Ветерани 63. Падобранске бригаде се окупили на тридесету годишњицу одласка у војску
Ветерани 63. Падобранске бригаде, 2. Падобранско-диверзантске чете, који су ступили у редове прослављене бригаде у септембарској класи 1991. године су се после 30 година окупили у Накову поред Кикинде да потврде братство.
Падобранци 63. бригаде – РАДЕ!
Чета младих војника је 1991. године под командом младих официра Мирка Прторе, Милета Карановића, Тибора Клозија и Предрага Бубња после убрзане обуке отишла на задатке, које су извршавали у региону Пећи, Приштине, Земуника, Удбина, Бихаћа, Тузле, Сарајева. По завршетку војног рока припадници чете су наставили војне активности као резервисти и професионалци бригаде на задацима на Косову и Метохији. Један део састава чете је постао део специјалних јединица у војскама САО Крајине и Републике Српске, у којима су учествовали у операцијама Коридор 92, Озрен, Трескавица, итд.
Важно је напоменути да су многи припадници чете имали дугогодишњи професионални ангажмани у јединицама САЈ, Жандармерији и другим јединицама специјалне намене . Момци од 19 година су направили своје невидљиве нераскидиве везе и часно се одужили отаџбини, као што су то и њихови преци очекивали од њих. Mожемо слободно да тврдимо да је 63. бригада, као и њена диверзантска чета, важан, ако не и најважнији корен свих специјалних, јединица у бившој Југославији, а данашњој Србији. Јак и квалитетан корен, за изданке како у војним, тако и у осталим безбедносним структурама.
Велик број припадника ове класе је учествовао као резервни састав 63. бригаде у одбрани Србије од Нато агресије 1999. и обрео се на Кошарама и другим битним местима за одбрану.
Шта сами ветерани кажу о служењу у бригади и тридесетогодишњем другарству?
Ветеран Миле Карановић, потпуковник у пензији: "Овде се окупила генерација мојих војника која је добровољно дошла на служење војног рока у бригади, када је рат већ почео и док је велики број младића бежао од војске." Потпуковник Миле Карановић, ратни старешина у 63. Падобранској бригади, Фото: С.Савићевић
Ветеран Душан Адамов, Кикинда, главни организатор скупа, уз бројне саборце из Кикинде за Восток каже:
"Ово све што се десило се наметнуло као идеја из чисте емоције и жеље да вас све видим бар још једном. Данима сам био под притиском јер нисам хтео са ниједан детаљ препусти случају. Срећа радост и еуфорија је оно што ме је гонило да урадим све. На крају је мени све ово било за 30% боље од најбољих очекивања."
Душан Адамов, на задатку, први с лева доњи ред. 1992. Фото: Приватни архив.
"Надам се да и ви остали делите моје осећаје и радост јер смо се лепо подружили. 30 година је нажалост и трајање нечијег живота а у овом нашем случају читава вечност од кад смо отишли на једну од наших најтежих мисија у животу. Кад смо као дечаци стали на браник отаџбине и били спремни да дамо и живот за Српство. Дечаци са оружјем у рукама направљени да својом чашћу бране отаџбину и земљу наших предака.“
Подгорица, Голубовци 1991, после првог скока, фото: приватни архив
Наково, Кикинда 2021. 30 година после, фото: приватни архив
Ветеран Бранислав Јаконић, Кикинда, организатор скупа каже: Моја мисао из 1992. године је била:“ Боље са нашом бригадоом у средиште пакла, него са другим јединицама у лов!“
Бранислав Јаконић, фото: приватни архив.
Ветеран Александар Поповић, Београд: „Окупљени око заједничке прошлости, искрени и отворени, састали смо се да евоцирамо успомене и учврстимо пријатељство, у нади и вери да се видимо поново и увек спремни за ангажовање у одбрани отаџбине.“
Александар Поповић, на задатку, други с десна. 1992. фото: С.Савићевић
Ветеран Мићуновић Милан: „30 година ставити у пар реченица је тешко. Кад смо се срели први пут пре 30 година били смо голобради клинци који су дошли да остваре неке своје фантазије о специјалним јединицама из филмова.
Милан Мићуновић, на задатку, други с десна. 1992. фото: С.Савићевић
"Ја нисам имао искуство скакања пре војске али ме је та жеља за авантуром довела у 63. Падобранску бригаду. Нисмо ни слутили да ће та једна година од нас направити људе који ће уз помоћ својих старешина превазићи све своје страхове и остати везани једни за друге цео живот. Кад као војник ставиш свој живот у руке својих класића и старешина схватиш да то што вас веже не може и неће трајати само ту једну годину него остаје за цео живот. Срести драге особе после толико година је велика ствар и мени је неизмерно жао што тај дан нисам могао да будем тамо али сплет животних околности се тако наместио да остаје само да се жали за пропуштеном приликом. Цео тај дан ја сам био на виберу и пратио снимке и слике са вашег окупљања и уживао у гледању свих тих драгих лица. Младје генерације које нису служиле војску не могу да схвате ту нашу опчињеност свим причама и доживљајима које су обележиле ту једну годину а нас везале за цео живот. Све вас пуно ценим и волим и надам се да ће бити прилике за још оваквих сусрета где ћемо обновити све те успомене из те једне године која је од нас створила пријатеље за цео живот. Велики поздрав од Мићуна за сву браћу.“
Ветеран Ђорђе Тинтор, Крајина:
„Ово је некад давно у некој земљи да се вратим на дружење у Кикинди било за памћење, и видјела се братска приврженост и срдачност. То се може видјети само у оваквим јединицама и надам се сљедећем сусрету. Живјели ми браћо још многаја љета. Имам сина и сутра бих му препоручио одлазак у војску."
Ђорђе Тинтор на задатку. Источна Славонија, 1995. фото: приватни архив
На задатку. Бихаћ 1992. фото: приватни архив
Ветеран Здравко Ковачевић, Котор Варош, Република Српска: "Било је право добро." (кратко и јасно, прим. аут.)
Хајдучки растанак, аеродром Жељава (Бихаћ), мај 1992. Здравко Ковачевић означен стрелицом.
Здравко Ковачевић, фото: приватни архив
Ветеран Саша Савићевић, Ивањица/Бањалука:
"Бригади дугујем сазнање да се кроз муку постижу резултати. Бригади дугујем што ми је појачала психичку и физичку издржљивост и подигла ми наведено на висок ниво, то ме и данас прати кроз живот. Као када се кроз неку олују пењете на врх планине, када се послије муке попнете на врх, горе грије сунце. Да сам служио у било којој другој јединици било би ми досадно, а служење у 63. је била једна од најзанимљивијих животних авантура."
Саша Савићевић, трећи с десна Ниш 1991. фото приватни архив.
"Мојим класићима дугујем отвореност, срдачност, повјерење и другарство које ћемо одржавати до гроба, а и послије.
Хвала официрима који су тада били млади, а којима смо ми били прва ратна генерација, што су нас све вратили кући живе.
Надам се да ће бити памети и воље у нашој земљи да се врати служење војног рока. Хвала нашем другу Душану Адамову на томе што је потурио леђа за тродневну организацију, као и осталим организаторима из кикндске филијале наше чете. Јео сам најбољи гулаш у животу! Договрили смо се да од сада се окупљамо свако године. Тако да: Догодине у Ивањици!"
Ветеран Душан Станић, Крајина (горе први с десна): "Све што је квалитетно има дуг рок трајања, а тако и наше другарство."
Најбољи гулаш! „Наково 2021“. фото: приватни архив.
Ако би набрајали све акције, доживљаје, анегдоте, тужне и опасне ситуације, било би предуго за један чланак. Зато ветеранима остављамо да их препричавају и записију да их не прекрије заборав, а овде можете да погледате фотографије из тог периода од пре 30 година и дружења после 30 година.
Као ексклузиву можете погледати прво објављивање снимка десанта 2. Диверзантске чете који је снимио Мирослав Лазански 1992. године. Десант је извршен на Крбавском пољу код Удбине у Крајини, као „ратни скок“, са минималном висином искакања од 300 метара висине и брзином авиона 300 km/h.
Извођење обуке спасавања пилота, аеродром Бихаћ, 1992. година.
Трећи вод 2.пдч, на заклетви. Ниш 1991. Фото: приватни архив.
Обука, Алексинац 1991. Фото: приватни архив.
Ветеран Батица Павловић(+). Завијорио заставу Србије на врху Атос (Света Гора) и пешке са шајкачом на глави препешачио цео пут кроз Албанију куда је ишла српска војска 1915, на стогодишњицу повлачења. Фото: приватни архив
Први скок, Голубовци, Подгорица, 1991. Фото: Приватни Архив.
Први скок, Голубовци, Подгорица, 1991. Фото: Приватни Архив.
Андреј Марочко је истакао да руски војници одбијају све непријатељске нападе, а украјинске трупе, трпећи губитке, „принуђене су да се врате на раније заузете положаје“
Циљ противника био је да пробије руску одбрану на најрањивијем фронту, по њиховом мишљењу, изјавио је званични портпарол Министарства одбране Русије генерал-потпуковник Игор Конашенков
Отказивање учешћа на великим војним манервима НАТО-a прва је последица коју ће влада Аљбина Куртија осетити због акција на северу КиМ, рекао је у Приштини амерички амбасадор Џефри Ховенијер. Како незванично сазнаје РТС, САД су забраниле састанке и посете приштинских званичника Америци. Такође, САД обустављају сваку врсту помоћи Америке за нова признања и чланству Приштине у међународним организацијама.
Министарство спољних послова Русије подсетило је да је као отворено непријатељски чин оценило одлуку Стокхолма да петорицу запослених у руским дипломатским мисијама у Шведској прогласи персонама нон грата 25. априла 2023
Украјинска војска је заинтересована да добије лако и јефтино оружје за дронове. Очигледно, експериментишу са саставом хемијске смеше у гранати како би постигли максималну ефикасност
Према истрази коју су спровели дневни лист Судојч Цајтунг и други немачки и европски медији, пре неколико месеци немачка Федерална канцеларија криминалистичке полиције пронашла је у Пољској туристичку агенцију Фериа Лвова, која је изнајмила јахту Андромеда коју користе осумњичени за експлозије Северног тока.
.jpg)
.jpg)
Потпуковник Миле Карановић, ратни старешина у 63. Падобранској бригади, Фото: С.Савићевић.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Падобранска обука, 1991. Фото: С. Савићевић
RSS
