Саопштење Министарства спољних послова Русије поводом глорификације нацизма у БиХ

Објављено: 13.06.2020.год.
фото: © РИА Новости / Наталья Селиверстова

Министарство спољних послова је издало саопштење о глофрификацији нацизма у многим земљама, па је тако анализирана и ситуација везана за глорификацију нацизма, ширењем неонацизма и другим праксама које доприносе ескалацији модерних облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције у Босни и Херцеговини


Босна и Херцеговина (БиХ) генерално препознаје кључни значај Победе над нацизмом, која је дала народу Европе слободу. У целој земљи се редовно одржавају комеморативни догађаји везани за борбу југословенског народа против окупатора, обележавају се значајни датуми, нарочито Битка на Сутјесци (15. мај - 15. јун 1943.), Битка на Неретви (16. фебруара - 15. марта 1943), Игмански марш (јануар 1942), ослобађање Сарајева и Бања Луке, Ослобађање концентрационог логора Јасеновац (април 1945), итд.

Чињеница да антинацистичка осећања преовлађују у локалном друштву и руководству сведочи и подршка земље резолуцији Генералне скупштине УН-а усвојеној у децембру 2019. на иницијативу Русије под називом "Борба против величања нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији модерних облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сличних нетрпељивости".


Ипак, народи који живе у БиХ (Срби, Хрвати и муслимани) имају разлике у процени исхода Другог светског рата. Тако представници муслиманске политичке елите промовишу тезу о борби против окупатора и „спољној агресији“ током 1941-1945 и током 1992-1995, те наглашавајући да су у оба случаја муслимани успели да одбране „једну и недељиву“ Босну и Херцеговину.


Срби се сећају жртава концентрационих логора нацистичког државног уређења на подручју данашње Хрватске и БиХ - Независне државе Хрватске (НДХ 1941-1945), истичући одлучујући допринос српског народа у борби против фашиста, али често напомињући представнике друга два народа у табору нациста.


Представници хрватског народа склони су потцењивању броја жртава међу Србима и Јеврејима током рата. Они заступају тезу да се треба сећати свих погинулих Хрвата, и оних који су се током Другог светског рата борили у редовима партизана и усташа. У исто време, „крвави режим Јосипа Броза Тита" 
критикован је због погубљења усташа НДХ након рата. Лидери локалних Хрвата редовно учествују у комеморативним догађајима усташама (укључујући и град Блајбург, Аустрија).

Данас на државном нивоу у БиХ нема хероизације нацистичког покрета и неонацизма. Ипак, неонацистичке манифестације у земљи се осећају. Конкретно, у Муслиманско-хрватској федерацији БиХ (ФБиХ) постоје покушаји „рехибилтације“ нацистичких колаборациониста. Бројне улице у градовима, као што су Мостар, Широки Бријег, Чапљина преименоване су именима усташких злочинаца, као што су Миле Будак, Јуре Фрацетић, Анте Вокић, Иво Зеленика, Ђуро Спужевић и других. У граду у Сарајеву су такође преименоване улице у имена идеолога панисламског муслиманског покрета „Млади муслимани“, као што су Мустафа Бусулаџић, као и команданта дела јединица НДХ током окупације Санџака (Србија) и Сарајева Сулејмана Пачариза. У јуну 2016. године, средња школа у Горажду (ФБиХ) добила је назив по имену Хусеина Ђозе, који је био припадник СС Ханџар дивизије, која је била формирана углавном од муслимана из Босне, а која је била позната по својим злочинима током Другог светског рата. Све горе наведене особе након рата су осуђене на смрт од стране војних судова Југославије.

Поред тога, Хрвати имају планове за изградњу спомен комплекса у предграђа Мостару, Били, "Меморијал мира", где је планирано да се постави неколико хиљада крстова са именима Хрвата из Херцеговине који су погинули током Другог светског рата, укључујући и из редова НДХ.


Република Српска и српско становништво у БиХ активно промовишу идеје антифашизма. У Републици Српској се акција "Бесмртни пук" сваке године све више добија на значају. На иницијативу Владе Републике Српске, у образовне програме од школске 2018/2019 године укључено је и градиво о злочинима и геноциду над Србима и холокаусту у НДХ. 2019. године, на иницијативу српских власти, формирано је друштво „7. фебруар 1942.“, чија је сврха прикупљање информација о злочинима усташа над цивилним српским становништвом у селима Дракулић, Шарговац и руднику Раковац, када је нарочитом окрутношћу убијено више од 2300 људи.


У исто време, Србе карактерише посебна перцепција улоге Србије у Другом светском рату, нарочито владе у егзилу и њених оружаних снага на Балкану. У јуну 2019. године у Билећи је постављен споменик вођи четничког покрета Дражи Михајловићу, који је учествовао у рату не само против нацистичких освајача, већ и против партизана Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) током ратних година на територији Југославије. Поред тога, сваке године, на дан хапшења Драже Михајловича (10. марта 1946.), присталице четничког покрета организују комеморативне догађаје у граду Вишеграду.


Активности удружења учесника Другог светског рата у БиХ заснивају се на традицији постојања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Наследник Југословенског СУБНОР-а Социјалистичке Републике БиХ (Савез друштава ветерана народноослободилачког рата) СУБНОР БиХ (Савез друштава антифашиста и ветерана народноослободилачког рата) и СУБНОР РС - након оружаног сукоба у БиХ 1992-1995. објединио је све примарне ветеранске организације и има широку мрежу представништава широм земље, делујући готово на добровољној основи.

Постоје случајеви вандализма над партизанским гробљима у Мостару (хрватски дио). У новембру 2019. (уочи "дана државности" БиХ који се облеежава у муслиманско-хрватском делу земље) и у априлу 2020. (уочи годишњице стварања Националног музеја), неонацисти су на рестаурираном гробљу приредили погроме, усљед чега су многи надгробни споменици уништени или обојени нацистичким симболима.

 

У фебруару 2020. године група ултранационалиста из редова локалних хрватских навијача напала је марш поводом годишњице ослобађања града од нацистичких освајача у Мостару.
 
Организовање активности националистичких или ултрадесничарских група у БиХ је учестало, а неке од њих функционишу на друштвеним мрежама, као што је, на пример, "Босански покрет националног поносна", основан 2010. године.
 
Исто се односи на реторику мржње према припадницима етничких и верских мањина. То се, пре свега изражава у негативним коментарима испод материјала на интернет порталима босанских медија (на пример, информативним порталима кликс.ба и фактор.ба који делују у ФБиХ).

Поред све већег броја расистичких саопштења мржње у медијима, пажњу међународних тела за људска права, посебно Комитета за сузбијање расне дискриминације и Одбора за људска права, привукао је пораст броја антисемитског говора мржње у спорту, као и распрострањеност мржње над Ромима.

Ромска заједница и даље је највише маргинализирана међу националним мањинама у БиХ. Упркос активностима организација за заштиту људских права и помоћи међународне заједнице, укључујући Мисију ОСЦЕ-а у БиХ, ромску заједницу је тешко интегрисати у образовни процес. Учешће ромске деце у предшколском и средњошколском образовањем је маргинализован. Малолетници су често ускраћени за могућност образовања због сиромаштва и економских тешкоћа, што је последица високе стопе незапослености овог дела становништва и њиховог недостатка приступа одговарајућем смештају. У овој фази, у земљи не постоје могућности да се Ромима пружи подучавање на матерњем језику, те нису пронађени ефикасни механизми за социјалну интеграцију Рома. Поред тога, ромска деца су често жртве праксе уговаеања брака.

У многим областима са мешовитом популацијом, процес учења је компликован раздвајањем деце према етничкој припадности, стварањем "две школе под једним кровом". Оваква пракса озбиљно забрињава Савет Европе и ОСЦЕ, који од босанских власти захтевају да се прекине сегрегација у школама.

Због специфичности Устава БиХ, који је дио Дејтонског мировног споразума из 1995. године и који је фокусиран на решење односа између три народа која формирају државу, представници других етничких група, уједињени у категорији "остали грађани Босне и Херцеговине", не могу бити изабрани у највиши орган државне власти (коју чине три члана Предсједништва) и горњи дом Парламентарне скупштине БиХ.

Јавна личност Д. Сејдић (Ром по националности) и лидер Јеврејске заједнице Ј.Финци су 2006. године поднели су тужбу Европском суду за људска права против Босне и Херцеговине како би се укинула дискриминација и осигурало пасивно бирачко право преосталим грађанима Босне и Херцеговине за Председништво и Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.

У децембру 2009. године ЕСЉП је пресудио у њихову корист, наређујући БиХ да осигура механизам за учешће националних мањина у горе наведеним државним структурама увођењем одговарајућих измена Устава и изборног закона. Процес спровођења пресуде ЕКЉП-а још није дао резултате због непостојања сагласности водећих политичких снага у вези с тим питањем.

Према представницима хрватске заједнице, муслиманска већина и даље дискриминише легитимна права хрватског народа у БиХ. Примећује се да према резултатима општих избора у БиХ који су одржани у јесен 2018. године, Хрвати поново нису добили свог легитимног представника у Председништву. Потенцијално је опасна и ситуација око неусвајања општинских избора у граду Мостару чије становништво није у могућности да искористи своја легитимна гласачка права од 2008. године.

У телима која доносе одлуке и на јавним функцијама на нивоу ентитета, групе националних мањина, посебно Роми, такође су веома ограничени.

С тим у вези, Одбор за сузбијање расне дискриминације препоручио је БиХ да предузме конкретне мере с циљем постизања више интегрисаног друштва заснованог на вредностима једнакости и недискриминације у којем би учествовали сви грађани, без обзира на њихово етничко и верско или национално порекло.

 

Кључне речи:

Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: „Морамо се односити с Русијом онаквом каква јесте, а не онаквом како бисмо желели да буде“: Америчке дипломате и академици позивају на сарадњу с Москвом

2020-08-06 12:23:46

Вашингтон мора да промени своју политику према Русији, удаљи се од трајних санкција и дозволи истинске разговоре, јер непоштовање тога може скупо коштати САД, кажу некадашњи...

Под НАТО чизмом протерано пола милиона Срба са својих огњишта

2020-08-04 09:04:13

Уништена Република Српска Крајина, разорена Република Српска, разорена СР Југославија, отето Косово...

Оливер Стоун: Исусе, зар мислите да сви у овој земљи морају да верују у то руско мешање у изборе?

2020-08-03 08:42:42

Познати режисер Оливер Стоун изјавио је да не верује да се Русија мешала у америчке председничке изборе 2016. године, већ сматра да је за цурење информација...

РТ: Зашто САД оптужују Русију и Кину за распоређивање оружја у космосу

2020-07-31 11:43:53

Вашингтон је изнео запањујуће оптужбе да су Русија и Кина „већ претвориле космос у домен борбених сукоба“, али оно што се заиста догађа је да САД...

Тзв. немачки модел: Ултиматум Немачке Србији

2020-07-29 17:18:48

Пише Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ Да ли је тачно то што пишу Вечерње новости, да ће Брисел сутра уручити Марку Ђурићу текст свеобухаватног правно...

РТ: Мере ограничења и затварање школа би могле убити више деце него коронавирус, упозоравају водећи УН званичници позивајући се на нову студију

2020-07-29 07:21:56

Заговорници поновног отварања школа можда су нашли изненађујућег савезника у лидерима агенција УН-а - укључујући СЗО, који су изнели нову студију како би указали да деца...

„Напори САД да не дозволе Русији да се врати на Блиски исток доживели неуспех“

2020-07-17 13:54:52

САД су се 40 година трудиле да не дозволе да се Русија врати на Блиски исток, саопштио је помоћник државног секретара САД за послове Блиског истока...

Патрушев: Једна од најдужих и најскупљих операција ЦИА имала за циљ финансијску и војну подршку муџахедина, који су касније формирали окосницу терористичких снага

2020-07-09 06:30:18

Русија никада није сарађивала са покретом Талибан, а о некаквој завери Москве и талибана говоре само они који се лоше разумеју у ситуацију у Авганистану или...

Шта је Видовдан Србима

2020-07-03 08:58:11

Пропали преговори у Бијелој кући планирани за 27. јун није прво историјско искушење које Запад Србима покушао да наметне на Видовдан. Да ли је то случајно и...

Референдум у Русији: Њихова земља, њихов устав, њихово рјешење

2020-07-01 15:44:52

Још 25. јуна је почело гласање за поправке Устава Руске Федерације, а завршава се данас 1. јула 2020. године. Референдум је био заказан за 22. април, али то је одгођено због епидемије корона вируса.

RT novi pocetna analize

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: