25. окт. 2019, 07:42 / Анализе

Генерал Макензи: У Сребреници није било геноцида

У Сребреници није почињен геноцид, јер онај ко има намеру да спроведе такав злочин побије и све жене, како не би могла да се настави природна репродукција становништва, изјавио је генерал Луис Макензи.

Мекензи на аеродрому у Сарајеву 20.06.1992., Фото: © MORTON HVAAL/ASSOCIATED PRESS

Генерал Луис Макензи, који је био командант сектора Сарајево у оквиру Унпрофора 1992. године, је на предавању "Осврт на српско-канадске односе и савезничке везе" на Филолошком факултету у Београду рекао да су због деловања лобиста и пи-ар агенција Срби означени као једини кривци у ратовима на простору бивше СФРЈ.

Макензи je подсетио на храброст и значајну улогу српске војске у Првом светском рату.

Затим је студентима испричао историјат Мировне мисије УН, да би потом дао своје виђење онога што се дешавало током његовог боравка у БиХ у коју је стигао 13. марта 1992. године.

Подсетио је на оно што се збивало у Медачком џепу, допремању хуманитарне помоћи, о разлозима због којих на врхунцу каријере дао отказ.

Порука једног генерала јесте да "у ратовима треба да постоји и добар лоби који ће бранити ваше интересе, који ће бити ваша одбрана".

После Макензијевог предавања, декан Филолошког факултета Љиљана Марковић и Брајан Малруни потписали су споразум о сарадњи између Филолошког факултета и Института за јавну управу Брајан Малруни.

Споразум подразумева стипендирање и размену студената, размену професора и заједничка истраживања.

Сличан споразум потписан је и са Медицинским факултетом.

Иначе, Брајан Малруни био је осамнаести премијер Канаде, а са супругом Милицом Милом Пивнички сакупио је средства и изградио институт.

Предавачи на основним студијама ће бити, обећавају оснивачи, генерални секретар УН, директори ММФ-а и Светске банке

Помоћник министра просвете Бојан Тубић сматра да потписан документ младима даје изузетну прилику да од врхунских стручњака уче оно што их интересује, те да ће ресорно Министарство увек подржати сваку добру иницијативу.

Предавање су организовали Министартсво спољних послова Републике Србије и Амбасада Канаде у Србији у сарадњи са Филолошким факултетом Универзитета у Београду.

Макензи је био против распада Југославије и признања фиктивних држава током грађанског рата. У својим мемоарима, Мекензи наводи: „Мада нисмо били дипломате, сви ми у униформи били смо сигурни да ће борбе избити свуда око нас, чим признање буде објављено“.

Канадски генерал сведочи да су муслимани у заштићену зону Сребренице, уз помоћ са стране, убацили на хиљаде бораца и веома много оружја и додаје: „Како су постајали боље опремљени и обучени, почели су да нападају ван Сребренице, да пале српска села и убијају њихове становнике, а онда би се хитро повлачили у безбедну зону под окриљем УН-а. Напади су достигли кулминацију 1994. године, и наставили су се у 1995. када су канадске снаге замењене холандским. (...) Када се 1995. године снег отопио, Насеру Орићу, човеку који је водио муслиманске борце, постало је јасно да ће српске снаге напасти Сребреницу како би га спречили да и даље напада српска села. Због тога он са великим бројем својих војника бежи из града. Сребреница је остала небрањена с уверењем да ће, ако Срби нападну небрањени град, НАТО и УН напасти Србе. И тако су Срби ушли у град без отпора. Муслимански мушкарци и старији дечаци су одвојени, а старци, жене и деца су пребацивани у правцу Тузле на безбедно. То јесте одвратно, али треба рећи да ако неко жели да изврши геноцид, он неће дозволити женама да оду, јер су оне кључне за одржање једне групе коју покушавате да елиминишете. (...) Насер Орић, муслимански војни лидер у Сребреници, тренутно је на суђењу у Хагу за злочине које је извршио „бранећи“ град. Докази показују да је он одговоран за смрт онолико српских цивила из околине Сребренице, колико је војска босанских Срба убила муслимана у Сребреници.“

Што се тиче НАТО агресије на СРЈ, Макензи у свом тексту од 6. априла 2004. године, у канадском дневнику „Нешенел пост“, тврди: „НАТО се одлучио за акцију, мада ниједна чланица НАТО алијансе није била у опасности. Одлучено је да се бомбардују не само Косово, већ и инфраструктура и народ Србије и то без резолуције УН.“

Макензи је најпознатији по томе што је основао и командовао Сектором Сарајево у оквиру УНПРОФОР-а 1992. године.

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://www.vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=122548

Пратите ВОСТОК на: