Завршетак избора за Европски парламент - почетак велике борбе за будућност Европе

Објављено: 28.05.2019.год.
фото: blogs.mediapart.fr


Избори за Европски парламент. Њих су сви чекали, али су их се истовремено ибојали. Изазови последњих година са којима се Европска унија суочавала, а са којима се владајуће снаге искрено нису носиле, запретиле су заједници озбиљним политичким променама које сада почињу.

Као што је већ познато, лидер је била Европска народна странка, која је, према најновијим подацима, добила 182 места у парламенту. На другом месту је Прогресивни савез социјалиста и демократа, који ће бити заступљен са 147 посланика. Савез либерала и демократа за Европу добија 109 места у Европском парламенту. Зелени - 62 места, европски конзервативци и реформисти - 59, националистичка партија „Европа нација и слобода“ - 58, десничарски конзервативци из Европе за слободу и демократију - 54, Европска уједињена левица/Зелени Север - 38.

Уз све то, немогуће је не примиетити успех десничарског "Националног удружења" Марине Ле Пен у Француској, који је био испред странке председника земље "Напред, Република". Лидер политичке формације, као што је познато, подржава партнерство са Русијом, па чак и признавање Крима као руског.

У Немачкој, иако је вођа савеза ХДС/ХСС одржао вођство, он је озбиљно пао у односу на прошле изборе. Али велико достигнуће се може сматрати успех „Зелених“, који су били на другом месту, пошто су скоро удвостручили рејтинг од 2014. године. Повећан је број присталица и десничарске популистичке „Алтернатива за Немачку“, која је на трећем месту.

У Италији је тријумфовао потпредседник Матео Салвини, којег многи називају "Путиновим пријатељем", и његова партија Лига. 

Као што се очекивало, у Мађарској је победила ФИДЕС - странка премијера Виктора Орбана, позната по својим антиевропским изјавама и критикама бриселске миграционе политике.

У Пољској су на првом месту били десничарски конзервативци из странке „Закон и правда“, који нису дозвољавали странци „Европска коалиција ”, која је створена посебно као противтежа евроскептицима у Варшави, да победи.

Ова статистика је била неопходне за опште разумевање расподеле снага у европској политичкој арени. А сада долазимо до суштине тренутне ситуације, која се показала много занимљивијом него што се може замислити. Многи су се бојали да десничарске странке и евроскептици могу преузети контролу над Европским парламентом. Наравно, њима једноставно није било дозвољено да то ураде, јер би цена била више превисока.

Након избора постаје јасно да је Европска унија у прелазној фази, када је доба конзервативне и социјалистичке доминације, која је контролисала Европски парламент од њеног оснивања, заправо скоро завршено. То им је омогућило да усмере паневропску политику у потребном смеру, чак и упркос ставу појединих земаља. Сада не могу да доминирају без савеза са другим фракцијама. Потенцијални кандидати су Зелени или либерали, чији успех показује да питања животне средине и тема личних слобода све више узнемирују Европљане.

У исто време, како се и очекивало, десничарске снаге и евроскептици ојачали су своје позиције. Да, они нису добили већину да би успели да испуне своја обећања о промени политичког курса Европске уније, али њихов успех не треба потцењивати. Можемо са сигурношћу рећи да нису изгубили рат. Све је тек на почетку и више неће бити мира за бирократе у Бриселу. 

Европски парламент је подељен и овај фактор подразумева велике промене у средњорочном периоду. Једноставно речено, велика и вероватно дуготрајна унутрашња конфронтација почиње у ЕУ. У идеалном случају, политичари треба да постигну неку врсту равнотеже, што је тешко провести, с обзиром на то колико су идеје странака које су прослеђене Европском парламенту другачије.

Спољна политика Европске уније за овај период биће у фази замрзавања. Једноставно, неће бити снага за то, тако да нема потребе чекати на фундаменталне промене. Истина, са сигурношћу се може рећи да ће спољнополитички трендови постати оружје у борби за европску доминацију. 

Ради се о два кључна вектора. 

Први је партнерство са Русијом, чија ће обнова бити још активније промовисана, јер су присталице овог курса успеле да се значајно истакну на изборима. Антируске санкције биле су неуспех и нема бољег доказа од резултата изборног процеса. Победа Салвинија у Италији и Ле Пен у Француској омогућава стварање коалиције у европској политичкој арени која ће промовисати идеју укидања ограничења и приближавања Москви.

Други је партнерство са Сједињеним Америчким Државама, које је већ потамнело због притиска из Вашингтона током председавања Доналда Трампа. Нове снаге долазе на власт у Европи, за које су националне идеје најбитније као, уосталом, и у САД. Ова два идентична пола су неспојива, и ако узмемо у обзир да су Американци заглибљени у унутрашњој политичкој борби, трансатлантско партнерство може бити обележено озбиљном кризом.

Аутор: Кејт Матберг, mediapart.fr


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Сећате се како је Француска одбила да испоручи Русији „мистрале“ због Крима? Сада Русија прави сопствене на Криму

2019-09-13 08:30:09

Париз је одбио да прода носаче хеликоптера Русији након поновног уједињења са Кримом. Сада ће Москва градити сопствене бродове ове класе користећи технологију, обуку и новац...

Руске базе у Сирији доступне новинарима из НАТО земаља

2019-09-12 07:08:42

Пре годину дана руско Министарство одбране је објавило нову концепцију тзв. „Транспарентног рата“ која има за циљ да домаћим и страним медијима у пуном обиму учини доступним операције руске војске у борби против тероризма

„Нису Срби ти који су одговорни за гранате које су се изненада појавиле у рукама терориста“ - бугарски новинар за РТ

2019-09-11 08:31:29

Минобацачке гранате приказане у пропагандном видеу "Исламске државе" навеле су бугарског новинара Дилиану Гајтандзиеву на траг америчке мреже за испоруку оружја која снабдева милитанте на Блиском Истоку, што...

САД: Русија недвосмислено број један највећа претња у сајбер простору

2019-09-07 05:32:38

Русија и даље изазива највећа страховања у САД када је реч о сајбер-простору, изјавио је главни правни саветник Агенције за националну безбедност САД Глен Герстел. „Постоје четири...

РТ: Путин упозорио Буша на предстојећи напад два дана пре 11. септембра - бивши аналитичар Ције

2019-09-06 19:44:57

Руски председник Владимир Путин назвао је телефоном америчког колегу Џорџа Буша два дана пре напада 11. септембра 2001. године, упозоравајући на непосредну терористичку заверу која долази...

Шта предвиђа нова Стратегија националне безбедности Републике Србије?

2019-09-02 07:31:51

Национални интерес

РТ: Безвизни режим за самопроглашено Косово? Нема трговине за Србију? ЕУ се и даље понаша као 1999. године

2019-08-31 08:30:29

  Од разговора о путовању без виза са одметнутом српском покрајином Косово, до захтева да се Споразумом Србије о слободној трговини с Русијом стави ван снаге, ЕУ...

Тад нису крили да је сила намерна: Годишњица НАТО агресије на Републику Српску

2019-08-30 10:11:48

Прва НАТО агресија била је на Републику Српску под називом „Намерна сила”

Србијa и Русијa нису позване на обележавање почетка Другог светског рата

2019-08-30 10:10:43

У Варшави се 1. септембра обележава 80 година од почетка Другог светског рата. Из канцеларије пољског председника саопштавају да је одлучио да позове државе Европске уније, НАТО-а и Источног партнерства, Азербејџан, Јерменију, Белорусију, Грузију, Молдавију и Украјину. Није позвана Русија, а позив није стигао ни до Андрићевог венца. Историчари и дипломате сагласни су у оцени да је Србија изостављена из политичких разлога, без обзира на њену историјску улогу.

РТ: „Крај хегемоније Запада“: Зашто Макрон жели Русију на страни Европе?

2019-08-28 10:00:57

Француски председник Емануел Макрон је упозорио западне државе на "стратешку грешку" отуђења Русије, али радећи на томе, он тражи већу улогу за себе у међународној политици. „Епоха...

RT novi pocetna analize

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: