ЈК: То је врло добро питање, али мислим да бисте требали поставити такво питање представницима Француске, Британије и Немачке. У прошлости је наравно познато за Немачку да је подржавала распад бивше Југославије, те подржавала независност Словеније и Хрватске. Можда верују да су такве једностране декларације о независности израз принципа самоопределења који је важан међународни принцип, али се не може користити за оправдање других облика кршења међународног права. Мислим да би бивше колонијалне силе попут Уједињеног Краљевства и Француске са историјом тешких преговора о независности њихових бивших колонија требале бити свесне да поједностављена решења могу стварати проблеме за будућност - велике проблеме као што сада видимо у Сирији, на Блиском истоку итд. Тако да бих апеловао на те земље да не пређу на лако решење које подржава једнострано проглашење независности Косова.
СС: ЕУ је била против идеје о шкотској и каталонској независности, иако су по том питању одржани референдуми, а Брисел ипак то одбацује и стаје у подршку Косова. Зашто је то тако, зашто је независност Косова толика боља од независности Шкотске или Каталоније?
ЈК: Веома добро питање које се враћа на оно што сам рекао раније. То ствара преседан. Не можете рећи да је нешто добро за Косово, а лоше за Барселону или Крим, или било шта друго. Или је принцип добар или је принцип лош, мора се подједнако примењивати. И то се не ради. То је оно због чега данас протестујемо. Постоји велики број чланова парламента Чешке Републике и других истакнутих личности који у овом тренутку потписују петицију упућену чешкој влади, тражеци од њих да се одрекну своје одлуке из 2008. године којом су признали једнострано проглашену независност Косова. Да се вратимо на преговарачки сто, пустимо све предуслове и пронађемо прихватљив компромис - било да је то снажна аутономија Косова у региону или независност, али са одређеним уступцима за Србију и тако даље. То је веома важно, не само за Косово, већ по мом мишљењу и за будућност Каталоније. Слушао сам лидере регионалне владе Каталоније, и у потпуности видим њихове аргументе. И мислим да је први одговор шпанске владе о слању полиције која је брутално угушила мирне демонстрације, мирно изражавање воље Каталонаца да гласају, јасно помогло онима који преферирају независност. То је резултат деловања бруталне полиције - подршка независности је само повећана. Ово није начин да се пронађе решење, то је начин стварања сукоба, проблема и тензија. И то је лоше не само за Шпанију, лоше је за Балкан и лоше је за Европу.
СС: Дакле, недавна стратегија ЕУ за западни Балкан укључује Косово као потенцијалног члана, али косовски "председник" Тачи каже да за његову земљу нема јасног пута. Да ли ЕУ заиста жели Косово као члана?
ЈК: То је врло добро питање. У великој мери зависи од тога како дефинишете ЕУ. ЕУ као ентитет 28 земаља нема консензуални став о овом питању јер, као што знате, пет држава чланица доследно одбија да призна независност Косова. Према томе, они би се супротставили чланству Косова у Европској унији под тренутним условима. И, као што знате, у овом тренутку само 116 држава чланица Уједињених Нација сагласило се са независношћу Косова. Већ годинама је било мање од сто, тј. 50 посто чланства у УН-у. Дакле, ово је велики проблем за Косово у будућности, али то је и проблем за Европску Унију. Европска унија треба да буде искрена и доследна, те да следи своје критеријуме који се крећу од самоодрелења све до поштовања међународног права, поштовања Резолуције 1244 Савета безбедности УН-а и поштовања коначног акта из Хелсинкија.
СС: Шеф мисије ЕУ за владавину права на Косову Малколм Симонс поднео је оставку, рекавши да "не жели да учествује у фарси". Мисија је тамо већ годинама, али без много успеха у успостављању владавине права. Може ли то учнити страни фактор у било којој земљи?
ЈК: Не. Страни ентитет то не може учинити ако није страно тело које представља неку врсту окупационе моћи, неку врсту моћи која је јача од моћи суверене владе те земље. Ако је земља независна, ако је стварно суверена онда инострани ентитет не може наметнути властиту перцепцију владавине права. С друге стране, инострани субјекти који желе да помогну у успостављању владавине права могу, и треба да играју позитивну улогу у таквом поступку, али само у сарадњи са владом земље, са парламентом земље, по мом мишљењу, такође и са главним НВО и другим телима која представљају јавно мњење.
СС: Само сам хтела да Вам кажем, да ми се чини, да се на Западу Косово третира као мала беба. Мислим, њихов став је мало арогантан, као да су у "цивилизацијској мисији" - прво је НАТО ратовао за то, онда је остао да осигура да Албанци не би погрешили, влада мисија УН-а, потом је подржана независност и још увек се обављају правни послови, економски, и безбедносни за Косово. Колико ће Косово бити дете у ЕУ?
ЈК: Такође се Косово третира као земља која је морала бити аутоматски одана оним политичким снагама које су им помогле да прогласе једнострану независност, тј. које су им помогле да се отцепе од Србије. Али, као што верујем, тај чин је био погрешан. Само ћу кратко, знам да немамо пуно времена - у то време када сам био министар спољних послова, иницирао сам оно што се зове "Чешко-грчка мировна иницијатива" која је имала за циљ, не само окончање бомбардовања бивше Југославије, укључујући Косово, него је циљ био да се створе услови за мировни споразум који ће обезбедити стабилност на Косову и бившој Југославији. И то је довело до тога, или је помогло да се осигура прекид ватре и прогласи мир, што је такође довело до Резолуције 1244 Савета безбедности УН-а. И мислим да се треба вратити на услове изражене у тој резолуцији која је се и даље крши. А то значи да се Косово третира другачије од Србије и то је погрешно.
RSS
