Јелена Гускова: Улога Черномирдина у Милошевићевој капитулацији 1999. године

Објављено: 26.03.2021.год.

Улогу пресе која је требало да натера Југославију на капитулацију преузео је, ма како то било жалосно, руски представник


Београд су још увек бомбама кажњавали за непослушност, кад су Американци почели да воде ванблоковску дипломатију, у коју су хтели да увуку и Русију. Схватили су да не могу да натерају увређеног и тврдоглавог Слободана Милошевића да се потчини захтевима НАТО без подршке Руса. Тако се Американцима јавила идеја да привуку представника Русије у групу за решавање балканског проблема. У тиму им је обавезно био потребан Рус, пошто би преко њега разговори са Милошевићем могли да буду ефикаснији. Али не било какав Рус, већ онај који ће да повлађује колегама и буде чврст са Србима. Избор је пао на Виктора Черномирдина, који је постао лични преставник Председника Руске Федерације Бориса Јељцина.

Зашто је изабран управо он? Са једне стране, бившег премијера добро су познавали у САД по раду комисије Гор-Черномирдин, и његова кандидатура је одговарала Зпаду. Са друге, Председник Русије је ставио до знања да намерава да оконча курс конфронтације са Западом: то именовање је показало Америци да се Русија неће противити плановима НАТО. Черномирдин у својој књизи индиректно потврђује да је Клинтон телефонирао Јељцину и да је тражио да се именује управо он, пошто са Милошевићем тобоже нико више није могао да разговара.

Чини се да је Черномирдин прибегао лукавству кад је говорио да су Американци веома ризиковали приликом његовог избора због његовог чврстог карактера. Уствари, ризиковала је Русија, пошто су њеним рукама Србе натерали да капитулирају под понижавајућим условима. У Институту за психоанализу и ментална истраживања САД кандидатуру Черномирдина су проучили и дошли до следећих закључака: коефицијент интелигенције изнад просечног, властољубив, по потреби може бити добар и стрпљив преговарач, поштује наредбе, користољубив, прави дипломата, по потреби уме да буде груб. Како су показали каснији догађаји, психолози нису погрешили: Черномирдин је био потпуно солидаран са ставом Беле куће, према коме ће се Милошевић одазвати само ако се са њим говори језиком силе.

После именовања Черномирдин је за себе формулисао приоритетне циљеве. Првим је сматрао да не сме да се допусти увлачење Русије у војна дејства, други је формулисао као очување целовитости Југославије. Остали задаци су се тицали преговарачког процеса и проистекли су из директних наредби Јељцина: осудити агресију, поштовати Повељу УН, међународно право, постићи широку аутномију за Косово у границама Југославије. Све исправно. Али био је још један врло важан указ који је из неког разлога прећутао. Јељцин је инсистирао: прво треба да буде заустављено бомбардовање, а затим Србима треба да буду представљени услови мира. У пракси овај принцип је за непуних месец и по дана, корак по корак, био изневерен од представника Русије.

ПРВО ПРЕКИД ВАТРЕ Наговарајући Милошевића да прихвати план решавања кризе, представник Русије га је уверавао да ће прво бити прекинута ватра, а затим ће започети преговарачки процес. Притом, Черномирдин је знао да нема шансе да се код НАТО постигне прекид бомбардовања. Зато је чинио све како би Срби без поговора прихватили ултиматум противника који се сводио на следеће: прво повући све српске снаге са Косова, а затим дозволити НАТО трупама да уђу у покрајину. И тек тада ће бити обустављена војна дејства НАТО.

Слично се десило и са другим важним питањем – саставом међународних снага на Косову и лоцирањем руских трупа. Због попустљивости Черномирдина Американци нису за Русију издвојили њен сектор мада су руски војници усагласили са америчким колегама своје присуство у покрајини у посебном сектору. Како је цинично писао амерички дипломата и учесник преговарачког процеса Строб Талбот, ултиматум је постао снажнија верзија оног који су покушали да Милошевићу наметну у Рамбујеу. Косово је у очима међународног законодавства остало у саставу Југославије, али сву своју догледну будућност остаје протекторат УН, учвршћен НАТО снагама. То значи повлачење српских трупа из покрајине, постављање мировних снага под команду НАТО и повратак избеглица и расељених лица кућама.

