Руска политичка мисао очима једног Србина

Објављено: 18.11.2021.год.
фото: balkanist.rs

Београдска издавачка кућа „Информатика”, уз учешће српског Института за политичке студије и руске Међународне словенске академије, објавила је књигу „Руска политичка мисао данас”.

Уредник је Владимир Кршљанин, легендарна фигура своје врсте: научник (астрофизичар) и песник који је 90-их година постао дипломата и политиколог, академик Међународне словенске академије и председник њеног српског одељења. Мало је рећи да је Кршљанин русофил и пријатељ Русије. Он је непоколебљиви русофил. Због тога је Кршљанин у време владавине западњака Бориса Тадића био отпуштен са свих функција и маргинализован, али своје ставове није променио. Ко још може бити састављач антологије руске политичке мисли ако не он?



Није ми лако писати о овој књизи. Прво, познајем Владимира Кршљанина дуги низ година. Друго, књига садржи и мој чланак о спецификама руско-српских односа. Ипак, покушаћу да будем непристрасан и да поштено истакнем предности и мане ове књиге. Књига је изашла на време. Човечанство се сада, очигледно, налази у одређеној међуфази, између две епохе – пре и после ковида. У надолазећој 2022. свет ће бити веома другачији од онога у „доброј старој“ прековидној 2018. Нису баш све промене директно повезане са ковидом, али је управо ковид та осовина на коју су се нанизале промене последњих година.

Покрети Black Lives Matter и MeToo који су резултирали присилном сексуалном и расном дивесификацијом у САД (и не само тамо); насилно увођење родне флуидности, мутација друштвених мрежа и интернетa уопште („дигитални ГУЛАГ“ је дошао одакле га нисмо очекивали: Фејсбук и Гугл постепено бришу саму могућност да се корисник с нечим не слаже); роботизација армије (прогнозе научнофантастичних писаца су се обистиниле: цивиле и цивилне објекте гађају беспилотне летелице, а они који њима управљају седе у безбедним просторијама са меким столицама и клима уређајима, не ратују, већ се играју рата). Ту је и подела човечанства на оне који су за и против вакцине, који апсолутно не чују аргументе друге стране.

Идући у корак са временом, збирка „Руска политичка мисао данас“ детаљно описује главне геополитичке изазове прековидне ере и руске одговоре на њих, а такође бележи како нова, постковидна реалност постепено продире у стари свет. То видимо и у тексту Игора Панарина, директно посвећеном ковиду, и у чланцима Сергеја Глазјева, који показују како основни принципи и норме светске економије постепено деградирају. У том контексту одличан оквир за ову антологију су говори Владимира Путина: књигу отвара његов интервју каналу ОРТ о бомбардовању Србије 13. маја 1999. године. Путин је у то време директор ФСБ-а и секретар Савета безбедности, али буквално у року од пар месеци постаје в.д. премијера и „наследник“. Књига се завршава Путиновим говором на Форуму у Давосу 21. јануара 2021. Утисак након читања ова два текста је сасвим недвосмислен: Путин је остао веран себи, али се свет променио до непрепознатљивости.

Али ево и једне мане ове књиге: састављач је желео не само да истакне приоритетне области руске спољне политике уопште и да прати њихову еволуцију од 1999. до данас, већ и да открије како руски политичари виде Србију. То су нешто другачији задаци, па и аутори у овом случају морају бити различити.

С друге стране, разумљиво је зашто су се ова два наратива преклопила: издаваштво сада пролази кроз тешка времена и у Русији и у Србији, практично је велики подвиг објавити једну књигу, а две – једну о еволуцији руске спољне политике, друго о руско-српским односима – је потпуно неизводљиво.



Генерално, предности и слабости антологије иду руку под руку. Не можемо да не истакнемо преводилачко умеће Владимира Кршљанинан, пошто је сав материјал превео лично он. Интонација аутора је потпуно сачувана: текст Нарочницке нећете никако помешати са текстом Дугина. С друге стране, квалитет превода је предодређен чињеницом да су сви аутори духовно блиски преводиоцу. Али антологија би изгледала далеко боље када би у њој били текстови аутора различитих политичких ставова – како оних који воле и познају Србију, тако и оних који су према њој равнодушни, па чак и критични.

Присетимо се покојног историчара Мирослава Јовановића, у чијој заоставштини значајно место заузима збирка текстова о руско-српским односима. Он је сматрао да је неопходно укључити и просрпске ауторе и, на пример, причу о путовању у Србију писца Виктора Јерофејева која је ништа више него безобразна. Испада да је хомогеност антологије Владимира Кршљањина и њена предност и мана.

Напомињем такође да приређивач донекле својевољно убраја све ауторе ове антологије у патриоте, у „православне социјалисте“. Тачније, он тврди да су „у савременој Русији патриоте православни социјалисти (иако то не признају сви)“, као и то да је „православна социјалистичка Русија постала несумњиви војно-политички лидер савременог света“. Не бих се усудио да модерну Русију назовем социјалистичком државом, чак и ако под термином „социјалистичка“ подразумевамо социјална, односно друштвено оријентисану државу. Русија се из очигледних разлога не може доживљавати ни као чисто православна држава. Сумњам и у истинитост прве тезе да су „у Русији патриоте православни социјалисти“. Част ми је да будем један од аутора ове антологије, сматрам да сам патриота, али сам прилично скептичан према социјализму као идеологији. Што се тиче осталих аутора, сигуран сам да бар Михаил Смолин, заменик главног уредника телевизије Царград, апсолутно није симпатизер социјализма. С друге стране, у збирци је и чланак Владислава Суркова, и ја чисто сумњам да га треба повезивати са православљем.

Ова искључиво пријатељска критика не умањује значај објављивања књиге „Руска политичка мисао данас“. Као што смо већ рекли, човечанство је на прагу нове историјске ере, која се од претходне разликује отприлике као што се 20. век разликовао од 19. И за Србију долазе нова времена. Има разлога да верујемо да ће се Србија 2022. године суочити са таквим притиском по питањима признавања независности Косова и уласка у НАТО, какав Срби одавно, а можда и никада нису доживели. У овој ситуацији логично је да се Србија обрати Русији за помоћ и подршку, и зато је корисно разумети какве се трансформације дешавају у руској спољној политици и шта се уопште може очекивати од Русије. Управо то схватање и омогућава антологија коју је саставио Владимир Кршљањин.

Волео бих да ова књига има што више читалаца у Србији: и православних и социјалиста, и оних који не припадају ни једној од ових група.

Никита Бондарев, Балканист

 

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк