РТ: Корпоративни криминал: Пет највећих финансијских превара свих времена

Објављено: 08.08.2018.год.

Преузмите краћи линк https://www.vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=112678

фото: © Lucas Jackson / Reuters / RT

Извор: Восток / РТ

Када је у питању велики новац, има пуно простора за преваре, прикривање и све оно што долази између. Скандали нису непознаница у пословном свету, са бројним „експертима“ који су спремни да се обогате на рачун других људи.

Рачуновође, руководиоци, адвокати… неки су мртви или у затвору, док су други сасвим добро, након што су осмислили финансијски криминал који им је донео милијарде долара. Осврнимо се на највеће финансијске скандале свих времена.

Чарлс Понци

Име Понци је постало „заштитни знак“ за специфичну врсту преваре која подразумева привлачење нових инвеститора, како би платили профит већ постојећим инвеститорима одређеног пројекта. Чарлс Понци, италијански имигрант, тражио је од људи да инвестирају у његово пословање, обећавајући им 50 одсто профита за 45 дана, па је још 1919. године постао отац класичне пирамидалне шеме. Понци је 1919. године уочио недостатак у систему међународних поштанских купона, који је искористио да направи пирамидалну шему која је гарантовала улагачима добит од 50 одсто на улог у купонима. Понци је неко време исплаћивао обећане улоге са каматом, што је привукло нове улагаче, али се „пирамида“ после извесног времена срушила, јер је трошио новац који је добијао од нових улагача на исплаћивање камата старим улагачима и на себе.

Понцијева шема почела је да се разоткрива у августу 1920. године, када је лист „Бостон пост“ покренуо истрагу о његовом пословању. Настала је права „јурњава“ преварених инвеститора на Понцијеву компанију, који су покушавали да извуку уложени новац. Понци је ухапшен у августу 1920. године и оптужен за 86 тачака преваре поште. Дуговао је милионе долара и изјаснио се кривим за превару поште. Осуђен је на пет година затвора. 1949. године овај преварант је умро без пребијеног долара у Рио де Жанеиру.

„Енрон“

Енергетска компанија „Енрон“, са седиштем у Тексасу, постала је класичан пример невероватног пада након вртоглавог успеха. Ова фирма је 1990-их у часопису „Форчјун“ рангирана као најиновативнија у корпоративној Америци током пуних шест година.

Међутим, до новембра 2001. године акције компаније су пале на мање од једног долара, убрзо након што је извршни директор Кенет Лаи био ухапшен, због скривања дуга компаније од неколико милијарди долара. Следеће године „Енрон“ је пријавио банкрот, поставши тако највећа компанија која је у то време дошла у такву ситуацију. Лаи је проглашен кривим 2006. године по шест тачака преваре и завере и четири тачке о банкарској превари. Умро је од срчаног удара исте године, чекајући на изрицање казне.

„Ворлдком“

Само годину дана после скандала са компанијом „Енрон“, тужена је друга највећа америчка телекомуникациона компанија „Ворлдком“. Иако је ова корпорација брзо расла, испоставило се да су се извршни директор „Ворлдкома“ Бернард Еберс и други топ менаџери служили рачуноводственим преварама, како би преварили инвеститоре.

„Муљање“ са рачуноводственим књигама повећало је имовину компаније за око 11 милијарди долара, са 3,8 милијарди америчких долара на лажним рачунима. Бивши извршни директор осуђен је на 25 година затвора. Еберс је почео са издржавањем казне 2006. године у Федералној поправној установи Оакдејл у Луизијани.

Бернард Мадоф

Бивши неизвршни председник НАСДАК берзе признао је да је извршио највећу „Понзи“ превару свих времена. Бернард Берни Мадоф је преварио инвеститоре за, како се процењује, 64,8 милијарди долара, тако што је исплаћивао високу месечну камату клијентима са новим улагањима у његову фирму, користећи новац других клијената. Мадоф је осуђен на максималних 150 година затвора и налази се у Федералном поправном комплексу Батнер у Северној Каролини.

„Лиман брадерс“

Пропаст 150-годишње инвестиционе банке „Лиман брадерс“ постао је симбол финансијске кризе из 2008. године. Банка је било у великој мери укључена у обезбеђивање хипотекарних кредита, а пропала је након ризичног пословања некретнинама на америчком тржишту, покренувши глобални кредитни слом. 2008. године банка је поднела захтев за стечај, наводећи износ од 639 милијарди долара у имовини и 619 милијарди долара дуга. Банкрот америчке банке назван је „највећим и најкомпликованијим у историји“ и изазвао је озбиљне последице на глобалну економију.