Руска професорка српског језика: „Мала Србија за велико словенско срце крије још многа открића“

Објављено: 15.03.2020.год.
фото: © Јулија Сопиљњак / Russia beyond


Професорка српског језика Јулија Сопиљњак из Москве читаво лето је провела на Балкану у географским експедицијама. У интервјуу за Russia beyond објаснила је како је Србија постала њена судбина и шта посетиоцима нуде предели ове земље.

„Центар Руског географског друштва у Србији основан је 2014. године на Географском факултету, мада је сарадња са Србијом почела и раније. Данас ова сарадња има два облика. С једне стране, ту су различите експедиције српских студената у Русији: на Криму, на путу од Кизила до Курагина, на острву Гогланд, а такође експедиције младих руских географа у Србији. С друге стране, организују се најразличитије манифестације: изложбе, презентације, сусрети у различитим српским градовима, чији је циљ упознавање Срба су Русијом, њеним огромним природним богатствима и специфичном културом”, објашњава Јулија.

„Учествовала сам у експедицији по Србији у лето 2019. Наше путовање обухватило је неколико типова догађаја: посете историјским, географским и природним споменицима, индустријским објектима и, наравно, упознавање са српском кухињом! На путу нас је пратио професор Мирољуб Милинчић, руководилац Центра Руског географског друштва у Србији, као и други предавачи и студенти Географског факултета.”

„С обзиром да су већина учесника били географи (како студенти, тако и професори), много пажње је посвећено структури рељефа, пореклу различитих форми рељефа”, објашњава професорка српског језика, која добро познаје и географију. Уосталом, изучавање језика може се упоредити са упознавањем неке нове земље. „О, колико нам открића чудесних нуди просвећења дух!”– записао је још велики руски песник Александар Пушкин.

„На пример, познати стубови 'Ђавоља варош' имају антропогено порекло: због сече шума на тло је утицала ерозија. Велики утисак на све је оставила Рајкова пећина, која је добро уређена и има велики број грандиозних дворана. Током путовања професор Милинчић нам је говорио о различитим природним појавама: како је према легенди настао камен серпентинит  и за шта је користан, како је једна река 'украла' воду другој, зашто стварање вештачких језера изазива земљотресе, како настају водопади и много тога другог.” 

„Било је ту, наравно, и прича из историје. До краја експедиције сви учесници су већ добро запамтили имена: Сава, Симеон, Драгутин, Милутин, Урош I, Урош”, смеје се Јулија.

„А може ли се замислити проучавање географије и историје Србије без посете православним манастирима? Сваки српски манастир је увек откриће и права ризница.”

„Посетили смо најважније религијске центре Србије: Жичу, Студеницу и Лазарицу. Осим што смо упознали средњовековну историју, сазнали смо и да је територија Србије била насељена и у античка и у праисторијска времена. У Србији се налазила насеобина праисторијског човека Лепенски вир, ту су пронађени први артефакти од гвожђа и најстарији рудници гвожђа у Европи”, каже Јулија.

Незаобилазан део сваког путовања по Балкану чине гастрономска открића.

„Одушевила нас је српска кухиња (ја је, наравно, познајем одавно, али ипак не престајем у њој да уживам). Професор Миличић нам је сваки пут наручивао 'пролазни ручак', како он каже, а у ствари, то је био раскошан свечани пријем са ражњићима и различитим прилозима. Такође смо обишли две винарије: огромно предузеће 'Вино Жупа' са дугом традицијом и малу породичну производњу чија вина су освајала награде још почетком 20. века.”

„Што се тиче географских открића и специфичности Србије на пољу рударства, Србија може да се похвали, по мишљењу неких научника, првим рудником, који се налази недалеко од Мајданпека, у којем су се у површинским ископавањима добијали бронза, сребро, злато и платина. Сматра се да је експлоатација бронзе на овом месту постојала још пре римске епохе. Могуће је да се у околини Мајданпека налазио најстарији рудник на свету. Узгред, у Средњем веку Срби још нису умели да ваде руду и зато су за време Уроша I у 13. веку били позвани Саксонци, у то доба чувени металурзи, који су добили посебне привилегије и почели да развијају ископавање и прераду руда”, објашњава Јулија Сопиљњак. Она сматра да треба споменути и археолошка ископавања у Плочнику, најстаријем насељу у којем су пронађени трагови металуршке пећи. То је можда било и једно од првих места на земљи где се производила бронза. Управо на том месту пронађен је и бронзани прстен старости 7000 година. Зато се Плочник сматра за први центар јувелирства у Европи.

Јулија Сопиљњак

Јулија је уверена да мала Србија за велико словенско срце и радознали ум крије још многа открића.  

„Лично ми је Србија занимљива због могућности реализације мојих стваралачких планова. Наравно, то има везе с тим што је српски језик моја професија. Зато могу да сарађујем са српским колегама и да Русе упознајем са Србијом преко мог сајта 
www.serblang.ru, блога vk.com/serblang и Јутјуб канала juliasopilniak. ”

„За многе Русе које сам овде срела (и за многе моје ученике), Србија је привлачна земља за живот. Наравно, постоје богатије и уређеније земље, али Србија је једна од ретких европских земаља која Русима омогућава боравак под доста једноставним условима. Русима за Србију није потребна виза, што је чини привлачном и за туристе. Све у свему, Србија је занимљива зато што је приступачна, у њу је лако доћи и релативно лако у њој почети живот.”

„Током нашег путовања догодио се занимљив сусрет: приликом посете малог музеја руске емиграције у Белој Цркви један од наших учесника је на списку емиграната пронашао свог рођака. То значи да су историје наших земаља преплетене, Срби су веома отворени према Русима и то је одушевило све чланове наше групе.”

Јулија објашњава како је Србија постала њена судбина.

„Прича о мојој љубави према Србији почиње од мог генералног интересовања за стране језике и филологију. Желела сам да студирам Филолошки факултет, а када сам стигла на МГУ, сазнала сам да постоји много могућности, од примењене лингвистике до старогрчког језика. Између осталог, био је ту и српски. Када је требало да изаберем, сетила сам се 1999. године, догађаја у Србији које сам тада гледала на телевизији и помислила сам: 'Срби су нам најближи! Студираћу српски.' Отада никада нисам зажалила због ове одлуке”, каже Јулија.

Катaрина Лане, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Руски амбасадор у Вашингтону: Систематско обуздавање Русије остаје алфа и омега америчке политике

2021-01-21 11:11:20

Интервју руског амбасадора у Вашингтону Анатолија Антонова за РИА Новости.

Гујон: Срби су већ 20 година најугроженија заједница на тлу Европе

2021-01-16 08:03:41

Гујон за Политику: Учврстити везу матице са Србима ма где живели

Слађана Зарић, ауторка филма КОРИДОР 92: Важно је да о својој историји не учимо из холивудских филмова

2021-01-14 22:07:45

Коридор је битка без које не би било Републике Српске. То се у Српској зна и тога су сви свјесни. У Србији, када сам рекла да снимам филм о коридору, питали су ме шта се то десило на ауто-путу, јер код нас је коридор синоним за ауто-пут Београд - Ниш.

„Кина никада није тежила за утицајем на унутрашњу и спољну политику Србије“

2021-01-09 06:50:46

Амбасадорка Кине у Србији Чен Бо не може, како каже, да препозна малигни утицај њене земље на Србију, о коме говори политички Запад. Она истиче да...

Антонов: Амерички региони још увек нису засићени русофобијом Вашингтона и чине основу за сарадњу на њиховом нивоу

2020-11-30 07:42:33

Амерички региони још увек нису засићени русофобијом Вашингтона и чине основу за сарадњу на њиховом нивоу, рекао је руски амбасадор у Сједињеним Државама Анатолиј Антонов. "Заједничка историја...

РТ: „За сваку европску земљу која демографски нестаје, у истом периоду се појављује по једна афричка држава“ - Макрон

2020-11-16 12:16:27

Француски председник Емануел Макрон се заложио за радикалну ревизију глобалних социјалних и економских система, тврдећи да ће промена демографије и друга питања захтевати нове начине расподеле...

РТ: Москва би желела председника САД-а спремног да уложи „бар мало напора“ у поправљање веза са Русијом

2020-11-14 06:00:07

Москва је спремна да сарађује са било којим америчким председником, према речима портпарола Кремља, Дмитрија Пескова. Поновио је да се Русија никада није мешала у унутрашњу...

Мандић: Рачунам да ће доћи моменат када ће Срби бити конститутивни народ у Црној Гори

2020-11-07 07:43:56

Мандић, који је један од лидера коалиције "За будућност Црне Горе", поручује да су сви који буду у новој влади дужни да испуне очекивања и изборну...

Руски инвеститор открива за Капитал: Људи из врха власти Републике Српске добили милионе евра мита

2020-10-27 20:29:18

„Тренутно сам јако опасан човјек за Републику Српску и за руске инвеститоре јер имам много информација. Пријете ми убиством, јер знам имена, датуме, шта се продавало, коме се продавало, документе, фото, видео, аудио доказе, преписку, чак и документе који нису смјели да буду у мојим рукама“

Медведев: САД и њихови савезници у НАТО-у настављају са грубим покушајима мешања у унутрашње ствари суверених држава

2020-10-24 09:48:37

„Замагљивање одговорности за глобалну безбедност, покушаји различитих организација и појединачних сила да лепе етикете на државе и владе и да одлучују о судбини света неизбежно ће нас вратити деценијама уназад“

rt intervju
baner rakija desno intervju
baner apartman desno / intervju
baner obzor desno - intervju

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: