- Потпуно сам сигуран да Вучић одлично познаје Додикову нарав и свјестан је да га мора држати на оку. Треба се само сјетити Додиковог односа према лидерима из Србије који су га подржавали и закључак му није тешко донијети . каже високи функционер СДС-а Младен Босић за БН
Говорећи о односима званичног Београда и Бањалуке у свјетлу посљедње Додикове озјаве да је прошао све предсједнике у Србији, Босић у изјави БН-у подсјећа да је Слободан Милошевић био политички отац Додика и да је његовом одлуком дошао на власт када је направио аранжман са западом о рушењу тадашње власти.
"Додик му је за узврат окренуо леђа када му је било најтеже и активно учествовао у његовом рушењу са власти. Препоручио бих Вучићу да прочита отворено писмо које је Додик упутио Милошевићу из тог времена. Вјерујем да би слично писмо написао и њему ако му се укаже прилика", сматра Босић.
Он даље подсјећа да је (Војислав) Коштуница у почетку имао резервисан став према Додику, свјестан његовог односа са западом и улоге коју је имао у бомбардовању Србије 1999.г. али му је највише помогао када је дошао на власт 2006. куповином Телекома РС.
"Тај новац је омогућио Додику да учврсти власт, али и да се многи обогате из његовог окружења криминалним аферама као што је била изградња зграде Владе у Бања Луци. Када је Коштуница отишао са власти Додик се потрудио да му се више никада не јави на телефон", каже Босић у изјави БН-у.
Додаје да је најближи одннос Додик имао са Борисом Тадићем и његовом партијом.
"Сјећам се Тадићевих долазака у Републику Српску и учешћа на СНСД-овим митинзима и обрнуто Додикових наступа на ДС митинзима у Србији. Ту је и настала стално понављана фрраза о политичким побачајима. Сада Додик строго пази да га негдје не виде са Борисом Тадићем, а његову власт спомиње посредно у контексту да није помагала Републици Српској као Вучићева", наводи Босић.
Према његовим ријечима, Вучић је свјестан да у Додику постоји прикривена, али нереална амбиција да постане "лидер свих лидера код Срба", а та амбиција је често подхрањивана и из саме Србије.
"Познато је да су му чак предлагали да се кандидује за предсједника Србије као највећи међу Србима", каже Босић и додаје да је садашња ситуација у Србији са нејаком опозицијом подгријала стари жар, а тајни сусрети са владиком Григоријем, као и жеља да се умијеша у избор патријарха, разголићују прикривене намјере.
"Одатле права паника у СНСД-у да би могли изгубити политички монопол у Београду који су до сада имали као политичара из Републике Српске. Паника је и разлог за последње трагикомичне Додикове изјаве дате у контексту односа са владиком Григоријем да православни свештеници не треба да се мјешају у политику", наводи Босић и додаје:
"Па није нам баш толико кратко памћење да се не сјећамо Григоријеве улоге као главног СНСД-овца у Херцеговини, а који је и данас члан Сената предсједника Републике Српске".
"Губитак Додиковог политичког монопола у Београду отвара простор да се прикаже стварни карактер Додикове политике, а то би неминовно довело и до разоткривања огромног новца од криминала и пљачке Републике Српске, који је завршио у некретнинама и пословима у Србији. А то је услов за стрмоглави пад корумпираног режима у Републици Српској", закључује Босић.
“Вријеме је да одеш, Слободане. Никад ниједан српски цар, књаз, краљ или предсједник, од доласка Срба на Балкан, није свом народу нанио толико јада, пустио толико крви, оградио га од цијелог свијета, као што си ти учинио.
Срби у Хрватској више не знају гдје је Београд, они из Книна не знају шта их је снашло, док је косовским Србима остала само вјера и нада.
Богату земљу, поносне људе си опустошио, везао за Азију, натјерао свој народ да у рату против цијелог свијета гине за спас човјечанства од новог свјетског поретка. Вријеме је да подвучеш црту испод своје владавине.
Твој народ те више не жели. Ту ти сила не помаже. Учини бар једну услугу Србима – пусти их да слободно кажу да хоће растанак с тобом. Твој интерес и српски интерес овдје се разилазе. Ти иди лијево, а Срби нека иду право.
Ако у теби има снаге, осјећаја части, кајања или стида, изабери покајање, затражи опроштај од свог народа и иди. Има ко да води Србију тамо гдје би већ била да није било тебе. Вријеме је да одеш, Слободане".
Део интервјуа немачког амбасадора у Србији Томаса Шиба за Политику, током којег му је постављено питање „у чему је разлика између заштите територијалног интегритета Србије и Украјине“
Челни човјек новинарског еснафа у Руској Федерацији прича српски немјерљиво боље од, рецимо, Валентина Инцка. Као и кинески амбасадор у Београду, од америчког. Ратни извјештач из Србије и Српске деведесетих, ни једном се није помогао руским при интервјуу, у којем нас је прво што занимало шта се промијенило од увођења санкција Русији?
Руслан је пао у ропство када је отишао код мајке у ЛНР за рођендан. Био је приморан да копа ровове, називан „московским дериштем“ и представником „прљаве нације“, изгладњиван, па чак и поливен киселином. Побегао је у Русију дуж железничких пруга.
„Али када тачно на нашој граници узгајају неонацистичке ултрарадикале, створе десетине биолабораторија... радећи на биолошком оружју, као што доказују документи, речено нам је да нам није дозвољено да реагујемо на те претње“
RSS
