Редовно годишње реферисање о резултатима анализе стања, оперативних и функционалних способности Војске Србије за 2020. годину одржано је данас у Дому Гарде у Топчидеру.
Реферисању су присуствовали председник Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић, потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић и најодговорније старешине Министарства одбране и Војске Србије, саопштило је Министарство одбране.
Председник Вучић, након реферисања, истакао је да је Војска Србије уложила у претходној години много труда, енергије и тешког рада, нарочито због пандемије корона вируса.
- Била је једна од најзначајнијих институција у прихватању наших људи из иностранства и зато смо имали велики број зараражених корона вирусом у том првом таласу. У 2020. години 16 припадника наше војске је изгубило живот, а у 2021. још три припадника Министарства одбране и Војске Србије, укупно 19. Овом приликом изражавам саучешће њиховим породицама – истакао је председник Вучић.
Истовремено, како је нагласио, много тога се радило на унапређењу борбене готовости, на куповини најсавременијег наоружања и опреме, од система „Панцир С1“ до куповине, први пут, значајних беспилотних летелица.
- У овој години посебну пажњу обратићемо на форму такозваног електронског ратовања. Свакако ћемо купити много више и много снажнијих и беспилотних летелица, али ћемо се бавити и радарским системима и ометањима, како дефанзивним тако и офанзивним деловима електронског ратовања – истакао је председник Вучић.
Он је указао да су установљени и недостаци и управо због тога се током ове године планира велико повећање примања за војнике, подофицре и официре, а осим пет одсто које це добити цео јавни сектор, рачуна се и на повећање од 10 процената, што значи да их очекује укупан раст плата између 9,8 и 17,6 процената на нивоу ове године.
- Желимо да припаднике Војске Србије што дуже задржимо у нашим редовима, али истовремено желимо да наша војска привуче много већи број људи – нагласио је председник Вучић, додајући да доласком нових инвеститора и фабрика расту примања у Србији, а ако то војска не прати, неће моћи да задржи људе, што је један од највећих проблема. Анализиране су, како је истакао председник Вучић, све могућности угрожавања безбедности Републике Србије, по свим геостратегијским, војностратегијским и војнотактичким правцима, деловање наше војске, борбене групе и снаге које можемо да ангажујемо у року од 24 часа, као и све резерве, од хране до убојних средстава.
- Ја сам условима који нису лаки задовољан - радом, ангажманом и моралом, борбеношћу наших људи, енергијом коју показују. Морамо још много тога да урадимо и исправимо. Наша војска је фактор стабилности, фактор очувања мира и фактор одвраћања свакога ко би желео да нашу земљу нападне - рекао је председник Вучић и додао да ће бити и даље великих улагања у наш одбрамбени систем и нашу војску.
- Отворили смо и тему обавезног служења војног рока, о томе ћемо да разговарамо и да отворимо широку расправу у јавности у наредним годинама или месецима, пре доношења било какве одлуке. То има и добрих и лоших страна. Неке лоше су што само за објекте и обезбеђивање хране треба више од осам милијарди плус примања за војнике око 1,2 милијарде динара – истакао је председник Републике. Нагласио је да су добре стране тога попуна гарнизоних места која су данас празна и враћање живота, посебно у мањим срединама у Србији.
- Без обзира на то, ми ћемо неколико места попунити и направити нове јединице у Прибоју, Лозници, Белој Цркви, Неготину, Пироту и Сурдулици и то већ током ове године. Задовољан сам моралом људи, увек можемо и морамо много боље, верујем да ћу пре краја године моћи да кажем да смо још много задовољнији него што данас можемо да искажемо - рекао је председник Вучић и захвалио министру одбране, начелнику Генералштаба и свима који улажу огроман труд и напор „да бисмо на нашу војску могли с поносом да гледамо и да кажемо да је сваке године много јача него што је била раније“.
Руске снаге други дан за редом изводе масовне ударе по индустријским објектима ОСУ у Запорожју и Харкову, као и у привремено окупираној Славјанско-Краматорској агломерацији.