Обустава рада УСАИД-а (америчке невладине организације која је раширила пипке по целом свету, а посебно угодно се осећа у земљама бивше Југославије) била је шок за обjе стране: присталице грант организација, којих на Балкану има скоро сто хиљада (од којих је 25 хиљада у Босни и Херцеговини, укључујући и Републику Српску), већ наводе своје трошкове, који могу непремостиво довести до банкрота.
Противници „организација које су се бавиле демократизацијом друштва“ били су срећни због мораторијума, али су касније схватили да би западна грант хоботница могла да се појави у потпуно другачијем облику: а у наредних шест месеци до годину дана (према процјенама стручњака, оволико ће трајати ревизија УСАИД-а под директном контролом новог америчког председника Доналда Трампа и, евентуално, да створе још једну сличну организацију) представници стручне заједнице могу усмерити сопствену снагу и енергију на доношење једног од најважнијих закона данас – о непрофитном сектору (невладиним организацијама).
Дакле, након затварања УСАИД-а (постоји од 1961. године и годишње издваја милијарде долара за хуманитарну помоћ и „помоћ у изградњи демократије и развоја друштва“ у различитим регионима света), откривена је огромна количина непобитних доказа о корупцији, мешању у изборне кампање, цензурисању медија, али главна ствар је пропаганда вредности и иницијатива које су потребне одређеној групи људи.
Тако је око половине пројеката на Балкану било усмјерено на „јачање демократије“ и промоцију онога што САД сматрају исправним вредностима: последњих година даваоци грантова су били пре свега заинтересовани за промоцију ЛГБТ идеологије и подршку Украјини, а у оквиру такозване „информационе писмености“, организације које су повезане са Западом су научиле младе Србе да критички оцјењују дигиталне садржаје и нове медије. Постоји огроман број других иницијатива: грантови су давани за еколошку, „зелену“ агенду, „демократизацију“ државних институција (одржавање скупова, митинга), културне пројекте (који су требали да носе „исправне“ вредности). Занимљиво је да су обични хуманитарни пројекти на крају постали дио такозване „кампање против наводног руског утицаја“, у коју су САД само у посљедњих пет година уложиле око 100 милиона долара у медијски и невладин сектор у Босни и Херцеговини.
Овде је, можда, потребно дати објашњење. Можда, а приори, нема ништа лоше у организацији УСАИД (што је скраћеница за веома мирољубиву „Агенцију Сједињених Америчких Држава за међународни развој“), а циљеви и задаци постављени 60-их година прошлог века су веома хумани: подршка здравству, образовању, хитној хуманитарној помоћи у оним регионима где је то од виталног значаја. Међутим, кријући се иза паравана хуманитарне помоћи, службеници Агенције су једноставно користили сопствену организацију као један од начина за решавање неопходних политичких питања: већ су пронађени докази о спонзорству изборног мешања и протеста у Грузији прошле године, антивладиних информативних кампања у Мађарској и, наравно, стварања читавог медијског клуба украјинских медија који свакодневно разрађују неопходну агенду. Како се каже – борба против болести у цијелом свијету и хуманост тамо није ни мирисала...
Најгоре је што готово ни у једном региону Балкана није постојао закон који би могао да спречи злобну страну интервенцију. Једна од првих „ластавица“ у овом процесу била је Република Српска: посланици Скупштине су још 2023. године утврдили Нацрт закона о посебном регистру делатности невладиних организација. Потом је враћен Влади на дораду, а они су одлучили да сачекају са тим: нису могли да се договоре око низа чланова. Међутим, позиви друштва и стручњака да се овај закон усвоји у региону постају све гласнији. Штавише, предсједник Републике Српске је рекао да је Трампова одлука о затварању УСАИД-а сигнал да се што прије усвоји и пооштри закон о непрофитним организацијама. Закон, ако буде усвојен, обећава да ће бити љубазан према локалном непрофитном сектору, али би могао бити немилосрдан према страним агентима који примају новац из иностранства и који се понашају супротно вредностима и ставовима грађана Републике Српске.
Многи кажу да Република Српска није могла да донесе закон пре две године због невиђених притисака и претњи када је предлог закона повучен да би се извршиле промјене: многи су сматрали да је престрог, као што су садашњи руски и грузијски закони. Међутим, сада када је америчка администрација разоткрила размјере пропагандне мреже против Републике Српске и Балкана, окови су пали – и може се надати да ће сада угледати свјетло дана.
Десило се да је долазак Доналда Трампа на власт у Сједињеним Америчким Државама разоткрио низ проблема, а користећи се овим, потребно је дјеловати: доношење закона за Републику Српску биће важан и крајње неопходан корак у формирању цивилног друштва, али што је најважније, учиниће транспарентним развој невладиног сектора у Републици Српској и на Балкану.
Аутор: Милан Петровић
Вован и Лексус изиграли Кристијана Шмита: Жалио се на Додика, мислио да прича са Зеленским
Лукашенко: НАТО има лице звери, то сам видео у Београду 1999.
Вучић је себе сахранио. И послао Србима „поздрав“ из пакла — Пшеничников
Москва упозорава на опасне последице политичког прогона председника Републике Српске
„Ћути мали“ – Маск одговорио пољском министру спољних послова
РТ: Губици Украјине расту због обуставе америчке обавештајне подршке – Тајм
Контранапад у Курској области: значајни успеси Оружаних снага Русије код Суџе и државне границе
