Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

Објављено: 23.01.2022.год.
Маневар српских трупа 1914. године (Фото Википедија) / Политика

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру Чекеревцу: „Први је са својим батаљоном изашао на највиши врх Цера. Лично својом руком бацио је пет бомби на непријатеља. За Цер и његово јунаштво војвода Степа Степановић му је честитао пред целом војском и предложио га за потпуковника и Карађорђеву звезду с мачевима.”

У ово време о јунаштву Велимира Чекеревца (1879‒1914) сведочи књига „Знаменити Моравичани” Емилијана Протића. У њој дознајемо о ратним путевима храброг официра, рођеног у ивањичком селу Шаренику, који је са одличним успехом завршио Војну академију у Београду као питомац 31. класе, пише Политика.

Велимир је у првој години 20. века постао потпоручник и прву војну дужност добио у Четвртом пешадијском пуку „Стеван Немања” у Ужицу. Након пет година је пешадијски поручник, а 1912. капетан.

„Кад је Србија 1912. кренула у  борбу за ослобођење од Турака, овај Моравичанин се ставио земљи на располагање. На челу је  чете у 17. пешадијском пуку у свим борбама око Куманова, Бакарног гумна па до Битоља. Први са својом четом кроз кишу граната и пушчаних зрна улази у Битољ. Застава његовог пука  се залепршала у овом граду. Одликован је Златном медаљом за храброст и унапређен у чин мајора.”

Одатле је упућен у Скадар да помогне Црногорцима. „Најтеже је било марта 1913. када је у Медовском заливу крстарица напала грчки брод ’Варвењотис’ у часу када је почело искрцавање српских војника, артиљерије и хране. Једна граната погодила је средиште брода који се запалио. На срећу, артиљерија је била већ искрцана. Мајор Чекеравац без  укопавања топова почео је да гађа крстарицу, тако да је била приморана да напусти поприште. Али жртава је било превише: само из Дринске дивизије из 17. пука утопило се више од 300 војника. Tрагедија би била већа да није било Чекеревца.”

Поводом тог догађаја, Влада Станимировић је спевао ове стихове: „До рамена воду гази, тамо-амо свуда лети, рањенике с брода пита могу’л ране преболети. У Медови то се збило, о Васкрсу нашем свецу. Ово дело посвећујем мом мајору Чекеревцу.”

Наредне године је Велики рат, а мајор усред знамените Церске битке, када је српска војска извојевала прву победу. Војвода Степа Степановић, командант Друге армије, сматрао је да од заузећа врха Цера зависи целокупна операција.

„Задатак да освоји врх Цера дат је мајору Чекеревцу. Великим делом судбина битке била је у његовим рукама, у његовом командовању и храбрости. Под мајоровом командом су два батаљона из другог и четвртог пешадијског пука, четири митраљеза и један топ. Горе на врху чекала га је девета аустријска дивизија.”

„Свањава четврти дан битке. Уочи ње, час по поноћи, Чекеревац стаје пред своје јединице и саопштава: – До зоре морамо решити битку. Наступаћемо у четним колонама до Бркинца, па до Косаниног града. Збацићемо у јуришу непријатеља с церског врха. Без обзира на жртве. Издајте наређење за покрет.

Српски војници су близу непријатељских ровова. Збуњен је непријатељ, ко то у августовско праскозорје креће на њих? Бесомучно су гађали брзом паљбом. Онда се огласио српски командант: – Митраљези и топ, брза паљба!

На Косанином брду смрт почиње да убира богату жетву, уз звуке трубе и јеку добошара. После 25 минута стиже наредба: – Прекините паљбу!

Онда је мајор Чекеревац исукао сабљу и викнуо: – Јунаци, јуриш! За мном!

Војници су у трку ускакали у непријатељске ровове. Повлачи се непријатељ у нереду. Косанин град је у српским рукама. Али не задуго. Мајор је брзо оценио ситуацију и наредио повлачење на полазне положаје. Тражи појачање, стижу још два батаљона. Планина гори у ватри. Кад се разданило, мајор поново креће у јуриш. После пола часа Косанин град је освојен.”

Велика битка разбуктала се и на Мачковом камену, Велимир је и на том бојишту. Бори се уз раме са принцом Ђорђем Карађорђевићем. У једном од јуриша Чекеревац је рањен у ногу и руку. Војници га превијају исцепаном кошуљом, моле да га пренесу на превијалиште. Одговорио им је: „Шта, зар да вас живе похватају? Хоћу јуначки да погинем с вама заједно.”

Следећег дана борба је настављена. Батаљон са својим командантом одбија све нападе непријатеља. Око осам сати један непријатељски метак погодио је команданта у главу. Војници су му одмах притрчали. На његовом лицу лебдео је последњи осмех. У ропцу је болно изговорио: „Носите ме кући!”

У Службеном војном листу 14. септембра написана је само једна службена реченица: „Пешадијски мајор Велимир Чекеравац погинуо је.”

Приредио: Бранко Пејовић / Политика

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

Европски хомосексуалци сломили Србију
Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?
Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк