09. сеп. 2020, 20:20 / Безбедност

РТ: САД ће повући 2.200 војника из Ирака, потврдио Пентагон... али још неколико хиљада остаје

фото: ©REUTERS / Thaier al-Sudani / RT

Пентагон ће овог месеца смањити присуство у Ираку са 5.200 на 3.000 војника, наводи се у дугоочекиванoм саопштењу. Повлачење се означава као признавање напретка Багдада у изградњи сопствених снага.

Сједињене Америчке Државе препознају „велики напредак који су постигле ирачке снаге“, рекао је командант Централне команде САД-а генерал Френк Мекензи, током посете Ираку, саопштавајући о дислокацији америчких снага.

Gen Frank McKenzie on US troop drawdown from 5200 to 3000 in Iraq: “The journey has been difficult, the sacrifice has been great, but the progress has been significant. Your mission is important and there is still much work to be done- so let’s get back to it.”
— Jennifer Griffin (@JenGriffinFNC) September 9, 2020

Повлачење се дуго очекивало и вероватно ће га ускоро потврдити Доналд Трамп, заједно са сличним потезом у Авганистану. Амерички председник одавно изражава жељу да смањи распоређивање снага у иностранству. Поновио је обећање да ће смањити војно присуство у Ираку прошлог месеца током посете тој земљи.

Саошптење ће вероватно подстакнути узаврелу политичку расправу у САД-у, где је Трамп оптужен за непоштовање националне војске. Прошле недеље часопис Атлантик је у чланку устврдио да је Трамп америчке војнике погинуле у Првом светском рату назвао „губитницима“ и „гадовима“, те да је одбио да посети војно гробље у Француској.

Трамп је љутито одбацио оптужбе и кренуо у вербални напад у Ајзенхауеровом стилу против највиших војних команданата оптужујући их за наклоност према добављачима наоружања.

САД су оправдавале свој велики војни траг у Ираку нужношћу сузбијања "Исламске државе", односно да спрече могући поновни развој терористичке организације. Али, терористи су прегазили обучене и опремљене од стране САД-а ирачке снаге безбедности 2014. године, окупирајући велики део земље.

Екстремистичка група је у међувремену поражена захваљујући одвојеним напорима коалиције коју предводе САД и шитских милиција које подржава Иран, заклети амерички непријатељ. Багдад је морао да направи равнотежу, примајући помоћ која му је била очајнички потребна са обе стране. Аранжман је постајао све неодрживији откако је Трампова администрација притисак на Техеран поставила једним од својих примарних спољних политика.

Напетост је достигла врхунац у јануару, након што је у америчком ракетном нападу убијен ирански генерал Касем Сулејмани током његове посете Ираку. У истом нападу убијен је и командант ирачке милиције. Људи у Ираку, бесни због атентата или страхујући да ће њихова земља бити додатно увучена у оружани сукоб између САД-а и Ирана, извршили су притисак на владу да уклони све западне трупе са свог тла. Ирачки парламент чак је изгласао такву одлуку усред ескалације ситуације.

Извор: Восток / РТ