Угошћавање лидера Србије и њене самоотцепљене покрајине Косово у Белој кући уочи велике годишњице у српској (и светској) историји поставља питање шта председник Доналд Трамп може да уради на Балкану.

Иако више није вршилац дужности директора Националне обавештајне службе или амбасадор у Немачкој, као пре две недеље,  Ричард Гренел технички је још увек Трампов специјални изасланик за преговоре између Београда и Приштине. Управо у том својству он је најавио састанак, заказан за 27. јун.

Вол стрит журнал: САД би могле повући снаге са Косоваhttps://t.co/hISRYOJYJ2

— ВОСТОК вести (@vostokvesti) June 16, 2020

Београд је пристао да привремено заустави своју кампању да земље које су признале самопроглашено Косово повуку то признање, док је и Приштина престала да тражи чланство у међународним организацијама.

Гренел: Добио сам уверавања да ће Србија привремено зауставити кампању повлачења признања Косоваhttps://t.co/W1WL7CQXct

— ВОСТОК вести (@vostokvesti) June 15, 2020

Разговори ће бити фокусирани на економски раст, саопштио је јуче Гренел.

 

 

If either side is unsatisfied with the June 27 discussions then they will go back to the status quo after they leave Washington.
As we have consistently said, we must first make progress on growing the economies. This is the focus. I look forward to these discussions. (2/2) https://t.co/r5QLDuC1XI

— Richard Grenell (@RichardGrenell) June 15, 2020

Косово је покрајина Србије коју су НАТО "мировњаци" окупирали у јуну 1999. године после рата од 78 дана који је тај савез водио у име албанских сепаратиста. Уместо да заштити суверенитет Србије над покрајином, као што је наведено у Резолуцији Савета безбедности УН-а 1244 којом је донето примирје, НАТО је наставио да гради албанску привремену владу, која је независност прогласила у фебруару 2008. Приштину су признале САД и већина њихових савезника, отприлике половина влада у свету, али не и Русија, Кина или сама Србија.

Притисци на Београд да призна део своје отете земље као државу чинила је свака америчка администрација, било да је то био Бил Клинтон, Џорџ В. Буш или Барак Обама. Свака српска влада "дадиља" током дужности америчких дипломата и консултаната од обојене револуције 2000. године дошла је до тог последњег корака, укључујући и сада "прогресивног" председника Александра Вучића.

Путин се у разговору са Вучићем заложио за израду компромисног решења косовског питања, прихватљивог за Београдhttps://t.co/rpSAh9nLh8

— ВОСТОК вести (@vostokvesti) June 15, 2020

Постоје две ствари у вези са Гренеловом иницијативом. Одмах је очигледан њен тренутак, уочи 28. јуна - Видовдан. То је годишњица битке 1389. године између српских витезова и османлијских Турака на Косову пољу. Српска историја је догађај меморисала као комбинацију мучеништва и тираније. Битка је мотивисала младог студента босанских Срба по имену Гаврило Принцип да изврши атентат на аустроугарског надвојводу Франца Фердинанда тог дана 1914. године. Беч је атентат искористио као изговор за инвазију на Србију, започињући ланац догађаја који су ескалирали у Први светски рат.

Друга необичност је да иако је Вучић поздравио разговоре, Албанци су подељени. Хашим Тачи, вођа сепаратиста који је постао "председник" Косова, рекао је раније овог месеца да се нада тој иницијативи. Албин Курти, тврдокорни савезник с Албанијом који је био "премијер" у периоду од јануара до марта, оптужио је Гренела да има "идентичан став" са Србијом, те да је пристрасан посредник.

Курти је, како се извештава, тврдио да Гренел покушава да "погура" договор Београда и Приштине како би Трамп постигао спољношполитичку победу уочи избора 2020. године. Такође је оптужио Трамповог изасланика да је организовао гласање за неповерење Трампу у марту. Авдулах Хоти именован је за новог "премијера" 3. јуна, због Куртијевих приговора, те ће он ићи у Вашингтон.

Косовски Албанци могу имати разлога за опрез. Економски фокус Гренеловог предлога звучи увелико као Трампов приступ израелско-палестинском „споразуму века“, који су Палестинци одбацили. Садашњи амерички председник познат је по постизању дугогодишњег спољнополитичког консензуса. Он није лично наклоњен ни једној од страна у сукобу и можда ће донекле имати предрасуде према Албанцима, с обзиром на њихову опсесију постављањем статуа Билу и Хилари Клинтон, Медлин Олбрајт и другим угледним демократама.

Додуше, и у Албанији је статуа председника Буша, а бивши сенатор Боб Дојл деценијама је био шампион косовских Албанаца, и још увек јесте. Буш и Дојл из републиканаца углавном се противе Трампу.

Вучић је у Београду више пута оптужен од стране својих критичара да намерава да "распрода" Косово првом приликом коју добије. Либерале, финансиране од стране Запада, што није ништа ново, не чуди што то још није учинио и желе да га замене са неким ко хоће.

Општи избори расписани су за 21. јун, мање од недељу дана пре састанка у Белој кући и само неколико дана пре него што је предвиђено да Вучић присуствује паради поводом Дана победе у Москви. Очекује се да ће Вучићева странка убедљиво победити, што ће му дати легитимитет за готово све, па чак и за евентуално мењање Устава како би се одустало од Косова.

С обзиром на то да ниједна од Трампових амбициозних спољнополитичких иницијатива још није уродила плодом, од Северне Кореје до Венецуеле и било чега другог, те да су изгледи за његов поновни избор доста мањи низом недавних догађаја у земљи, можда ни Вучић, ни Тачи, ни Курти не би требало много да очекују.

Небојша Малић,
Извор:  Восток / РТ

---

Коментари (0) Додај коментар

Изаберите категорију РусијаПолитикаДруштвоНаукаКолумнеЕкономијаБезбедностАнализеИнтервјуКултураСпортМишљење читалацаКосмосТуризамЗанимљивостиЖивотињски светРегион

Дан 12345678910111213141516171819202122232425262728293031

Месец јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец

- 2020 2019 2018 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009