НАТО и авганистанске снаге усмртиле су више цивила у Авганистану него талибански побуњеници и други екстремисти заједно.
Закључак је ово извештаја Уједињених нација у коме се прецизира да је у првих шест месеци ове године у Авганистану убијено 717 цивила, при чему су авганистанске снаге усмртиле 403, а коалиционе снаге предвођене САД 314 цивила. У поређењу са тим, талибани, Исламска држава и други екстремисти у истом периоду убили су 531 цивила. Рањених цивила је укупно 2.446.
Већина цивилних жртава је пострадала током ваздушних удара НАТО и ноћних рација авганистанске војске на склоништа екстремиста, који се често скривају међу цивилима. Од укупног броја цивила које су екстремисти убили, 300 је било директно на њиховој мети.
У извештају се прецизира да је један од три смртна случаја настао у копненим борбама, а једна петина је изазвана бомбама крај пута. Око 14 одсто је настрадало као последица ваздушних удара.
Ричард Бенет из УН мисије у Авганистану рекао је да снаге у сукобу могу да дају различита објашњења за ове податке, да оправдају своју војну тактику, али је додао да би ситуација за обичне Авганистанце била поправљена не само кад би се држало међународног хуманитарног права, него и кад би се смањио интензитет борби. Иако се извештају констатује да је број цивилних смрти и повреда смањен за 30 одсто у првој половини ове године у односу на исти период прошле године, када је забележен рекордан број настрадалих, УН захтевају од НАТО и авганистанских снага да сместа "смање ужасне повреде" нанете цивилима.
САД су званично окончале своју мисију у Авганистану 2014. године, али и даље пружају помоћ у ваздушним ударима на талибанске позиције локалним снагама у борби против побуњеника. Талибани, који контролишу пола земље, с друге стране, такорећи свакодневно нападају широм Авганистана, иако преговарају са САД о мирном решењу 18-годишњег рата, најдужег сукоба у који су укључене САД.
Талибански побуњеници одбијају да директно преговарају с владом Авганистана, сматрајући је "америчком марионетом". Група повезана са Исламском државом у међувремену спроводи нападе на безбедносне снаге, као и на мањинске шиите.
Америка је 2001. године повела међународну војну коалицију за збацивања талибана пошто су одбили да предају лидера Ал каиде Осаму бин Ладена, кога су САД сматрале одговорним за терористичке нападе на САД. Од тада НАТО снаге војно пружају подршку владиним снагама у Авганистану. Талибани одбијају да смање нападе док се САД не повуку, али преговори за постизање политичког решења за сукоб до сада нису успели.
„Нећу износити детаље о тим разговорима, осим да имамо тај механизам комуникације како бисмо спречили потенцијалне погрешне процене“, изјавио је портпарол Пентагона Патрик Рајдер.
Он је раније радио у Савету за националну безбедност Беле куће, био саветник вршиоца дужности директора националне обавештајне службе, а на крају мандата председника Доналда Трампа руководио је канцеларијом америчког секретара за одбрану.
Руске снаге извеле су неколико удара на објекте на територији под контролом кијевског режима, укључујући рејон Одеске луке. ОСУ су напале беспилотним летелицама руске регионе, али су средства ПВО оборила више од 50 дронова.