Није вотка: Како да научимо Русе да пију ракију

Готово 80 одсто промета ракије иде кроз сиву зону.

„И најбољи београдски, новосадски, нишки ресторани продају ракију из канистера. Када дођете у те ресторане и питате коју ракију имају, а они кажу домаћу, знајте да је то ракија која је из сиве зоне и није прошла здравствену контролу“, упозорава Томашевић.

И нико ништа не предузима, за разлику од нелегалне продаје цигарета и дувана где држава препознаје свој интерес да наплати порезе и акцизу. Зна да ће усупротном имати притисак странаца који држе дуванску индустрију у Србији. Произвођачи ракије, како констастује, немају ту снагу.

Доста регистрованих, а мало озбиљних произвођача

У регистру који води Министарство пољопривреде тренутно постоји око 530 регистрованих произвођача ракије на територији Србије од којих се можда 10 до 15 одсто бави искључиво производњом ракије као основном делатношћу. Велики је број оних који су регистровали производњу ракије као допунску делатност, а баве се најчешће различитим услужним делатностима, попут трговаца, угоститеља, превозника...

У Србији је тек 50 до 60 озбиљних произвођача ракије који испуњавају све законске услове и на озбиљан начин приступају производњи ракије. Зато је, истиче Томашевић, њихов извоз до сада у суштини био индивидуални покушај и индивидуални успех сваког произвођача појединачно.

Неспорно је да имамо најбољи потенцијал, јер је Србија пребогата воћем, да имамо вишевековну традицију у производњи ракије, као и одличну науку која прати производњу ракије, каже Томашевић. Ипак да би тај потенцијал дао резултате мора, како објашњава, треба да се промени приступ, да се иде на квалитет, да се уреди домаће тржиште, а онда да држава помогне да они који заиста имају квалитет удруженим снагама, уз помоћ Привредне коморе, изађу озбиљно у свет.

Имамо најбољи потенцијал, од воћа до науке, али не и добар приступ.

Држава ће помоћи

Секретар Удружења за прехрамбену индустрију у Привредној комори Србије Вељко Јовановић сматра да је споразум са ЕАЕУ велика шанса и прилика да се позиционирамо на тржишту на које већ неки наши произвођачи ракије извозе.

„Постоје још неке ствари које се тичу усклађивања правилника које просто морају да се ураде да бисмо у одређеном капацитету могли да изађемо на тржиште Евроазијске уније, али сигуран сам да ће и то заједничким радом министарстава и надлежних управа бити постигнуто у наредном периоду. Када је реч о квалитету, приметно је да је тај квалитет последњих година одмакао и да су се појавили произвођачи који могу да парирају и квалитетом и брендингом и свим обележјима која су важна за појављивање на захтевнијим тржиштима“, оптимиста је Јовановић.

Он за Спутњик каже да треба размишљати о томе да направимо једну дугорочну стратегију о наступу на том великом тржишту чије укусе и навике треба сагледати, али и додаје да је ракија роба која је прилагодљива. Потребан је, како истиче, добар бренд, добар маркетинг и улагање у то у низу година, где је помоћ државе и Привредне коморе доста важна.

Мира Канкараш Тркља, Спутњик