20. окт. 2019, 08:02 / Анализе

Ослобођење Београда: Како су нацисти најурени из главног града Југославије

Нацисти су напали Југославију 6. априла 1941. године. Немачке трупе ушле су Загреб 10. априла, а у Београд 12. априла. 17. априла потписан је споразум о примирју. У ствари, то је била предаја југословенске војске, односо капитулација. Више од 350 хиљада војника и официра је заробљено, а до 20. октобра 1944. године земљу су окупирали нацисти.

Грађани Београда са војницима Црвене армије, Фото: © РИА Новости

Побеђени, али не и сломљени

Земљу су поделиле Немачка, Италија, Мађарска и Бугарска. Неки официри југословенске војске сакрили су се у шумама Србије и источне Босне. Овај покрет водио је Драгољуб (Дража) Михајловић, бивши обавештајни официр Генералштаба Југословенске војске и војни аташе у Прагу и Софији.

У исто време активира се антифашистички комунистички покрет који је предводио Јосип Броз Тито. У лето 1941. године, под вођством Комунистичке партије Југославије, почели су се организовати партизани у Србији и Црној Гори, те су створени народноослободилачки комитети.

Врховни командант Народноослободилачке војске Југославије, маршал Јосип Броз Тито (у средини) са члановима штаба на острву Вис. Лето 1944. године, фото: © РИА Новости / ТАНЮГ

21. децембра 1941. године формирана је Прва пролетерска бригада која је поставила темељ за оснивање Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ). Након тога, НОВЈ ће играти важну улогу у ослобађању земље.

Захваљујући активном отпору југословенских партизана, фашистичка команда је била приморана да у борбама са њима употреби велики број дивизија спремних за борбу, које су требале да буду упућене на совјетско-немачки фронт.

фото: © РИА Новости / Федор Левшин

Колаборационисти и партизани у Југославији

На територији окупиране Југославије профашистичке снаге су такође биле веома јаке.

Најокрутнији од њих су били су усташе - припадници хрватске фашистичке организације. Дошавши на власт покренули су невиђени геноцид над Србима, Јеврејима и Циганима. Током 1941 - 1945. године, према различитим изворима, убили су од 197.000 до 800 хиљада људи.

Победа Црвене армије код Стаљинграда инспирисала је становнике Југославије, а мит о непобедивој Немачкој се распадао. То је утицало на интензивирање сарадње између СССР-а и Титових партизана. Укупно је током ратних година Совјетски Савез испоручио Југославији око 156 хиљада пушака и аутомата, око 39 хиљада митраљеза, 5800 топова и минобацача, 69 тенкова и 491 авион.

Југословенски партизани у своје редове примају нове борце, фото: © РИА Новости

21. септембра 1944. године Тито је одлетео у Москву, где се састао са Стаљином.

"Један од првих проблема о коме смо разговарали биле су заједничке операције наше две војске ... Замолио сам га за једну тенковску дивизију која би помогла нашим јединицама у ослобађању Београда ... Стаљин је рекао: "Валтер (то је моје име било у Москви), нећу Вам дати тенковску дивизију, него тенковски корпус!“, присетио се касније Тито.

Као резултат тога, постигнут је договор о премештању великих совјетских јединица на територију источне Србије ради ослобађања Београда.

Београдска операција

За ослобађање Београда борили су се снаге 2. и 3. Украјинског фронта заједно са југословенским снагама. У савезу совјетских, југословенских и бугарских снага било је 660 хиљада људи, 4477 топова и минобацача, 421 тенк, укључујући самоходна артиљеријска средства и 1250 авиона.

Југословенски партизани координишу своје акције са јединицама Црвене армије, фото: © РИА Новости / Федор Левшин

У источним регионима Југославије супротивило им се до 150 хиљада људи, 2130 топова и минобацача, 125 тенкова и других офанзивних средстава, 352 авиона и 74 непријатељска ратна брода.

28. септембра 1944. совјетске и бугарске трупе покренуле су масовни напад на окупаторе. Активно их је подржавала НОВЈ, делујући иза непријатељских линија.

Дана 14. октобра, ударне корпусне јединице са десантом југословенских снага стигле су до јужне периферије Београда.

Батерија капетана В. Дмитриева током борбе, фото: © РИА Новости / Павел Лукницкий

Покушали су да ослободе главни град Југославије без жртава и разарања, па је напад на град извршен без снажних бомбардовања и артиљеријских напада. Нацисти су одбрану поставили углавном за директну ватру, а грађани Београда су говорили ослободиоцима где су смештене немачке снаге.

Грађани Београда поздрављају ослободиоце, фото: © РИА Новости / Ольга Ландер

До 20. октобра Београди већи део Србије су потпуно ослобођени.

28. октобра 1944. године маршал Тито је говорећи учесницима параде југословенских снага изјавио:

"У борбама за Београд, војници славне Црвене армије и наши војници ујединили су се да заједно ратују против Немаца. Београдске улице обливене су крвљу синова свих народа Југославије и крвљу хероја Црвене армије, синова великог Совјетског Савеза. Зато је борба за Београд од изузетног историјског значаја."

фото: © РИА Новости / Ольга Ланде

Као резултат тога, совјетске, југословенске и бугарске трупе поразиле су армијску групу "Србија", те нанеле озбиљну штету другим формацијама Групе Ф, те ослободиле источне и североисточне делове Југославије.

Грађани Београда поздрављају ослободиоце, фото: © РИА Новости / Ольга Ландер

Непријатељ је изгубио до 45 хиљада људи, што убијених, што заробљених.

фото: © РИА Новости / Ольга Ландер

Мемоари очевидаца

„Спаљени руски тенкови на београдским улицама сведоче о херојству тенкиста који нису штедели своје животе да би Београд био ослобођен са најмање разарања. Руски јунаци су пролили своју крв и због чињенице да у борби за ослобођење града погине што мање деце и жена. Београђани су све то разумели и од срца се захвалили својим ослободиоцима", написао је Родољуб Чолаковић.

Грађани Београда поздрављају ослободиоце, фото: © РИА Новости / Ольга Ландер

Ратни дописник Павел Лукницки, након ослобођења Београда, приметио је: „Многи београђани у својим разговорима на улицама говоре да су, гајећи у себи издржљивост и снагу, увек пред собом видели пример Лењинграда, о чијој херојској одбрани су много чули од партизана и потајно хватајући радио поруке совјетске радио станице. Речи „Москва“, „Лењинград“, „Стаљинград“ за Београд су симболи велике храбрости и победе.“

Грађани Београда поздрављају ослободиоце, фото: © РИА Новости / Ольга Ландер

Према његовим речима, Београд је совјетске војнике сматрао "драге срцу, снажне, браћом и сестрама".

Ватромет у Москви

Захваљујући трупама које су учествовале у борбама за ослобођење Београда, у Москви је су одјекнули плотуни у њихову част са 24 артиљеријске салве из 324 топа.

Много година касније, 20. октобра, над Москвом ће се поново огласити ватромет у част ослобођења Београда.

Од 10. априла 2019. године у Москви, у парку победе на Поклоној гори, пали се ватромет у знак обележавања датума ослобођења совјетских и европских градова од нацистичких освајача.

Материјал приремиле РИА Новости уз подршку Хистори.рф

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://www.vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=122512

Пратите ВОСТОК на: