Игоре Борисовичу, добар дан, хвала вам што сте нашли времена да разговарате са нама. Веома је занимљиво чути ваше мишљење, јер ваше текстове о ситуацији у Србији овде често преносе медији и деле по друштвеним мрежама и месинџерима.
Тако да се ствара утисак као да се Русија, а тачније руски експерти су се већ опростили од режима Александра Вучића, и да са друге стране подржавају протесте који се дешавају на улицама. Можете ли нам детаљније објаснити свој став?
Моје мишљење је оно што сам и написао. Трудим се да будем поштен и објективан и у својим оценама не зависим ни од кога. На мене нико не врши притисак, потпуно сам слободан у својим ставовима и проценама.
Верујте ми, ја нигде нисам запослен за стално, немам послодавца који би могао да ме отпусти. У том погледу сам слободан човек. Моји приходи зависе само од тога да ли ће нека редакција прихватити да објави мој текст и платити ми хонорар. А може и да не прихвати. Тако да то што пишем, ја пишем на свој ризик што се тиче зараде и хонорара. Ако не буде прихваћено – ја и даље пишем. Али своје ставове износим отворено и искрено. И уверавам вас да на мене нико не врши утицај и не пишем по туђем налогу.
Наравно, на сваког човека утичу околности, мишљења других људи, публикације у медијима. Али свако од нас у односу на своју зависност или независност се труди да буде искрен. На крају крајева ја на пример, се трудим да будем поштен, јер верујем у нашег Господа Исуса Христа и знам да ћу за сваку изговорену и написану реч морати да дам одговор. Тако да уверавам вас да ја схватам то што говорим. Ја можда могу да будем у заблуди. Али могу поштено да кажем да не лажем, у погледу својих ставова. То је ето, мој одговор на ваше питање.
Имам много пријатеља у Србији, пратим српске медије и канале, помало говорим српски, али моја веза са Србијом је дубља – Срби су братски народ Русији. Вежу нас дуге историјске и духовне везе, заједничка православна вера. У извесном смислу, Србија је део руског идентитета. Убеђен сам да Русија не би могла да постоји без Србије, као што ни Србија не би могла без Русије. И потпуно сам уверен да Русија сноси одговорност за оно што се дешава у Србији.
У овом случају говорим не само о званичним лицима која седе у Кремљу или у другим државним органима, већ говорим уопштено о Русима који на Србе гледају као на своју браћу и који схватају да од онога што каже руски човек, много зависи у истој тој Србији.
Не у смислу да ћемо ми утицати на довођење неког новог режима у Србији или нешто променити, већ у смислу да ми желимо, да Руси желе да знају, да Срби знају да смо ми Руси у сваком случају на њиховој страни, да
бринемо због онога што се код њих дешава. Ми желимо да у вашој држави, ви сами одлучујете о својој судбини, да не будете под притиском споља и неке иностране државе, па макар да је то и Русија или ваши суседи на Балканском полуострву. Тако да ми желимо да Ви слободно доносите одлуке о томе како ћете живети и да се осећате као слободан народ. Ја наравно не могу да говорим као званично лице, зато што сам ја, понављам то, приватно лице. Али као приватно лице, могу да кажем да ја лично веома бринем шта се догађа у Србији. И да на мене ти нереди, друштвени проблеми као публицисту и човека коме није свеједно, имају утицај.
Покушао сам да у потпуности објасним који су моји мотиви и шта је мој став.
То је добро, хвала Вам велико за овај искрен одговор. Зато што, како бих Вам рекао, ни ми сами нисмо баш сигурни о чему се овде ради у ових девет месеци. Ево ја на пример, неколико сам књига написао о томе и о утицају Запада, и могу да кажем да није да баш ништа не знам о „обојеним револуцијама“. И моје лично мишљење је да је то уобичајен покушај „обојене револуције“. Али то је моје лично мишљење, као човека који је читао о томе. Али оно што ме највише занима је: колико сте Ви лично уопште у току овога што се овде у Србији догађа? Које политичке снаге овде владају, ко седи у Парламенту, ко управља тим студентима?
Наравно, ја имам своје мишљење. И потпуно се са Вама слажем да то што се данас догађа у Србији има одређене карактеристике „обојене револуције“. И треба схватати да свака „обојена револуција“, од оних које смо гледали у Украјини, Грузији и другим земљама, се увек, увек и подвлачим увек, базира на искреној демонстрацији ставова народа. Али питање је ко ће имати користи, на крају крајева, од тих протеста. Ја морам да констатујем, а надам се да ћете ме и Ви подржати у томе, да у многим случајевима, та искрена жеља људи да промене ситуацију на боље, се у многим случајевима управља и усмерава од стране оних који у ствари имају потпуно друге намере.
Да, управо је о томе реч.
И потпуно се слажем са онима који кажу да догађаји у Србији имају карактеристике „обојене револуције“ али такође само потпуно уверен да ови догађаји нису покренути од стране неких организатора „са стране“, без обзира да ли је из Брисела или Москве или Вашингтона, већ су израз искрене жеље Срба да се ситуација промени на боље.
Ја одлично знам шта људи говоре, они људи који излазе на улице, о тој садашњој власти у Београду у Србији. То нису нимало пријатне ствари, сада их нећу цитирати, Ви их и сами одлично знате.
Нема ни потребе, сви се потпуно слажемо са тиме.
Желим да кажем, да гледајући објективно са стране, ситуација у Србији зашто је опасна? Зато што тај протестни покрет у суштини нема руководство. Из разних разлога, а најважнији је зато што је од почетка био дубински. А стихијски масовни протестни покрет, ни у једној држави нема од почетка руководство. И у томе је проблем тих ваших искрених суграђана, који излазе на улице, протествују против тих ствари које им се не свиђају. Али само викањем по улици, јасно је да ништа нећеш решити. Али наравно потпуно сам уверен да садашњи, фактички, савезници Председника Вучића, а то су Брисел и Вашингтон, а пре свега Брисел, да они ову ситуацију виде као опасну, пре свега по себе, зато што је јасно да је Председник Вучић пре прозападно оријентисан него што је русофил. Зато што отворено говори, и много пута је то говорио, да будућност Србије види у Европској Унији. А шта је ЕУ за на пример Русију? То је потпуно непријатељска организација која отворено против нас води рат, и сада окупља „коалицију вољних“ који буквално имају намеру да са нама ратују на територији Украјине.
На овај начин ми схватамо да је Вучић, практично човек Брисела и Вашингтона то јест „колективног Запада“. А нипошто није друг ни Путина ни Русије. И у том смислу, његово потенцијално скидање са власти, не би било у интересу Брисела. Шта бих ја урадио на месту Брисела? Хајде да размишљамо као сваки иследник који покушава да разоткрије неки злочин: он покушава да се стави у улогу злочинца, како би тај злочинац поступио. Хајде да се ставимо на место Брисела, шта бисмо урадили да сачувамо „статус кво“ у Србији, то јест онакво какво је? Ми бисмо стали на чело тог протестног покрета. Уклонили бисмо Председника Вучића и на његово место поставили таквог истог политичара, са истим ставовима, само у другој боји. Само бисмо променили фасаду. Ово што се данас дешава у Србији, бојим се да је управо то.
И тада, у том смислу – то је класична „обојена револуција“. Али у том случају, Брисел ће искористити те демонстранте на улицама, те искрене грађане, без њиховог знања, то јест „на слепо“ како се каже код нас у Русији. То јест ови људи ни сами неће схватати да их користе за потпуно друге циљеве.
Не знам колико се то схвата у Србији. То што ја говорим, то није нека тајна. То лежи на површини за сваког аналитичара. И зато хоћу да кажем још једну ствар: ја ни у ком случају не покушавам да се мешам у неке политичке процесе у Србији. Јер мени се чини да је Ваша
заинтересованост за мене провоцирана тиме што су мене тамо негде цитирали. Неко можда тамо, међу званичним лицима, мисли да ја на неки начин покушавам да наметнем своје мишљење. То нипошто није тако. Ја просто поштено радим свој посао. Моји чланци су пре свега намењени руској публици а не српској. И ја једноставно поштено анализирам ситуацију. А то што ме цитирају у Србији – то већ није моја заслуга нити моја кривица. Ако се говори позитивно или негативно о том проблему. Ако ме цитирају – добро, а ако ме не буду цитирали – ја ћу свеједно писати поштено. Ако нешто друго догоди, ја ћу покушати да сагледам, проанализирам, да такође предложим своје мишљење, руској, подвлачим руској публици. А ако ме буду цитирали негде тамо, у Србији или на Балкану, у Француској или Америци то већ није мој проблем, то је проблем оних Средстава Масовних Информација и блогера и телеграм канала који прате мој рад. У смислу да прате моје објаве.
Хвала за отвореност и искреност. То је јако добро. Ми у принципу мислимо исто. Знате, ја сам на пример пратио када је био Мајдан 2014. године, у Украјини. Тамо је такође већина народа који је демонстрирао, била искрена и против корупције и тако даље. Али данас, на пример, пре пар недеља, Председник Трамп је саопштио да је из Америке послато, десет година после Мајдана, Америка је послала за последње три године, 175 милијарди долара, од те суме је до Украјине дошло само 75 милијарди, како је изјавио Председник Зеленски. Што значи да су они покрали још тамо 100 милијарди. А онда су од тих 75 милијарду већ у Украјини покрали још половину ако не и више. Тако да „борба против корупције“ је велико питање. И до чега ће довести. Можда ће она довести до такве корупције какву нисмо могли ни да сањамо.
Ја сам већ у годинама, тако да на пример ја лично, још од 1991. године, још од првих демонстрација које су се појавиле, још против комуниста овде, сам учествовао на свим демонстрацијама. Али сада, када гледам из ове позиције после 35 година, ја видим да је већина тих мојих активности на демонстрацијама – била грешка.
Јер Ви сте исправно рекли – ми не знамо ко стоји иза тих демонстрација и ко их води. Ми не знамо ко их финансира, ми не знамо ко су лидери. Оно што је посебно сумњиво: а зашто нема лидера? Како нема лидера? Ја сам био на много демонстрација, на пример 1992. године овде су биле велике демонстрације на Универзитету и ми смо између себе знали ко су лидери, ко шта предлаже. Исто су били неки пленуми, али ми унутра смо знали ко је ко у ствари, одакле долази новац. На крају крајева, половина данашње политичке сцене је израсла из тих демонстрација. Које тада, наводно, такође нису имале лидере. Пре тридесет и нешто година.
Затим пре 25 година је био покрет ОТПОР, можда сте чули. Исто су тада били добри, млади људи које нико није знао. А данас је кад смо код тога, то добар део политичке сцене. Између осталог Јелена Милић, лобиста НАТО-а у Србији, која је сада Амбасадор Србије у Загребу у Хрватској, она је такође била ОТПОР са другима.
Али ја бих нешто друго хтео да Вас питам, и молим Вас да се не увредите: Ви схватате да постоји огроман утицај Русије овде у Србији, огроман утицај руских аналитичара, руских јавних личности, које нешто пишу и говоре. И да постоји могућност да се манипулише тим мишљењима и тим утицајем. Ви сте на пример сада исправно рекли и ја Вас потпуно разумем, дуго сам живео у Русији. Исто како када бих сада ја одавде из Србије писао о Русији. И ја схватам да неко може да узме моје чланке о Русији и да затим то протумачи као „мишљење Срба“. Вас су на пример сада пренели у медијима, као пре који месец Александра Дугина, када су „једноставно пренели мишљење филозофа из Русије“ а да он чак не мари колико је његово мишљење важно овде у Србији. Или Молдавцима о Молдавији или Грузинима о Грузији. Ја то једноставно знам, само што то српска јавност не зна: да Ви не знате колики је Ваш утицај овде у Србији. Ви тамо у Русији, као што сте малопре рекли, једноставно пишете, оно што је Вама занимљиво, неко хоће нешто да каже, да се искаже, да објави своје мишљење. И уопште не схвата да овде уопште постоји један правац размишљања да „Руси у Русији уопште не знају шта Руси у Србији раде“! Постоје чак људи у Србији који објављују да ће они „обавестити Москву шта ради руска Амбасада у Београду“!
Мене једноставно занима, људи у Русији који „једноставно пишу“ као што сте Ви сад написали да то није „обојена револуција“, да су „људи искрени“ итд. Али Ви би требало да схватате да Вас овде преносе, цитирају они журнали, оне новине, оне ТВ станице које су америчке, које Ваше мишљење користе да би људе окренули од Русије. Или да покажу да је Русија окренула леђа Вучићу, и да ти људе треба што пре да скину Вучића и доведу на власт некога – „ко зна кога“, мачка у чизмама … Јер ми уопште не знамо ко стоји иза ових демонстрација. А знамо за искуство Македоније. У којој се потпуно исто догодило пре неколико година. Македонија је такође тада имала неке своје проблеме, неку своју корупцију, они су направили „обојену револуцију“, скинули власт и следећа власт је у току само пола године ушла у НАТО, променила име државе, променила Устав и отишла са политичке сцене.
Упркос референдуму, ако већ о томе говоримо.
Да, упркос референдуму. Е мени је једноставно занимљиво, паметан човек као Ви, он може да схвати да Ваше добро, објективно, аналитичко мишљење из Русије, неко овде можда може да искористи да тако нешто уради. Оно што Ви уопште нисте имали у виду, када сте све то говорили и писали. Извините за отвореност.
Слободане, ја Вас потпуно разумем, хвала што сте ми ово рекли. Желим да Вам кажем следеће: сваки човек, апсолутно сваки, без обзира где да се налази, у Москви, Вашингтону или Београду и било где, он може да интерпретира било које речи на свој начин и како год. И сви ми ако нешто кажемо, ми не можемо да гарантујемо да наше речи неће бити искоришћене нама самима на штету или на штету неког другог и тако даље. Ја желим да кажем оно главно: оно што ја пишем и говорим, ја то радим искључиво зато што: 1. ја сам публициста и то је мој посао; 2. ја то радим отворено; 3. а вероватно је то најважније – зато што волим Србију, мени није свеједно шта се догађа у Србији. Ја сам по специјалности американиста, бавим се Латинском Америком, САД, али не пишем тако много о Бразилу јер ми је у суштини свеједно шта се тамо дешава. Али ми није свеједно шта се дешава у Србији. И зато и пишем. А ако неко покушава да моје речи интерпретира у контексту својих сопствених интереса – ја за то нисам крив.
Е па одлично! То и јесте суштина нашег разговора. Јер ја једноставно нисам могао да разумем, исто је било и када је Александар Дугин дао изјаву. Схватате, знате како се у Русији каже „Исток је танан, деликатан проблем“, овде код нас такође постоје своје тананости, своје деликатности. Код нас овде постоји таква специјална медијска, информациона, психолошка техника, они сад сукобљавају издајничку политику Вучића са као алтернативом ко-зна-кога иза кога највероватније стоји нека прозападна „опозиција“. А постоји велика већина народа која је у ствари патриотска, која би гласала за Русију, и за Србију у првом реду и Русију као нашу савезницу. Али ми, сем ове мале патриотске партије која се сад ствара ПОКРЕТ МИ СНАГА НАРОДА, немамо никог. Једноставно све остале партије које учествују у организацији ових протеста – то су прозападне партије. Како у Русији кажу „њихове уши вире“ иза организације тих протеста. Оно наравно лепо изгледа када млади људи са цветићима, када младе девојке покушавају да гурну цветић у цев аутомата полицајцима, али све је то технологија. Ви знате да је то технологија. Али снага руских ставова и руске речи, овде је веома јака.
Ето мене је то занимало, обећао сам пријатељима који су ми послали Ваш текст објављен у западним, либералним медијима овде у Србији, у журналу Данас, да ћу проверити, јер немогуће је да неко из
Русије подржава то што овдашња младеж скаче као кенгури и вичу „ко не скаче тај је Вучић или ћаци“.
Ја бих желео да пожелим братском српском народу пре свега разума, и помоћ Божију. Зато што је Балкан а посебно Србија увек била у центру пажње многих сила и између осталих и оних које су јој непријатељи. Ту је тако тешка ситуација у Србији, и тако компликована ситуација, и управо због тог интереса који Запад показује према вашој држави. Ви треба да разумете, да сте толико занимљиви свима, да вас никада неће оставити на миру. Али желим да кажем још једну ствар, а понављам све што ја говорим, говорим то само у своје име. Не представљам никакву званичну структуру, све што кажем говорим у само у своје име. Као слободан писац који има одговорност само пред Богом. Поштено вам кажем да не желим Србији никакво крвопролиће, никакве потресе, никакву револуцију а тим пре не „обојену револуцију“. Желим да ваша држава живи у миру, да се развија и да не буде под било чијим утицајем, колико је то могуће. Знате како православни кажу: ми нисмо дужни једни другима ништа сем љубави. Сем љубави од мене ништа друго нећете добити. Ја вас једноставно волим.
То је узајамно! („И ја волим вас!“ – како је говорио Милошевић – прим. прев.)
И све што ја пишем долази због моје љубави према вашој држави. И зато оптуживати ме да ја покушавам да извршим утицај на једну или другу страну је потпуно апсурдно. Кад смо код тога, желим да кажем овом приликом, да у марту ове године, зато што сам објављивао своје коментаре на свом телеграм каналу, добио сам отказ на послу. И знам да је мој отказ био под утицајем неких званичних структура из Србије. Желим да се то зна и желим да ти људи који су то урадили против мене, знају да ја то знам. Ја се нисам противио, добио сам отказ на послу. Мени су званично забранили да даље пишем о Србији. Да пишем против званичника. Хоћу да кажем да на свом телеграм каналу ја пишем оно што сматрам да је потребно написати. Изгубио сам плату и теже ми је да издржавам породицу, зато што сам изабрао страну истине. А за мене је истина оно што свим својим срцем осећам. Свака душа хришћанска и ја се руководим ониме што ми моје срце говори и мој разум. И ја нисам могао да направим компромис и мене су једноставно отпустили, зато што сам одбио да пишем по диктату. Зашто ја ово говорим? Не зато што се жалим, већ желим да нагласим да оно што пишем, ја пишем искрено и без било каквог притиска са стране.
Ја сам усхићен Вама! Истина, Ви сте сада постали члан клуба, зато што сви ми русофили овде у Србији, скоро исто тако живимо већ преко двадесет година, од како је ова либерална банда на власти. Не само вучићева, већ и оних пре њега а који сада организују све ове демонстрације. Желим да Вам се веома захвалим за овај разговор зато што ствари стају на своја места. Схватамо о чему се ради. Једино што могу да Вам предложим: постоје патриотске снаге овде у Србији, које се сада полако и тихо организују. Ми немамо толико подршке иза својих леђа, колико имају ови демонстранти, али већина демонстраната у ствари и мисле као патриоте, само што ми нисмо организовани, немамо те могућности. Али постоји једна мала политичка партија – опција, која се сада оснива, МИ СНАГА НАРОДА. Делегација ове партије сада долази у Москву, кроз неколико дана, ја могу са Вашом дозволом да вас повежем, и можете из прве руке добити информације. Можда ће Вам бити занимљиво да погледате са те тачке гледишта. Како ситуација изгледа из угла гледања патриота у Србији. Зато што ми немамо медије, немамо штампане новине, немамо ништа сем поткаста на Интернету. Па и то само ако нам дозволи Јутјуб, када наше емисије не банују. А са друге стране и информација из Русије је за нас веома важна. И мени се чини да је и истинита информација из Србије за вас такође веома важна. Тако да то једино што ја могу да предложим, можда чешће да се чујемо јер је то канал могућности да информишемо једни друге. То што сте Ви испричали је истинито, поштено са жељом свега доброг српском народу. То уопште није оно што су пренели либерални медији овде у Србији. Да је Русија окренула леђа Србији итд. И уопште, постоји таква идеја: направити код народа утисак не само да су Руси пустили ствари без контроле, већ да ништа не знају! И да их уопште ништа не интересује.
Не! То није истина!
Ми уопште нисмо такви каквим нас представљају. Ми анализирамо, ми пратимо, ми често ћутимо али су нам врло широко отворене очи и уши су начуљене. И зато не треба мислити да ми ништа не разумемо. Па и више од тога, ми говоримо српски, ми разумемо српски језик, ако је реч о мени. И зато не треба мислити да ми ништа не разумемо. Сем тога ми наше закључке правимо не само из једних извора. Наравно да ми не можемо створити потпуно целовиту слику, и не можемо да претендујемо да знамо све, то је апсурдно. Али из онога што знамо ми можемо да претпоставимо да извлачимо исправне закључке.
Хвала Вам за овај диван разговор који отвара очи, и нама овде и поводом покушаја да се Ваш чланак овде представи не у оном смислу у ком је био написан, а ја ћу се потрудити да и следећи пут када неки либерални медији покуша да Вас погрешно тумачи и спинује.
Разговор водио Слободан Стојичевић, ПОКРЕТ МИ СНАГА НАРОДА
Вучић одговорио Захаровој 
У Русији ће се одржати форум БРИКС-а на нивоу општина 
Више није пријатељ Русије: феномен Александра Стуба Милан Петровић 
Владимир Кршљанин: Темељи Новог света 
„Југоимпорт“: на чији рачун се оживљава одбрамбена машина?