Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Објављено: 22.04.2022.год.
фото: Фронтал.срб

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.


Пише Дани(ј)ел Симић, оснивач портала Фронтал.срб

Нијесам тачно сигуран с ким идем. Ни с ким се састајемо. Тек што завршавам укључење за РТРС, позива ме човјек по имену Игор. Стижем да поједем конзерву киљке у парадајз сосу. И трчим. Летим. Онда опет чекам. Такве ситуације ме увијек сјете на српски опис војске: Журиш да би чекао. Чекаш да би журио.

Задихан је и Роберто ди Матео. Римљанин рођен у Барију, којем је полован руски који причам златан. Једина веза са свијетом око њега. Игор довози црни теренац и отвара гепек препун мјешовите робе. Нешто оставља, нешто му помажемо да однесе назад у собу, како би се ослободила сједишта. Придружује нам се и сијед човјек, који каже да му је име "као код Пушкина". Александар Сергејевич. Али не идемо још у Маријупољ.

Док Игор за воланом тражи да Бобу преведем причу о Суворовљевом походу преко Алпа из 1799. године, стижемо до бензинске пумпе. На њој хитна помоћ са натписом Харциск точи велико метално буре умјесто пацијента. Затим супермаркет.

Купих себи воду. Они три пуна колица. Ту је још један црни теренац, два униформисана човјека са оружјем и један млађи који каже да су га из Раша Тудеј на руском послали на први задатак. Шљемове и панцире вадимо из пртљажника и стављамо под ноге. Остатак слободног простора и у кабини, препуњен је артиклима широке потрошње. Ранци су нам у крилу. Под сједиштем ми је реп искориштеног минобацачког пројектила. Сњарад. Бојеприпас. Више тога у леђа возачког сједишта задјенуте неке новине, љути чили чипс и украшена кутија. У њој икона Св. Николаја чудотворца.

Мада на колима нема таблица, Игор не стаје на блокпосту. Ни на једном. Презива се Кимаковски и био је четири године у украјинском затвору. Заробили су га у Дебаљцеву јер га је погрешан пут одвео на непријатељску страну. Сада је савјетник предсједника ДНР, Дениса Пушилина. Александар је био три мјесеца у тјурми. Из Маријупоља је. Ухапсили га због неслагања са превратничким властима. Обојицу су размијенили 2019. године. Иду, носе помоћ и прате стање. Иду скоро сваки дан, већ двије седмице.

Знам пут. Знао бих отићи сад сам. Дан је и сија сунце. Између Николајевке и Бугаса, на мјесту гдје је тукла артиљерија из окружене Волновахе, видим црне трагове у зеленим њивама. Прилично је близу, али има још и ближе. Одмах поред пута. Пред кола истрчавају фазани. И мушки и женски. Чим људи задивљају, природа се опитоми.

Супротно правцу до Јалте и Одесе, на излазу из Маријупоља колона цивила који напуштају град. Сви морају прво проћи филтрацију. Руси користе баш тај израз. Тек онда могу изаћи. Након познатих призора попаљеног и разореног града, куда сам прошао раније, скрећемо у црквено двориште. Златна крљушт по луковицама куполе руске цркве. Најстарија црква у граду. Из 1993. године. Унутра пуно. На служби у један глас пјевају оченаш. Препознајем, разумијем, схватам. У тим погледима исти смо народ. Не само у језику и вјери. Мада, нема баш пуно више од тога што чини неку нацију.

Сљедећа је Авенија металурга. С једне стране изгорјела и излупана стамбена соцреалистичка коцка, са друге неокласицистичка зграда Филхармоније и споменик управо Пушкину. Плакати који кажу да се требао свирати џез 25. фебруара. Између напуштен руски БМП. Борбена машина пјешадије. Једина музика која се чује сад, јесте лупа и шкрипа лимова са полупаних зграда. Вјетар понекад направи крешендо, откидајући неки плех. Удара чинелом рата о земљу.

Кристални лустери горе, мермерни подови доле. Мркли мрак. Укључујем фар на камери и споразумијевамо се за неким бакицама које сједе на импровизованим креветима. Сви ти људи желе да причају са новинарима. За разлику од грађана Доњецка. У томе виде не само издувну грану за своју патњу и муку, већ и наду да ће им се побољшати стање, кад други виде како им је.

На стране гласове, из простора који користе као кухињу излази старија жена. Сама говори оно што сам чуо на више мјеста. Зграде су гађали, разорили и запалили, војници Оружаних снага Украјине. Још док у граду није био ни један руски војник. Питам зашто. Каже: Зато што су осјетили да им је крај. Па кад је њима крај, онда не треба да буде ни града, ни нас живих.

Потом улазимо у зграду СБУ. Службе безбједности Украјине. Силазимо у подрум. Игор и Александар се враћају тамо гдје су их тукли. Каже, најгоре је било кад га полегну на клупу, оборе му главу да виси и ставе крпу преко лица. Онда наливају воду.

На путу према обали и луци крш, цигла, тенк, гране, камион, дебла, чауре, неексплодиране гранате, печени људи, панцири, шљемови. Као што се пред филхармониом изненадих када су плавци из Министарства за ванредне ситуације извадили мртваца из жбуња гдје сам већ пролазио, а нијесам га примјетио, једва у згњеченој маси ребара и меса познајем људску вилицу. Сам за себе мислим да сам болестан, јер осјећам мирис печења. Шта да радим кад је тако. Још ми је у носу. Као и звук авиобомби и ракета из система Град, који ударају око димњака Азовстаља.

У Гагаринској улици, Ирина Триофан каже како су јој Азовци убили брата. Само јер им је нешто ружно рекао. Не могу да избришем њено од плача црвено, а отупило и неопрано лице. Налазим паклу цигара у колима и дајем јој. Срамота ме њене захвалности. Иза зграде на пар корака од улаза, гдје људи сједе и кухају, лежи мртвац из увода. Једна жена ме води и показује импровизовано гробље. На неким крстовима од лајсни и летвица нешто пише, неки су само крстови. Плитко смо их закопали. Гладни смо, нико није имао више снаге.

Одатле кроз мучне призоре људи у рушевинама, који носе хуманитарну помоћ из Русије, идемо да Александар погледа свој стан. Још брже се враћамо јер смо пробили гуму. Орочени смо њеним издувавањем. У сљедећем тренутку се хватам како мијењам точак на Нисан Екстрејлу у црквеном дворишту у Маријупољу. Као са игуманом Ђурђевих ступова, када сам брзински вулканизеровао на Метохији, да Шиптари не виде попа у колима.

Захваљујући брзом ремонту, стижемо да погледамо тек зачишћену фабрику Иљича. На прилазу њој пуно мртвих људи лежи по цести. Нико их не склања. Опасно је. Експолозије не престају. Авиони хуче. Мркли је мрак све обузео. То примјећујем само јер се не може више фотографисати. Ускоро више ништа не видим. Почиње киша и хладноћа. Чујем само како шушти вода по асфалту и блатобранима.

Враћамо се за Доњецк ноћу. Стаје се на сваки блокпост.

Приредио Дани(ј)ел Симић, оснивач портала Фронтал.срб
 


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Урушавање демонократије

Својом економском, моралном и војном моћи, Нови свет који гради светска већина, уз помоћ народа Западне Европе и Северне Америке, ускоро ће принудити екипу из Вашингтона на мир у бившој Украјини и у појасу Газе, али и на одустајање од ратних игара на Балкану

Руски добровољци у бици за Беланицу
Руски добровољци у бици за Беланицу

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле...

2024-07-05 07:46:07

Национални суверенитет и социјална правда
Национални суверенитет и социјална правда

Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа

2024-06-13 19:31:41

Светосавље Српство Спашава
Светосавље Српство Спашава

Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.

2024-05-19 14:31:40

НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз
НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз

Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници

2024-05-14 22:21:32

Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин
Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин

Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу

2024-04-15 12:49:26

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2024-04-06 21:31:39

РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто
РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто

ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији

2024-04-03 19:35:02

Слободан 2024.
Слободан 2024.

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата

2024-03-11 17:45:31

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира –  Кршљанин
Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

2024-02-21 19:52:26

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: