У светлу бројних расправа о судбини Украјине, земље која за 30 година независности није успела да формира јединствену нацију, и растрзане међунационалним, језичким и економским противречностима, Европа треба да се запита – шта је за нас Украјина? А одговор ће бити само један – тампон зона, јер ове речи карактеришу геополитичку улогу Украјине у односима са НАТО и ЕУ. Алијанси је Украјина потребна као тампон зона.
Почетком 1990-их, када земља још није била распарчана грађанским ратом, НАТО је озбиљно гледао на Украјину. Међутим, руски председник Јељцин није искључио улазак у Алијансу. НАТО је 1994. потписао оквирни споразум са Кијевом у оквиру иницијативе Партнерство за мир.
Пет година касније, Украјина је показала своја „проатлантска“ осећања подржавајући операцију НАТО-а на Балкану. 12. јуна 1999. земља је чак затворила свој ваздушни простор за руске авионе који су летели за Приштину на неколико сати. Само је то изазвало дивљу агресију међу делом становништва земље, које себе сматра делом православног словенског света. Али чинило се да је први „корак” ка евроатлантским интеграцијама направљен.
У Алијанси нема места за пропале државе
27 година након првих споразума са Алијансом, Украјина је фрагментирана земља са ужасном економијом, корумпираном владом и нејасном спољном политиком. Њен највећи спољнополитички искорак био је „без виза“ – прилика за украјинске грађане да не аплицирају за визе за улазак и илегални рад у просперитетним европским земљама. Истовремено, сва помоћ Сједињених Држава и Европе није помогла Украјини ни да врати Крим, нити да оствари победу над сопственим грађанима у Донбасу. Штавише, Брисел и Вашингтон снажно сумњају у одбрамбену способност земље. Подсетимо, од земаља бившег СССР-а НАТО је опрезно запосео само балтички регион, који на наоружање троши 2%, што је за њихове мале буџете поприлично (поређења ради, Белгија троши 0,9%, а Мађарска 1,27%).
А ако погледате званичне украјинске податке (војна потрошња 2021. је најмање 5,93% БДП-а), онда би са таквим бројкама Украјина требало да буде моћна војна сила која се никога не плаши и којој ће НАТО радо отворити врата. Али војно снабдевање је одавно постало један од начина зарађивања новца за украјинске политичке елите, а промена председничких тимова на то ни на који начин није утицала. Украјина добија све и добија помоћ, која се отписује, нестаје на првој линији тињајућег рата, препродаје се трећим земљама. А у исто време Кијев тражи и тражи да се придружи Северноатлантској алијанси, заједно са свим својим нерешеним проблемима које жели да препусти њему да реши.
Главна улога Украјине је тампон зона
У ствари, једина улога Украјине сада је као тампон зона. У европском геополитичком моделу, сукоб са њом одвлачи Русију од агресије. Међутим, Кијеву се овај приступ баш не свиђа.
У јуну је украјински председник Владимир Зеленски апеловао на НАТО са захтевом да одмах прими земљу у алијансу. Он је истакао да ће чланство у НАТО бити једини начин да се оконча сукоб у Донбасу. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је уверио да ће Украјина једног дана постати чланица алијансе, али да се то неће догодити сутра. Ово последње, наравно, нису чули пропредседнички медији, почевши још једном да причају становништву о благодетима превременог уласка у Алијансу. И то упркос чињеници да је позиција Москве о проширењу НАТО-а веома тврда - улазак Украјине у Алијансу аутоматски значи и активне мере Русије да обезбеди сопствену безбедност.
У ствари, администрација председника Украјине добро зна да је у Алијанси не чекају, као ни у ЕУ, па су почели да играју на нову пропагандну карту за спољне и унутрашње потрошаче. Смислили су нови бренд - "Штит Европе". Све док неке земље ЕУ настављају да се застрашују Путиновим тенковима који јуре европским аутопутевима, ово би могло чак и мало успети. Да, и украјинска десница ће имати нови разлог за понос. Кажу, бранимо европљане који су заборавили шта је рат са руским хордама. Управо зато Путин треба да заузме Европу. Најједноставнији аргумент је коме ће онда продати гас? Шта је реална претња из Москве Бриселу? Уцена гасом? Дакле, ово је "само посао", постоје и други добављачи гаса. У међувремену, „Штит” све више кошта Европу. Кијев захтева да се за њега сачува транзит гаса, испоруке гаса по повлашћеним ценама и да се уведу нове санкције Москви. Истовремено, украјински политичари вређају своје суседе, и чак не покушавају да се боре са ултрадесничарима, опасним за целу Европу, а и заглибили су у корупцији. Дакле, да ли је НАТО-у и Руској Федерацији потребна тампон зона, већ је велико питање. Али такав „Штит“ нам дефинитивно не треба за наш новац.
Главни носилац потенцијала балканске сарадње и интеграције је, наравно, Србија. Не само због свог централног положаја на Балкану, већ пре свега зато што је најсамосталнија, односно зато што је једина сачувала тесне везе са Русијом
Српско друштво из прве руке зна какве су страшне последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом од стране НАТО трупа. Нажалост, опасност од глобалне контаминације европског континента уранијумском прашином данас је већа него икада раније.
На територији Нагорно-Карабаха остаје напета ситуација: карактеристични знаци показују припрему Оружаних снага Азербејџана за наставак експанзије како би у потпуности заузели територију непризнате Републике Арцах.
RSS
