Школа под једрима - Пловећи амбасадор

 

Већ деведесет година Јадранским морем, али и Средоземним морем и његовим рубним морима и Атлантским океаном, плови школа под једрима - школски брод Ратне морнарице “Јадран”. “Јадран” је изграђен у Хамбургу - поринут у море 25. јуна 1931. године. У Тиват је упловио 16. јула 1933. године, у састав Ратне морнарице Краљевине Југославије је ушао 19. августа 1933. године, а из пропагандних разлога свечано је предан тек 6. септембра исте године. Пуних девет  деценија на њему се обучавају поморци стичући поморачка знања неопходна за службу на ратним бродовима. Иако најстарији брод, некада Морнарице Краљевине Југославије, а затим СФР Југославије, СР Југославије и Државне заједнице Србија и Црна Гора, а данас Црне Горе, “Јадран” својом лепотом задивљује сваког оног ко га види док упловљава или испловљава из луке или када са разапетим једрима подсећа на давна времена када су једрењаци открили свет и омогућили напредак цивилизације. Захваљујући љубави своје посаде, бивших ућеника са његове палубе,  пловиће још много деценија. До сада је препловио преко пола милиона миља.

 

“У 17. часова брод се усидрио”, забележио је Морнарички гласник 1938. године, “а на брод су похрлили наши исељеници. Иако је било доста касно,  на гату је чекала већа група наших исељеника који су нас поздрављали бурним поклицима. Конопе нам је хтео сваки од њих да прихвати, да нам помогне да се брод веже што пре, само да би могли ногом стати на палубу брода своје земље, на део своје родне груде. Кад је вез завршен похрлили су на брод, видно узбуђени али пуни среће, да стисну руку својој браћи, да чују коју реч на свом језику о свом старом крају, како они из милоште називају Југославију. Озарених лица, немирно су бацали поглед по свима нама, не би ли препознали кога из свог родног места, који би му могао штогод речи о његовом месту, његовим родитељима и пријатељима. Нарочито се примећивало узбуђење на старијим особама које су већ дужи низ година у исељеништву. Од узбуђења људима подрхтавају руке, а  многе жене сузних очију грле и љубе свакога на броду с киме се сусретну”.

 

Ова слика се безброј пута понављала у протеклих 90 година колико школски брод “Јадран” плови Јадранским морем, али и другим морима и Атлантским океаном. Он достојно представља своју земљу, јер је његова палуба по међународном поморском праву део територије земље којој припада и као и сви други ратни бродови света има задатак да вијањем своје војнопоморске заставе најављује да је покретни део своје Отаџбине.

 

              
                                          

 

ПЛОВЕЋА КАТЕДРА

 

Од набавке школског брода “Јадран” до данас много шта се променило у образовању поморских официра, али мало тога у васпитању и припремању за живот поморца. И даље се практичним облицима обуке сваком будућем поморцу усађује љубав према свом броду, усваја посебан начин понашања и односа према задацима, повереном броду и људима. Циљ школовања је био и остао - оспособити будућег поморског официра за почетне дужности у Ратној морнарици и изградити моралне, карактерне и психофизичке особине личности будућих поморских официра, уз развијање смисла за колективни живот и тимски рад у бродским условима. Потребно је развити способност за брзо и тачно реаговање на ситуације, оријентацију у простору, стварање моторних вештина и навика, висок степен интелектуалне, радне и физичке способнсоти у условима живота и рада на броду у свим хидрометеоролошким и борбеним условима.

 

 

 

 

 

ЈЕДРОМ ПРЕКО МОРА И ОКЕАНА

 

 

            Брод је купљен на иницијативу удружења “Јадранска стража”, која је скупила 1.145.665 динара (највише у Сарајеву, Зрењанину, Београду и Новом Саду), Морнарица је дала 845.655 динара, а остатак од нешто преко осам милиона је плаћено од репарација које су плаћене због штете нанесене Србији у првом светском рату. Према томе тврдња данашњих хрватских официра да је “Јадран” њихов, јер је седиште “Јадранске страже” било у Сплиту, нема никакве основе (на подручју Хрватске скупљено је само 142.000 динара).

 

 

 

 

 

 

 

 

 

“Jадран” упловљава у Tиват, 16. јуни 1933. године

 

Након уласка у састав Морнарице Краљевине Југослвије “Јадран” је 25. јуна 1934. године запловио на школско крстарење и до 1941. године је седам пута пловио са питомцима Поморске војне академије и Бродарске подофицирске школе, пловећи по Средоземном мору и његовим рубним морима - Јадранско, Јонско, Егејско, Мраморно и Црно, али и три пута Атлантским океаном: први пута на рути Дубровник-Оран-Порто Гранде (Сао Винсент)-Мадеира-Кадиз-Ајачио-Пиреј-Дубровник, прешавши 7.525 миља (крстарење је трајало 3 месеца); други пута на рути Дубровник-Малта-Гибралтар-Мадеира-Бермуда-Њујорк-Бостон-Азори-Гибралтар-Тунис- Дубровник, прешавши 11.252 миље ( крстарење је трајало 4 месеца и 10 дана);  трећи пута на рути Дубровник-Малта-Шербур-Ротердам-Хамбург-Кил-Гдиња-Стокхолм-Копенхаген-Осло-Портсмут–Дубровник (крстарење је трајало 4 месеца), прешавши 8.000 миља. Брод је крстарио и за Црно море на рути Дубровник-Малта-Напуљ-Александрија-Порт Саид-Суец-Триполис-Самос-Истамбул-Сулина-Констанца-Бургас-Кавала-Атос-Патрас-Дубровник, прешавши 5.085 миља (крстарење је трајало 3 месеца).

 

 

 

 

 

ЈЕДАН ДАН НА БРОДУ

 

 

Живот преко дана, док брод вози под једрима, не разликује се много од обичног живота на броду у вожњи. Устајање, спремање висаљки, умивање и доручак све то бива брзо посвршавано, а затим прање палубе. За  један сат све је у реду, све је на свом месту. Палуба је чиста, брод је у ред доведен. После завршеног чишћења и уређиавања брода одређено је време за наставу... У 10.30 завршава се настава, а после тога одмах почиње купање. То је преко дана највеселија забава на броду. После ручка је одмор, а после одмора практична настава и опет купање. Жагор и разговор је на сваком кораку. Питомци и морнари седе и обично у групама на горњој палуби шале се и забављају, покаткад се чује и песма. Тако је ето време на броду за све одмерено.

 

Пловидба када валови преливају палубу

 

 

              А како изгледа једна ноћ на броду под једрима? Када се у 20.00 часова изврши смена одреда, слободни одред, тј. онај који опет у пола ноћи мора да преузме службу, одлази на починак. Службу врше два одреда који се смењују свака четири сата. када је хоризонт чист, а једра добро носе и дува стални ветар, људи се поразделе, сваки код свог јарбола, седну, а затим се чује тихи разговор и препричавање, по неки весељак прича својим друговима шале и досетке. Када је брод под једрима, спавања нема за оне који су у то време у служби. Могу сести, могу се и наслонити, али очи њихове морају бити будне. Довољан је само један миг официра страже и они ће се за трен ока наћи сваки на свом месту, код свог једра или конопа. Када човек баци поглед по палуби и види море конопа, изгледа му да је немогуће по дану, а камо ли по ноћи снаћи се међу њима. Али за оног ко већ дуже живи на броду то није ништа. Дуготрајна вежба научила је сваког на то. У најтамнијој ноћи сваки наш морнар ухватиће увек за прави коноп. Без забуне, без натезања, сваки маневар са једрима изврши се исто тако брзо и спретно као и дању. Каткада ноћу, када се изненада појави који предзнак олује и када се из опреза нареди да се један део једара убере, право је уживање гледати како се црне силуете наших морнара веру преко припона и пењу по јарболима. Сваки овакав изненадни маневар поремети ону тишину која је дотада владала. За час опет све бива као пре. Да се не чује шум мотора за расвету, човек би се могао у мислима пренети у она давна времена када су наши стари пловили дане и дане по далеким морима. Певајући монотони глас питомаца који мере брзину одјекује бродом свако пола сата....                          

Навигација на броду под једрима знатно је тежа него на бродовима на пару и мотор. Зато је и потребно да се брзина чешће мери. Питомци врше службу такође у сменама. Они се скупе око свог стола за навигацију, проматрају карту и одређују позиције. Када је ноћ ведра, преко целе ноћи можете видети како се секстантима мере висине небеских телеса. Њихова навигациона карта пуна је црта и кругова, они воде навигацију предано и савесно. Тако се ето они спремају за свој будући позив. У пола ноћи је опет смена одреда. Опет једни иду на кратак починак... а други преузимају службу... Једна мала шетња после пола ноћи по доњој палуби довешће вас до простране бродске кухиње у чијем се крају налази мала бродска пекара. Два морнара, два бродска пекара, целе ноћи су будни. Они не знају за умор. Преко целе ноћи у пакленој врућини спремају хлеб за идући дан. Ако сиђете у простор за питомце подофицирске школе и морнаре., наћићете га у то време свега начичканог са висаљкама. Ту влада мир и тишина....На горњој палуби, напротив, када једра нису разапета, свуда је мир. Посаде једара седе или спавају код својих јарбола. Тада се могу видети морнари како скупљени леже један преко другог и спавају на самој палуби, наслонивши главу на конопе или било на што друго. За морнара је то свеједно, он за свој одмор не тражи меку постељу ни покривач. Његов навикнути организам подноси све. Тако ето изгледа једна ноћ на броду под једрима.

 

(Морнарички гласник број 5/1937, стр.606-608.)

 

 

 

 

ОД ОЛУПИНЕ ДО МОРСКОГ ЛЕПОТАНА

 

 

За време априлског рата 1941. године “Јадран” се нашао у Боки Которској. Након капитулације Краљевине Југославије заробили су га Италијани, који су га користили као школски брод, под именом “Марко Поло”, за школовање поморског подмлатка. Након капитулације Италије 1943. године брод се нашао у Венецији и од тада почиње његово пропадање. Нико га није одржавао и крај рата дочекао је потпуно опљачкан и једва се одржавао на води. На захтев југословенске владе брод је враћен и дотегљен у Тиват. Одмах је почела његева обнова у Морнаричко-техничком ремонтном заводу “Сава Ковачевић” у Тивту. Брод је уз велике напоре реновиран и већ 1949. године био је спреман за пловидбу, ушавши у састав Војнопоморског школског центра у Дивуљама. Са школским крстарењима је почео одмах и наставио да плови све до данашњих дана, поставши права пловећа учионица.

 

 

Брод је грађен од челика, као моторни тројарболни баркантин, депласмана 776 тона, дужине преко свега 60 м, ширине 8,9 м и газа 4,3 м.  Висина маневарске палубе му је 4,55 м. Труп је грађен од челика. Брод има баласт тежине 179,5 тона, површину 12 једара ( летка, пречка, олујна пречка и летача на прамцу: три крсна и једно сошно једро на предњем јарболу; по једно сошно и једно вршну једро на велејарболу и крменом јарболу) 933 квадратна метра ( пречке 148, сошна једра 383,3, крсна једра 304,3 и вршна једра 97,3), висину прамчаног јарбола са наставком 37,7 м, велејарбола 39,1 м и крменог јарбола 35,8 м. Брод има косник и прикосник. На њему је разапето 11.000 метара конопа. Брод има и дизел-мотор БУРМАЈСТЕР-АЛФА снаге 353 кН, са којим остварује економску брзину 6 и максималну брзину брзину 10,4 чвора (бродске залихе горива 24 тона). Акциони радијус му је 3.750 миља са брзином 9,7 чворова., аутономија 15 дана (залихе воде 48 тона). Опремљен је свим потребним средствима за навигацију и везу, као и средства за заштиту - радар ДЕЦЦА 46 ТМ, жирокомпас АНСЦХУТЗ-СТАНДАРД ИВ, ситуациони сто САГЕМ, брзиномер САЛ лог 59, дубиномер НМЦ, радио-предајник, радио-пријемник и радио-примопредајник.

 

Посада је у Морнарици Југославије имала: четири официра, девет подофицира и 36 морнара, а може да укрца још 12 наставника и 70 питимаца/ студената. На отвореном мору може да борави месец дана. Брод има могућност крцања 100 војника са личним наоружањем и опремом.

 

После другог светског рата брод је три пута крстарио ван Јадранског мора: од тога једном на рути Сплит-Порт Саид-Порт Судан-Бејрут-Сплит (крстарење је трајало 1 месец и 10 дана), прешавши 4.100 миља;  други пут на рути Котор-Лисабон-Котор, прешавши миља. и трећи пут на рути Тиват-Гибрлтар-Портсмут-Лисабон. Тиват . Остала крстарења су била по Средоземном мору

Школски брод “Јадран” плови и служи као учионица. Његове посаде су уложиле много напора и љубави, сигурно га водећи морским пространствима. После осамдесет година пловидбе постао је ветеран, који се много разликује од оног брода који је стигао из Хамбурга давне 1933. године. Данас је то савремен брод за обуку поморских официра. То је најстарији ратни брод на источној обали Јадрана, а за свој изглед, поред своје посаде, треба да захвали Морнаричко-техничком ремонтном заводу “Сава Ковачевић” из Тивта, кога више нема.




За други део кликните ОВДЕ