РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Објављено: 29.04.2022.год.
Тела жртава у Гудовцу, фото: © Wikipedia / RT

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно погубљење Срба, етничке групе коју су њени оснивачи одредили за прогон и истребљење много пре него што је њихов савезник нацистичка Немачка формализовала своје „коначно решење“ за европске Јевреје.

Села у славонској равници углавном се протежу уз путеве, како би се максимално повећала обрадива површина која их окружује. Гудовац је само једно такво село, на западном прилазу Бјеловару, 80-ак километара од главног града Хрватске, Загреба. На источном крају села налази се вашариште, где су мештани доводили стоку и производе за трговину. У поподневним сатима 28. априла 1941. године постаће место покоља.

Гудовачки покољ скоро 200 Срба, сакупљених из 10 оближњих села, покренуо је кампању масовног убијања од стране усташа. Ускоро су са метака прешли на бруталније оруђе: чекиће, секире, ножеве и друга сечива, клаћи своје жртве као стоку. Логори истребљења на Јадовну, Пагу и касније у Јасеновцу постаће имена срамоте и терора. Клање ће трајати до самог краја рата, када ће комунистичке власти сахранити сећање на мртве у име изградње „братства и јединства“ са њиховим убицама.

Усташко гнездо

Дана 6. априла, силе Осовине предвођене нацистичком Немачком извршиле су инвазију на тадашњу Краљевину Југославију, чија је слаба влада регентства потписала Тројни пакт са Берлином само неколико дана раније, да би потом била свргнута државним ударом. Адолф Хитлер је обећао да ће „збрисати Југославију са мапе”, делом зато што су Срби који су чинили већину њеног народа понизили Аустроугарску у претходном светском рату и довели до њеног распада 1918. године.


Жртве хрватског верског лудила – убијени Срби. © Гудовац 1941. Пут злочина, Небојша Кузмановић

Само четири дана након немачке инвазије, хрватски екстремисти познати као усташе („устаници“) прогласили су Независну Државу Хрватску (НДХ). Првобитно клијенти фашистичке Италије, усташе су биле националистички покрет који је дефинисао хрватски идентитет кроз призму милитантног римокатолицизма и мржње према православним Србима, које су назвали „источним шизматицима“. Усташки режим ће касније јавно артикулисати свој циљ за Србе: трећину прекрстити, трећину протерати, а остале побити.

Научник Холокауста Џонатан Стајнберг, покојни професор модерне европске историје на Универзитету у Пенсилванији, описао је нападе НДХ на Србе као „Први тотални геноцид који је покушан током Другог светског рата“.

Неколико дана од успостављања НДХ почели су локални погроми над Србима и Јеврејима. Масакр у Гудовцу је ипак био почетак нечег другачијег: организоване кампање масовних хапшења и погубљења.

Човек из Загреба

Неоспорна је чињеница да су усташе на гудовачком вашару хапсили и стрељали локалне Србе. Улога Еугена “Дидо” Кватерника, високог усташког генерала, је ствар нагађања. Познато је да је био у Гудовцу 28. априла 1941. Његово присуство говори да је усташка власт у Загребу била директно умешана у догађаје тог дана. Дан касније, Кватерник је отишао у оближње Грубишино Поље, где је лично надгледао масовно хапшење око 500 Срба, који су на крају убијени.

Ипак, нема документарног доказа да је Кватерник сам дао коначну наредбу за масакр у Гудовцу. Уместо тога, одговорност је приписана окружном комесару Јосипу Верхасу и начелнику бјеловарске полиције Алојзу Чукману, као и гудовцу, шефу милиције Хрватске сељачке заштите Мартину Цикошу.

Почињу убијања

Увече 27. априла неко је пуцао на двојицу Цикошових милиционера који су били у пратњи Србина којег су заточили. Један од милиционера и Србин су погинули, док је други повређен. Никада није откривено ко је одговоран.

Након што су сазнали за инцидент, Верхас и Чукман су се током ноћи одвезли из оближњег Бјеловара. Сресли су се са Цикошем и оптужили га за пијану индолентност док су његови људи убијани. Цикош је те вечери заиста био напољу и пио, и то ништа мање са локалним Србином. Да би доказао своју лојалност, вођа милиције се вратио у кућу тог човека и убио га. Тада је почело хватање сељана.


Масовно клање српског становништва у Бјеловарском округу. © Гудовац 1941. Пут злочина, Небојша Кузмановић

Током ноћи убијено је још 10 Срба – мештана Гудовца и Старих Плавница. Већина пунолетних Срба мушкараца Гудовца похапшена је до 28. априла у подне, након чега су милиција и усташе кренуле у хватање у друга оближња села: Велико Кореново, Мало Кореново, Клокочевац, Пргомеље, Тук, Рајићи. У Станчићима, Брези и Болцу одвођени су само истакнутији Срби, док су на другим местима хватања била већа.

Касно поподне 28. априла, око 70 усташа и припадника милиције одвело је заробљенике на вашариште и стрељало их. Већина рањених је докрајчена ножевима. Тројица преживелих пребачени су у болницу следећег дана, након што су се Немци појавили. Њихова судбина никада није утврђена. Само двојица су успела да побегну неповређена: Илија Јарић из Великог Коренова и Милан Маргетић из Рајића.
 
Масовна гробница и немачка истрага
Након погубљења, усташе су преживелим сељанима наложили да ископају масовну гробницу и сахрањују мртве, поливајући лешеве калцијум-оксидом (живим кречом). Они се, међутим, нису трудили да крију своје поступке, а Кватерник је, као што је раније речено, већ следећег дана хватао још Срба.
 
У међувремену, четири српкиње из Старих Плавница посетиле су бјеловарског трговца чија је сестра радила као преводилац код команданта немачког гарнизона. Марта Омчикус је послушно пренела њихову поруку свом послодавцу. Немачки командант је то место посетио 29. априла, а трупе Вермахта су већ следећег дана распоређене да започну ексхумације.
 
Између 30. априла и 5. маја, Немци су ексхумирали и фотографисали око 177 тела. Међутим, 11 Срба убијених ноћ пре погубљења сахрањено је на другом месту.
 
Немци су тада ухапсили 40 усташа и милиционера који су извршили масакр. У том тренутку је, међутим, интервенисао усташки министар унутрашњих послова Младен Лорковић да их пусти, обећавши немачком амбасадору у Загребу Зигфриду Кашеу да ће инцидент бити истражен. Никада се није догодило.
 
Уместо тога, усташе су почеле да хватају и убијају још више Срба у недељама, месецима и годинама које су уследиле. Усташка чета је фебруара 1942. у три села поред Бањалуке поклала 2.300 људи, а да није испалила ни један метак. Изградили су се читави кампови, укључујући и један за децу у Јастребарском, у склопу озлоглашеног комплекса Јасеновац.

Савремени хрватски историчари нерадо признају да је НДХ можда убила 350.000 Срба, иако су немачки изасланици у Југославији известили да су се усташе хвалиле да су их побили толико до средине 1942. године. Њиховом огорчењу и протестима Берлин се оглушио, а и сам Адолф Хитлер је позвао усташког вођу Анту Павелића да не показује „превише толеранције“ према Србима.
 
Игром судбине, и сам Лорковић је завршио као Павелићева жртва, којег је усташки вођа у августу 1944. оптужио за издају и заверу за издају НДХ савезницима који су напредовали.
 
Заборав и сећање

Међутим, усташки злочини су створили проблем за послератну југословенску владу. Комунисти су успешно извршили притисак на краља да абдицира, уз подршку западних савезника, али су морали да смисле како да поново саставе земљу. Комунистички вођа Јосип Броз Тито, и сам Хрват, нашао је решење у „праведности“: утврђивању моралне еквиваленције свих некомунистичких група, од отворено нацистичке НДХ до ројалистичког отпора у Србији. Ако је то значило омаловажавање геноцида над Србима НДХ, нека буде.
 
На месту вашара су подигнути маузолеј и костурница за жртве Гудовца, као и статуа „Бјеловарца“, вајара Војина Бакића. Обоје су уништени 1991. године, када је Хрватска поново прогласила независност од Југославије. Док је Бакићева скулптура на крају рестаурирана, маузолеј није.

Док су се у Хрватској уништавали докази о масакру у Гудовцу, власти у Србији су срећом успеле да поврате део тога. Архив Војводине, северне српске покрајине, примио је 2008. године седам кутија личних докумената од ветерана Другог светског рата, југословенског дипломате и безбедносног званичника Славка Одића. Један од налаза у кутијама био је досије са око 600 страница под насловом „Усташки злочини у НДХ“, који се састоји углавном од извештаја немачких обавештајаца из 1941. и 1942. године.
 
Један документ је писмо немачке војне команде у Србији немачкој амбасади у Загребу од 25. јуна 1941. године. Реч је о „четрнаест фотографија, које је послало српско министарство унутрашњих послова, на којима се види начин на који су усташе убијале Србе у селу Гудовац код Бјеловара.” Одићева документација заиста је садржавала четрнаест фотографија, означених као снимљене у Гудовцу или „подручју Бјеловарске жупаније“.

Тек у мају 2019. године Архив Војводине ће објавити фотографије и цео списак имена. Хрватска је до тада ушла у ЕУ и НАТО, као што је некада била део Хитлерове „европске породице народа“.

Извор: РТ

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2023-04-06 15:31:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије
Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама
Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету
Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву
Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: