14. феб. 2019, 08:02 / Економија

РТ: Кина купује злато усред глобалних напора да се оконча доминација америчког долара

фото: Gold bars © Reuters / Leonhard Foeger / RT

Извор: Восток / РТ

Пекинг се придружио глобалној златној грозници, повећавајући своје златне резерве два месеца заредом на 59,94 милиона унци. Кина је дуго ћутала о својим златним фондовима, јер се многе земље окрећу од америчког долара.

Националне златне резерве Кине порасле су за 0,38 милиона унци (скоро 12 тона) крајем јануара са 59,56 милиона унци крајем децембра 2018. године, према подацима које је у објавила Народна банка Кине. Вредност племенитог метала који има ова земља достигла је 79,319 милијарди америчких долара, повећавајући се за више од три милијарде долара у односу на крај прошле године.

Пре децембра, Централна банка Кине није пријавила повећање залиха злата дуже од две године, а званичне цифре су остале непромењене од октобра 2016. до новембра 2018. године, на 59,24 милиона унци.

Цене злата су порасле након вести, док су фјучерси скочили на 1.315,20 долара по унци.

У међувремену, кинеске девизне резерве порасле су за 15,2 милијарде долара у јануару на 3,088 билиона долара. То је скоро шест милијарди долара више него што су економисти очекивали. Раст је дошао када је јуан достигао највиши ниво у односу на амерички долар за више од шест месеци, потакнут надама за напредак у америчко-кинеским трговинским преговорима.

Количина злата коју су глобалне централне банке додале својим благајнама у 2018. години достигла је други највећи годишњи износ, према проценама Светског савета за злато. Земље су купиле 651,5 метричких тона прошле године, а сада држе скоро 34.000 тона. Русија води у куповини злата док покушава да смањи своје ослањање на амерички долар, а следе је други велики купци попут Турске, Казахстана, Индије, Ирака, Пољске и Мађарске.

Кина такође покушава да "диверзификује своје резерве" далеко од новчаница, каже Џефри Халеј, виши тржишни аналитичар у брокерској кући "ОАНДА". Он је додао да стање ствари у глобалној политици, укључујући трговински рат са САД-ом, води кинески интерес да купи злато као „заштиту за сигурно уточиште“.

У јануару је Кина пала на шесто место међу највећим светским власницима жутог метала иза Русије. Са својих 67,6 милиона унци злата, Русија се сада налази на петом месту иза САД, Немачке, Француске и Италије.

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://www.vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=117395

Пратите ВОСТОК на: