Пре тридесет година, 22. јануара 1990. године комунисти су изгубили монопол над влашћу у Југославији, а на Балкану су се појачале етничке и националне тензије. Једна држава, спојена идеологијом, распала се у шест независних држава које су се бориле једна против друге, иако је успомена на покушај спајања балканских народа у јединствену заједницу још увек жива, пишу РИА Новости.
Одјеци прошлости
Комунистичка партија Југославије основана је четврт века пре појаве Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) на светској мапи. Комунисти Балкана, који су живели у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, узели су руску бољшевичку организацију као модел и створили Социјалистичку радничку партију, која је дуго деловала у подземљу.
Они су отворено изашли на сцену 1941. године после напада Немачке на Југославију. Јосип Броз Тито, који је водио партију, покренуо је масовни отпор окупаторима. Импресиван број присталица његовог покрета помогао је да брзо пронађу заједнички језик са Сједињеним Америчким Државама и Великом Британијом и истовремено добију подршку Москве.
Након ослобађања Југославије од фашиста 1945. године, Тито је постао неспорни вођа. Сва моћ била је концентрисана у рукама Комунистичке партије која је у послератним условима успела да уједини мултинационалну земљу. Етничке контрадикције, које су у више наврата изазивале сукобе, повукле су се пред идејом универзалне једнакости. Чинило се да је то заувек, а социјализам је препознат као једини прихватљиви облик друштвене структуре.
Врховни командант Народноослободилачке војске Југославије, маршал Јосип Броз Тито, са члановима штаба на острву Вису. Лето 1944. године, фото: © РИА Новости / ТАНЮГ
2020-07-09 06:30:18
Русија никада није сарађивала са покретом Талибан, а о некаквој завери Москве и талибана говоре само они који се лоше разумеју у ситуацију у Авганистану или...
2020-07-03 08:58:11
Пропали преговори у Бијелој кући планирани за 27. јун није прво историјско искушење које Запад Србима покушао да наметне на Видовдан. Да ли је то случајно и...
2020-07-01 15:44:52
Још 25. јуна је почело гласање за поправке Устава Руске Федерације, а завршава се данас 1. јула 2020. године. Референдум је био заказан за 22. април, али то је одгођено због епидемије корона вируса.
2020-07-01 05:48:37
Бард руске политике Јевгениј Примаков, човек који је своју земљу спасао катастрофичне кризе 1998. године, одлично је разумео значај „меке моћи“. То је знао и његов...
2020-06-25 20:00:24
Први покушај европских стручњака да сумирају бар прелазне резултате пандемије
2020-06-20 22:40:56
Најављене уставне промене откривају обрисе идеолошког усмерења, што већ само по себи има велики значај, не само за Русију
2020-06-20 14:53:48
Доналд Трaмп сумњичаво гледа према свом француском колеги, наводи у својим мемоарима бивши саветник за националну безбедност САД-а Џон Болтон. Трамп, како се наводи, верује да се...
2020-06-17 22:46:52
Једнострана концесија
2020-06-16 08:39:59
Угошћавање лидера Србије и њене самоотцепљене покрајине Косово у Белој кући уочи велике годишњице у српској (и светској) историји поставља питање шта председник Доналд Трамп може...
2020-06-13 07:58:54
Министарство спољних послова је издало саопштење о глофрификацији нацизма у многим земљама, па је тако анализирана и ситуација везана за глорификацију нацизма, ширењем неонацизма и другим праксама које доприносе ескалацији модерних облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције у Босни и Херцеговини
RSS
