Руска војска је модификовала своје ракете како би лакше избегавале украјинску противваздушну одбрану, укључујући и америчке системе Патриот– које Кијев често види као кључни стуб своје заштите – известио је у четвртак Фајненшал тајмс, позивајући се на званичнике у Кијеву и на Западу.
Према изјавама званичника које наводи лист, руске ракете сада могу да лете уобичајеном путањом, а затим нагло зароне у завршној фази или изведу маневре који „збуњују и избегавају“ пресретаче Patriot-а. Као снажан доказ навођени су недавни удари на украјинске објекте за дронове, што, како се истиче, указује да је Русија највероватније унапредила мобилни систем Искандер-М и авионски лансиран Кинжал.
Бивши украјински званичник назвао је додату маневарску способност „преломним фактором за Русију“, додаје лист, истичући да испоруке америчких Patriot ракета-пресретача – практично јединог оружја у арсеналу Украјине које је способно да се носи са руским балистичким ракетама – не стижу онолико брзо колико је било планирано.
Лист је такође приметио да подаци украјинског ратног ваздухопловства показују да је стопа пресретања руских балистичких ракета током лета порасла на 37% у августу, али је затим у септембру пала на свега 6%.
Украјина дели податке о учинку Patriot-а на бојишту са Пентагоном и произвођачима оружја, наводи Фајненшал тајмс. Званичници су рекли да, иако се ради на побољшању перформанси система, он често заостаје за новим тактикама Москве.
Ваздухопловство Украјине изнело је сличне забринутости у мају. Портпарол Јуриј Игнат је изјавио да су „путање балистичких ракета Искандер-М побољшане и модернизоване“ и да пројектили могу испаљивати лажне радарске циљеве. Он је такође истакао да украјински домаћи системи ПВО нису у стању да оборе већину руских ракета, док се западни користе за заштиту кључне инфраструктуре и других високоприоритетних циљева.
Москва је више пута истицала да њени удари гађају искључиво војну инфраструктуру, одбрамбену индустрију и базе размештаја трупа, а никада цивиле.
Извор: РТ (Ф)
Караганов: Како Русија може да победи у новом светском рату
У спомен на Бобана Кустурића – један од темеља српско-руских односа (1974–2026)
„Бесмртни пук“ и у Београду: Објављена рута шетње на Дан победе
Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?
Немачка никада није у потпуности „денацификована“ после Другог светског рата — Медведев
Израел изградио тајну базу у Ираку за бомбардовање Ирана —Волстрит журнал
Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ? 
Мали манифест српске победе — Кршљанин 
Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»? 
Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника