, професор на Универзитету у Отави. Пише о руској и совјетској историји,...

2021-07-16 07:17:39

Чекрчићи бедем непробојни
Чекрчићи бедем непробојни

Месна заједница Чекрчићи обухвата села Чекрчиће са засеоком Добрици, Долипоље са засеоком Паљевина, Кута, Врела и Крчевине. Налази се на 43 степени, 59 минута и 28 секунди северне географске ширине и 18 степени, 12 минута и 36 секунди источне географске дужине. То је подручје месне заједнице Чекрчићи пред последњи рат. Сва ова села су смештена у троуглу што га чини граница са општином Илијаш, река Босна и вододелница река Босна и Фојница. Чекрчићи су смештени на две терасе поред Босне - прва, виша, на којој се налази центар села, и друга, нижа, на којој су Добрици. Долипоље је на нешто вишој тераси, а Врела су по странама око потока Врела, западно од Долипоља. Изнад Долипоља и Врела су Крчевине.

2021-07-11 06:15:03

Чекрчићи бедем непробојни - 2.део
Чекрчићи бедем непробојни - 2.део

Приредио контраадмирал Бошко Антић

2021-07-11 06:10:32

Прича из Великог рата: На жеравици
Прича из Великог рата: На жеравици

Пред сам православни Божић 1916. године, Прва пешадијска бригада Тимочке дивизије која је увек била у...

2021-07-04 07:42:29

РТ: Ширење „људских права“ на врху бајонета: ЛГБТ тема постала средство западне спољне политике широм света
РТ: Ширење „људских права“ на врху бајонета: ЛГБТ тема постала средство западне спољне политике широм света

Када је реч о питањима „људских права“ и индивидуалних слобода, свака земља на свету заузима другачији...

2021-07-02 14:20:54

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: