„Овде цвета много цвећа“, рекла је она, додајући да је кључ пронаћи „везивно ткиво“ како би ЕУ, НАТО и САД радили заједно, а не били у сукобу. Према ономе што како је објаснила, сви ови напори имају за циљ да убеде војну индустрију на Западу да прошири производњу.
САД и њихови савезници усмеравају војну помоћ Украјини од 2014. године, али су повећали испоруке муниције, лаког и тешког наоружања, укључујући тенкове и артиљерију у фебруару, када је сукоб са Русијом ескалирао. Од тада, Москва је у више наврата упозоравала западне земље да не наоружавају Кијев, тврдећи да то може само да продужи сукоб.
У почетку су пошиљке биле само вишак наоружања, али врло брзо су западне владе почеле да узимају оружје из сопствених војних залиха, које су већ „издубљене“ годинама фокусирања на прокси ратове. У августу је комесар ЕУ за спољну политику Жозеп Борељ описао већину западноевропских снага као „бонзаи армије“, „минијатурне верзије“ правих.
До септембра, међутим, било је очигледно да се западни арсенали празне. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг позвао је на већу производњу, јер су бројни стручњаци указивали да чак ни залихе Пентагона нису бесконачне.
У међувремену, Русија је повећала сопствену производњу одбране, посебно тенкова, пројектила и артиљеријске муниције.
„Не задржавајте дах да Москва остане без оружја“, поручио је Западу у октобру заменик председника Савета за националну безбедност Дмитриј Медведев.