Вашингтон је стално инсистирао на тим условима, управо они су били основ захтева Г8, резолуције СБ и, на крају, коначних захтева постављених Милошевићу почетком јуна уз директно посредовање Черномирдина. Притом, стално се понављало да Југославија на преговорима нема право да захтева равноправан однос.

Стварајући план за Косово и Југославију, постављајући политичке фигуре и чак планирајући НАТО акције, Вашингтон се ни са ким није саветовао. Какви савети, зашто?Како кажемо, тако ће и бити – објаснио је ситуацију Талбот.

Марти Ахтисари и Строб Талбот, чланови преговарачке тројке (на слици), видели су свој задатак у томе да максимално приближе став Москве свом, односно НАТО ставу. Само у том случају Черномирдин је могао да одигра улогу коју су од њега очекивали – улогу иструмента пристика на председника Југославије.

Милошевићев положај није био лак. Поставили су му ултиматум, нису реаговали на његове уступке и узвратне гестове, који су показивали добру вољу и флексибилност. Поље његове делатности било је ограничено. Није било никога ко би га бранио, међународне организације су ћутале, одустајући од учешћа у решавању кризе. Осим тога, Међународни трибунал за бившу Југославију издао је налог за хапшење Милошевића на основу оптужби за злочине управо на Косову: тачније, са правне тачке гледишта, од тада су се преговори водили са међународним злочинцем. И, како би притисак добио коначни облик, САД су појачале нападе, бомбардјујући и дању. Уништавале су војну технику, железничке пруге, путеве, мостове, бацале бомбе на насељене квартове, болнице, колоне избеглица. Број цивилних жртава је растао.

Јељцин није се превише удубљивао у садржај споразума, њему су одговарали реферати Черномирдина, али није престао да понавља о важној улози Русије у миротворству. Хтео је такође да пред САД и НАТО постигне посебан статус за руске миротворце, што је требало да буде успех у признавању наше улоге. Председник је уверавао да ће лично контролисати то питање. Притом, пожуривао је Черномирдина и инсистирао на што бржем завршетку преговарачког процеса, на краћим роковима рада на усаглашавању предлога.

ЗАШТО СЕ ЈЕЉЦИНУ ЖУРИЛО Према Черномирдиновом мишљењу, узрок журбе био је економски притисак Запада, преговори о кредитима ММФ, разматрање реструктуирања дуга Москве према Лондонском клубу. Према верзији Строба Таболта, журба руског председника објашњава се сасвим другим разлозима: пошто ваздушни напади нису слабили, а Милошевић није планирао да попусти, пред Јељцином су стајали рђаво изгледи. Најмање за шест недеља, 18. јуна, требало је да се састане лицем у лице са Клинтоном, Шираком, Шредером и Блером у Келну, на наредном самиту „велике осморке“. Ако се до тада рат настави, Јељцин неће имати избора: или да бојкотује састанак или да припреди тамо сканал попут будимпештанског. Ниједна варијанта му није одговарала. „Велика“ осморка је дуго очекивани и тешко достигнут трофеј његовог председничког мандата. Претпостављало се да ће годишњи самит бити апотеоза новог руског угледа и личног Јељциновог престижа. Није хтео да у Келну изгледа као сувишни човек или бунтовник – хтео је да допутује тамо као миротворац, равноправан. А то је значило да мир треба направити што пре.

Преговарачки процес завршен је 2. јуна драматичним сусретом преговарачке тројке са Милошевићем. На сто југословенског председника пали су предлози које су раније у Бону формулисале западне земље. Разговор је био тежак јер је требало објаснити Милошевићу зашто је садржај договора измењен, зашто предложена варијанта више личи на капитулацију. Или му не објашњавати, већ га једноставно уплашити, не оставити избор и натерати на потписивање? Како пише Талбот, Черномирдин је добио од свог председника карт-бланш и управо зато је био тако сигуран у своју улогу, нагао и жесток. Главну улогу пресе која је требало да натера Југославију на капитулацију преузео је на себе, ма како то било жалосно, руски представник. То је био вешт потез Американаца: Србима је увек тешко да одбију Русе јер им верују и надају се у подршку.

Черномирдин је одабрао следећу тактику: да хвали коначни документ, да покаже да он нема алтернативу, да се жали на тешкоће у свом послу, затим да притисне и да Милошевићу не остави никакав излаз. Осим тога, Черномирдин је рачунао на претходно дејство пресинга на Милошевића из више праваца. Швеђанин Петер Кастенфелд је, по задатку специјалних служби, предао Милошевићу поруку у којој су му саветовали да прихвати Черномирдинов и Ахтисаријев предлог и објаснили да Русија не може да помогне Југославији, па зато бољу понуду неће добити.

Милошевић је неколико пута питао шта ће бити ако Југославија одбије да потпише овај капитулантски споразум. Тражио је савет како да поступи у таквом случају. Черномирдин га је само плашио: вас ће докрајчити, бомбардовати, заувек ћете изгубити Косово и неће бити никакве целовитости. Српска војска је питала Русе: да ли ћете нам помоћи ако не потпишемо ултиматум и почнемо да ратујемо са НАТО? Наши генерали су спуштали главе и ћутећи одмахивали главама: „Не!“

ШТА ЈЕ РУСИЈА ПОСТИГЛА Милошевић је 3. јуна 1999. године саопштио да се консултовао са свим политичким странкама и објавио да, пошто су Срби остали сами, без подршке, донели су одлуку да прихвате документ.„Прихватамо предлог као понуду за мир. Ми не смемо да одбацимо мировни предлог иза којег стоји председник Русије“, говорио је Милошевић. Народна скупштина Републике Србије 3. јуна је одобрила документ за постизање мира, који између осталог нико није видео.

НАТО је прослављао победу и настављао да бомбардује Југославију. Черномирдин није могао да постигне главни услов који је одредио председник Русије: прекидање бомбардовања као услов за почетак преговора. Европа се опраштала од система међународног права. Русија се правила да је успела да донесе мир у Југославију и покушала да за УН врати претходну улогу у процесу регулисања међународних конфликата.

Последице споразума који је Југославија потписала под притиском Черномирдина су следеће.

Агресија је стекла закониту снагу пошто није била осуђена. Југославија је проглашена за кривца за кризу на Косову. НАТО и његова политика су ојачали своје позиције, доказавши ефикасност ултиматума и казни.

У Москви Черномирдина није очекивао топао пријем. Да ли је имао састанак са председником у Кремљу, не зна се јер Јељцин није био задовољан радом Черномирдина и састанке са својим сад већ бившим специјалним представником је избегавао. А Ал Гор је звао да захвали Черномирдину за све што је урадио. Черномирдин је обећао да посао неће пропасти.

Био је задовољан тиме што Милошевић није поставио никакве захтеве, потписао је ултиматум за који је гласала Скупштина Југославије. Али да ли је могла да буде задовољна Русија, која није успела да у коначном документу реализује ниједан унапред постављени захтев?

Под притиском представника Русије Србија је била приморана да оде са Косова, и то је био почетак процеса губитка атономне покрајине.

Аутор је доктор историје, шеф Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН

Глас Русије

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Анализе

"Ниједна тема није забрањена": Објашњење Модијеве посете Москви

Док се индијски и руски лидери састају на билатералном самиту, они ће разговарати о диверсификацији односа у складу са националним интересима.

Московски пакт: Хоће ли Русија ујединити разједињени свет?
Московски пакт: Хоће ли Русија ујединити разједињени свет?

Глобална већина све више показује своје незадовољство поретком заснованим на западним правилима, али да ли ће Кремљ то искористити?

2024-07-06 20:34:27

Сукоб Русије и САД ће надживети украјинску кризу
Сукоб Русије и САД ће надживети украјинску кризу

Москва на Вашингтон мора да гледа као на дугорочну претњу

2024-06-29 12:32:50

Владимир Кршљанин: Српско-руско братство је наш императив
Владимир Кршљанин: Српско-руско братство је наш императив

Срби и Руси су у духовном, културном, генетском и историјском смислу изузетно блиски народи. Њихова блискост...

2024-06-09 20:16:44

Европа бледи и постаје „изгубљени континент“
Европа бледи и постаје „изгубљени континент“

Аутор: Андреј Сушенцов, програмски директор Валдајског клуба.

2024-05-25 22:40:40

Владимир Зеленски: Нема мандата, нема избора. И шта сад?
Владимир Зеленски: Нема мандата, нема избора. И шта сад?

С обзиром да му је мандат истекао и да сукоб иде лоше по Кијев, украјински лидер је у веома тешкој ситуацији

2024-05-21 20:36:34

Николај Патрушев о 75 година НАТО и 25 година од агресије на СРЈ: Крвава историја
Николај Патрушев о 75 година НАТО и 25 година од агресије на СРЈ: Крвава историја

4. априла се навршава 75 година од оснивања Северноатлантског савеза – НАТО. Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев говорио је за аиф.ру о улози овог савеза у светској политици и о томе како је његов главни циљ постало „обуздавање“ Русије.

2024-04-02 18:31:24

Владимир Кршљанин: У рату за мир, Србија 1999. није поражена, а Русија данас побеђује
Владимир Кршљанин: У рату за мир, Србија 1999. није поражена, а Русија данас побеђује

Ако погледамо прве чланове Повеље УН и Универзалне декларације о људским правима, видећемо да су западне владе од њих потпуно одступиле.

2024-04-01 12:08:53

„Наставићемо да убијамо Русе“: ко стоји иза терористичког напада у Москви
„Наставићемо да убијамо Русе“: ко стоји иза терористичког напада у Москви

Чак и пре објављивања било каквих резултата истраге, западни медији су почели да извештавају да је терористичка организација Исламска Држава (ИСИЛ) одговорна за масовно убиство. Званични представници Беле куће су један по један изјавили да „нема сведочења о учешћи Украјине“, иако у том тренутку још није било целе слике о томе шта се догодило.

2024-03-24 14:30:53

Дмитриј Тренин: Време је да Русија да нуклеарни подсетник Западу
Дмитриј Тренин: Време је да Русија да нуклеарни подсетник Западу

Вашингтон води прокси рат у покушају да нанесе „стратешки пораз“ Москви и потребан је оштрији одговор на то

2024-03-24 13:16:24

Ђуро Билбија: Тачку ће ставити победа Русије – Братство
Ђуро Билбија: Тачку ће ставити победа Русије – Братство

Братство: У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над српским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у прошлост и у будућност. Поводом 25. годишњице од НАТО агресије, желимо да наши читаоци правилно виде да ли је рат НАТО против Срба и Православља део историје – било, па прошло! Или је жив и води се свим средствима која су му на располагању у свету који се мења?

2024-03-15 21:12:31

Српски генерали о томе шта нам је потребно у војној сарадњи са Русијом — Братство
Српски генерали о томе шта нам је потребно у војној сарадњи са Русијом — Братство

Навршило се месец дана од последњег састанка руског амбасадора у Београду Александра Боцан Харченка и српског министра одбране Милоша Вучевића. „Братство“ у серији интервјуа са еминентним саговорницима, већ неколико месеци уназад, поставља питање како унапредити сарадњу Србије и Русије док траје окршај Запада и Русије и док је Београд под сталним притиском да се у спољној политици усагласи са циљевима Запада. Поводом питања конкретно војне сарадње, своје процене дају три експерта – генерали Митар Ковач, Божидар Форца и Лука Кастратовић. Они објашњавају шта нам је од Русије неопходно да добијемо у оквиру војне сарадње и говоре о политици као одлучујућем фактору.

2024-03-01 16:21:09

Шта се дешава у Малију, Буркини Фасо и Нигеру?
Шта се дешава у Малију, Буркини Фасо и Нигеру?

Ситуација за фебруар 2024.

2024-03-01 16:16:28

Професор Ивањиков: Свет иде ка све већој слободи, Косово ће бити враћено у Србију – Братство
Професор Ивањиков: Свет иде ка све већој слободи, Косово ће бити враћено у Србију – Братство

Косово и Метохија је српско питање, али се оно не тиче само Србије, него целог Православља и уверен сам да ће суверенитет Србије на том делу територије опет бити потпун – истакао је у разговору за Братство Иван Андрејевич Ивањиков, доктор правних и политичких наука, професор Сверуског државног универзитета правде.

2024-02-29 12:17:03

Биџа: Природно је да се окренемо Русији, бићемо богатији и сигурнији – Братство
Биџа: Природно је да се окренемо Русији, бићемо богатији и сигурнији – Братство

Руси су нам једини историјски пријатељи. Долазили су да нас ослободе и врате нам мир. Запад је за нас извор зла, највише Енглеска. За Запад су нас везали неморални људи. Русија је већа од целе Европе, а уз њу су и Кина и Индија. Природно је да се окренемо Русији, Србија би имала више него сада. Западни коров је пустио много корења, треба нам воље, знања и времена да се њих ослободимо. Чека нас место у ШОС и БРИКС, а наш опоравак би био веома брз. Требају нам Уговор и пријатељству и сарадњи са Русијом и стручни људи у влади. Сарадња са Русијом нас штити од западних претњи, јер Русија нам је прави пријатељ!

2024-01-14 21:56:25

Адмирал Бошко Антић: Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој – Братство
Адмирал Бошко Антић: Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој – Братство

НАТО још ратује против нас, против Словена и православља. Од појаве Путина планови Запада пропадају. Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој. И НАТО и ЕУ су под командом САД, између њих нема велике разлике. Политички независна Србија се мора економски ослонити на Исток и БРИКС. Русија нам је помогла и у 19. веку и у светским ратовима, иако нисмо имали заједничку границу. Ни сада без Русије не можемо да вратимо своје. Нема равнотеже између пријатеља и непријатеља. САД диригују Куртију, али и нашим западњацима. Рат Запада против Истока траје 1000 година. Треба учити о заједничкој борби и поштовати ветеране…

2024-01-13 12:52:55

Борис Над: Српско-руски односи јачају, упркос галами са Запада - Братство
Борис Над: Српско-руски односи јачају, упркос галами са Запада - Братство

Саговорник портала Братство је Борис Над, српски писац и мислилац. Стални је сарадник многих домаћих и иностраних часописа и сајтова. Објавио је двадесетак књига прозе, есеја и поезије.

2024-01-07 20:47:01

Владимир Кршљанин: Божићни српско-руски путоказ
Владимир Кршљанин: Божићни српско-руски путоказ

Србија мора наставити да гради братско савезништво и јединство са Русијом, челично пријатељство са Кином и сарадњу са свим земљама, које поштују њен суверенитет и територијални интегритет.

2023-12-31 21:36:32

Стручњаци: Обнова вежби са НАТО, да ли и са Русијом? Треба нам нови свет што пре
Стручњаци: Обнова вежби са НАТО, да ли и са Русијом? Треба нам нови свет што пре

Председник Србије Александар Вучић је после сусрета са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом најавио да ће Србија обновити заједничке војне вежбe са НАТО и другим партнерима.

2023-12-21 16:03:08

Стручњаци: Шта на Балкан доноси Русија, а шта НАТО
Стручњаци: Шта на Балкан доноси Русија, а шта НАТО

У припремама последњег самита НАТО о Западном Балкану, генерални секретар организације, Јенс Столтенберг, оптужио је Русију за „ширење дезинформација, дестабилизацију и подривање Балкана“ и посебно истакао „сецесионистичку реторику која раздире БиХ“. Портпарол руског МИП Марија Захарова, реаговала је без афекта – просто подсетивши да је НАТО тај чија је појава на Балкану „увек праћена погибијом људи и ратним злочинима“.

2023-12-13 13:59:25

Завршница: Како ће Украјина гледати на свој пораз?
Завршница: Како ће Украјина гледати на свој пораз?

Све је готово осим повика за Зеленског и његове следбенике, па каква ће бити реакција у Кијеву и шире?

2023-12-05 17:19:44

Русија преузима иницијативу: Да ли је украјински сукоб ушао у завршницу?
Русија преузима иницијативу: Да ли је украјински сукоб ушао у завршницу?

Очајнички покушај Кијева да постигне барем неки облик моралне победе уступио је место потпуном неуспеху – па шта се даље дешава?

2023-11-29 15:37:36

Владимир Кршљанин: Балкански савез – јуче, данас и сутра
Владимир Кршљанин: Балкански савез – јуче, данас и сутра

Главни носилац потенцијала балканске сарадње и интеграције је, наравно, Србија. Не само због свог централног положаја на Балкану, већ пре свега зато што је најсамосталнија, односно зато што је једина сачувала тесне везе са Русијом

2023-07-10 11:58:36

Рецесија у Немачкој је знак деиндустријализације Европе
Рецесија у Немачкој је знак деиндустријализације Европе

Недостатак приступа јефтиној енергији учинио је континент мање конкурентним

2023-06-02 23:41:07

Украјина је спремна да призна независност лажне републике Косово
Украјина је спремна да призна независност лажне републике Косово

Закон је на дневном реду парламента од 7. фебруара 2023. То значи да би могао бити прихваћен у било ком тренутку по команди Вашингтона и Брисела

2023-05-30 18:41:17

RT novi pocetna analize
baner rakija desno analiza
baner apartman desno / analiye
baner obzor desno - analiza

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: