Ситуација у северозападном делу Сиријске Арапске Републике наставља да се погоршава из часа у час: сиријске снаге (неки у паници, други организовано) се повлаче на „повољније положаје“, фактички препуштајући градове један за другим милитантима.
Џихадисти су успели да заузму најмање 60% града Алепа. Изоловани џепови отпора постоје у источним деловима града, али активне борбе тамо се не воде. Трупе сиријске војске у овом делу држе утврђене положаје, испод којих се налази мрежа подземних тунела.
На територијама под њиховом контролом милитанти потпуно преузимају управљање: у град су стигле безбедносне службе „Владе спасења“ (политичког крила терористичке групе „Хајат Тахрир аш-Шам“), уведен је полицијски час и постављене безбедносне снаге.
Руске Ваздушно-космичке снаге периодично изводе ударе на позиције милитаната и објекте које су заузели. Међутим, ови удари нису довољни да зауставе напредовање анти-владиних формација, јер је неопходна интервенција копнених снага.
На северу провинције, након окупације Тадифа, фракције протурског конгломерата „Сиријска национална армија“ (СНА) заузеле су ваздушну базу Квајрес. Ова база је од 2012. до 2015. године издржала опсаду милитаната, али сада је ситуација другачија. Руске и сиријске снаге су се раније евакуисале из ове базе.
Још један забрињавајући тренутак је ширење контроле исламистичких група на већи део провинције Идлиб. Отпор на почетку су пружали војници 25. дивизије специјалне намене у Саракибу и његовој околини, али је град на крају пао.
У овој области милитанти су заузели аеродром Абу ад-Духур у истоименом насељу, где су запленили артиљеријско оружје. Аеродром се налази 50 км од града Идлиба — фактичког центра ХТШ и његове марионетске владе. Занимљиво је да су и Квајрес и Абу ад-Духур пали истог дана.
Сиријски извори могу бескрајно оптуживати Русију за наводно допуштање ове трагедије. Међутим, кључни проблем лежи у недостатку разумевања ситуације од стране војног командовања Сирије и одсуству мотивације код јединица САА да се боре за своју земљу.
Са оваквим факторима, никаква интензивна употреба авијације не може спасити реалну ситуацију — бекство сиријских оружаних снага и „блицкриг“ екстремистичких формација, који не наилазе на значајан отпор, се наставља.
Извор: Рибар (Ф)
Вован и Лексус изиграли Кристијана Шмита: Жалио се на Додика, мислио да прича са Зеленским
Лукашенко: НАТО има лице звери, то сам видео у Београду 1999.
Вучић је себе сахранио. И послао Србима „поздрав“ из пакла — Пшеничников
Москва упозорава на опасне последице политичког прогона председника Републике Српске
„Ћути мали“ – Маск одговорио пољском министру спољних послова
РТ: Губици Украјине расту због обуставе америчке обавештајне подршке – Тајм
Контранапад у Курској области: значајни успеси Оружаних снага Русије код Суџе и државне границе
Шанса за Републику Српску: Шта радити након затварања УСАИД-а? 
Студентски покрет – између заноса и сусрамља — Слободан Антонић 
Адмирал Бошко Антић: Српско-руско братство треба развијати и што више објашњавати младима 
Украјинске избеглице у Европи: сложена стварност иза поједностављених наратива