Први покушај европских стручњака да сумирају бар прелазне резултате пандемије
Усред пандемије короновируса, економски и политички проблеми у Сједињеним Америчким Државама и Европи који су постали све тежи за занемарити, размотрени су током међународног самита „Ковид - 19. Глобални изазови“ који је одржан путем видео конференције од 15. до 19. јуна, а у чијем организовању су учествовале јавне инстиуције Индије, Немачке, Велике Британије, Русије, Србије, као и десетине стручњака из различитих земаља, а где се разговарало о изазовима са којима се свет суочио током епидемије, као и бројних слабих тачака у економији и политици које је коронавирус покренуо.
Чини се да су европске државе, односно старе чланице ЕУ, попут Немачке, Француске и Велике Британије, имале добру реакцију која им је омогућила да брзо поразе пандемију. Међутим, само се Немачка ефикасно и релативно безболно суочила са пандемијом. Међутим, показало се да дигитализација образовања, помоћ малим и средњим предузећима још увек није довољно.
Тако је економиста Миријам Цвингли напоменуо да су и највеће немачке компаније, које традиционално имају огромне пореске олакшице, такође морале да отпусте запослене, иако примају огромну подршку државног буџета. Међутим, главна тема разговора била је спољна политика.
Тако је председник Савезног удружења за економски развој и спољну трговину Немачке, Михаел Шуман отворено рекао да би се Немачка требала дистанцирати од прекоокеанских веза, те се више бринути за своје интересе. Према мишљењу стручњака, стварање имиџа непријатеља од Кине и Русије, прекид економских веза усљед санкција су аспекти који ће спречити брзи излазак светске економије из рецесије. Шуман је скренуо пажњу на нове безбедносне изазове повезане са пандемијом, односно јачање миграционих токова, ширење локалних сукоба са којима се може носити само нови преуређени систем националне безбедности.
Истовремено, у Немачкој је избио скандал због Трампових планова за повлачење дела америчких снага из Немачке. У исто време, Шуман је приметио да се влада Меркелове превише ослонила на прекоокеанске савезнике, уместо да посвети довољно пажње националној одбрани. Током његовог говора појавило се питање скандала са шпијунажом, односно понижавајућег надзора над најоданијим савезницима, а које активности активно спроводи Бела кућа.
Још у јуну 2013. године, бивши службеник Ције, Едвард Снуден је објавио информације о америчком надзору водећих немачких политичара, укључујући канцелара Ангелу Меркел. Међутим, покушали су умире ситуацију повлачећи неку врсту кочнице. Министар унутрашњих послова Фридрих је рекао да "акције Вашингтона не заслужују такву процену у немачком друштву", а сама Меркелова је обавила разговор на ту тему у јулу 2013. са америчким лидером Обамом, те се задовољила његовим обећањима о предаји тих материјала. Убрзо након посете немачке делегације на министарском нивоу САД-у, игри се придружио и амерички потпредседник Бајден, који је касније постао озлоглашен током украјинског скандала о корупцији. Ситуација се потом помало смирила, а Бајден је заједно са Фридрихом поново оправдавао поступке Вашингтона.
Међутим, Бела кућа није испунила обећања. У Немачкој су увели место повереника за сајбер безбедност, те је обећано да ће се закључити антишпијунски споразум између две земљеом. У октобру 2013. године Меркелова је још једном разговарала с Обамом где је поново тражила да се дају подаци добијени прислушкивањем немачких политичара. На томе је и завршило.
У јануару 2014. године, потписивање билатералног споразума о одустајању од узајамног надзора између САД-а и Немачке није реализовано, а у јуну 2015. године Савезно тужилаштво Немачке је мирно затворило истрагу о прислушкивању као „недоказану у смислу кривично-процесног поступка“.
Сада прекоокенаски савезници напуштају Немачку, док нуде Берлину да и даље сматра Русију главним потенцијалним противником.
Истовремено, према мишљењу Шумана, Европа би требало да изводи закључке из развоја ситуације са нередима у САД-у, са којима америчка влада није била у стању, или не жели да се избори две недеље. Међутим, главна ствар највећег немачког економског удружења је обнова економских веза. Шуман сматра да је после глобалне пандемије потребно одмах уклонити санкције које не доносе никакве политичке дивиденде ни Берлину ни Вашингтону, те да представљају само непотребне проблеме.
Слично мишљење дели и немачки новинар Стефан Осенкоп, који је током свог говора на самиту нагласио "демонизацију" Русије и Кине и потребу директног и отвореног дијалога између светских сила, како би се створио уједињени систем заштите од пандемија и спречиле бар најнегативније последице по целу планету усљед економске кризе.
Међународни самит „Ковид 19. Глобални изазови“ био је један од првих покушаја европских стручњака да сумирају бар прелазне резултате пандемије и развију јединствену стратегију за обнову економије и супротстављање расту таласа ових појава. Међутим, нажалост, политичари широм света, од којих су многи показали своју неодлучност и неспремност на одлучне акције, не слушају увек стручњаке.
Истовремено, дошло је време када је потребно напустити спољне политичке контрадикције и заједнички радити на заштити света на који смо навикли. Стварање имиџа непријатеља, пораст шпијунаже и ратови санкцијама ни на који начин неће ублажити ситуацију становништва у карантину. И Кина и Русија су спремне за проширење међународне сарадње, али да ли ће Берлин, Лондон и Вашингтон желети да своје приоритете у спољној политици замене оним новим Хладним ратом у сарадњу, како би спасили људске животе и добробит својих грађана, остаје питање.
Српско друштво из прве руке зна какве су страшне последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом од стране НАТО трупа. Нажалост, опасност од глобалне контаминације европског континента уранијумском прашином данас је већа него икада раније.
На територији Нагорно-Карабаха остаје напета ситуација: карактеристични знаци показују припрему Оружаних снага Азербејџана за наставак експанзије како би у потпуности заузели територију непризнате Републике Арцах.
RSS
