Јесу ли Немци побеђивали Црвену армију после Стаљинграда?

Објављено: 18.07.2021.год.
Министар Трећег рајха за наоружање и војну производњу са официрима на Источном фронту, 1943. фото: Keystone/Hulton Archive/Getty Images

И поред локалних успеха Немаца, гвоздени ваљак Црвене армије незадрживо је газио у правцу запада.


После слома Вермахта код Стаљинграда отпочео је период сјајних победа совјетских трупа и он је трајао све до краха нацистичке Немачке у мају 1945. године. Па ипак, Немцима је с времена на време полазило за руком да озбиљно уздрмају Цвену армију, пише Russia beyond.

„Поларна звезда“ 

Русија, Демјански џеп.

После тријумфа у Стаљинградској бици совјетска команда је схватила да је куцнуо час за коначни обрачун и слом непријатеља на свим фронтовима. Стога је 10. фебруара 1943. године на северозападу СССР-а покренута велика операција „Поларна звезда“ са циљем да се немачке трупе Групе армија „Север“ одбаце од Лењинграда и потпуно униште.

Исто толико важан задатак била је ликвидација такозване Демјанске избочине која је зашла дубоко у положаје совјетских трупа. Црвена армија је годину дана без успеха нападала то опасно подручје, са којег је Вермахт могао угрозити совјетску позадину.

Офанзива совјетских трупа врло брзо је показала да није лако за кратко време доћи до граница Совјетске Естоније и да су таква очекивања била превише „ружичаста“. Совјетска војска није обавила одговарајуће припреме и извиђања, па је наишавши на жесток отпор укопаног непријатеља поднела велике губитке и са великим напором веома споро напредовала.

Задатак да се одсече Демјанска избочина и опколи тамошња 16. немачка армија реализован је само делимично. Избочина је на крају ликвидирана, али су Немци успели да благовремено повуку своје трупе на унапред припремљене одбрамбене положаје.

Почетак офанзиве на Лењинградском фронту, 1943.

„Поларна звезда“ је коштала Црвену армију 280.000 убијених и рањених војника (Немци су изгубили преко 78.000 људи). До априла су Совјети напредовали свега неколико километара и зато су били принуђени да обуставе офанзиву.

„После сјајних победа на Дону и Волги неуспеси на овом фронту су нам веома тешко пали“,
 написао је маршал артиљерије Николај Воронов: „Јасно је било да овде није требало покретати велику операцију. Нашој моћној техници је потребан простор, а овде се она заглибила у мочварама. Поново се у души скупљала љутња на оне који праве лепе планове операција, а не потруде се да проуче терен, саобраћајнице, климу... Ми смо осуђивали сопствену технику на пропаст, губили много људства и небројене количине муниције на правцима где очигледно није било никакве перспективе“.

Трећа битка за Харков 

 

Ослобађање Харкова. Совјетска пешадија испред зграде Госпрома.


Црвена армија је 16. фебруара 1943. године потиснула непријатеља и ушла у Харков, велики индустријски центар Совјетске Украјине. Овом граду, међутим, није било суђено да дуго ужива у стеченој слободи.

Немци су прегруписали снаге и 4. марта уз подршку авијације прешли у велику контраофанзиву. Исцрпљене совјетске трупе нису могле да задрже тај силовити напад и почеле су брзо да се повлаче са положаја, да би се 11. марта јединице 2. тенковског корпуса СС пробиле до центра града.

Генерал Павел Рибалко, који је руководио одбраном Харкова, поднео је генералу Филипу Голикову, команданту Вороњешког фронта, 
овакав извештај: „Ствара се критична ситуација. Ја нећу моћи да задржим град снагама 19. стрељачке дивизије и 17. бригаде НКВД-а које нису довољно убојите. Резерве нема. Непријатељ може да пресече све одступнице. Муниција је на измаку, горива нема. У граду имам преко 3.000 рањеника. Не могу да их изведем из града... Непријатељ концентрише снаге за напад и заузимање града“.

Русија, Харков, војници нацистичке дивизије Waffen-SS са тенковима Panzerkampfwagen IV.

Немачки тенкови су 13. марта продрли у позадину 3. совјетске тенковске армије и тако створили ситуацију у којој она може бити опкољена. „Реч ’Харков’ је магично привлачила војнике и официре средњег ранга“, сећао се командант Групе армија „Југ“, фелдмаршал Ерих фон Манштајн: „Тенковски корпус СС је хтео ’своме фиреру’ да поклони поново освојену престоницу Украјине (Харков је до 1934. године био главни град УССР – прим. Russia Beyond) као знак победе и зато се најкраћим путем пробијао према њему“.

После неуспешног контранапада совјетске трупе су добиле наређење да се пробију из Харкова. Јединице Црвене армије су до 17. марта у одбрамбеним борбама изгубиле преко 86.000 војника, што побијених, што рањених, и учврстиле су се на положајима на источној обали реке Северни Доњец, 30 километара од града.

Немци су поново успоставили контролу у Харкову и Белгороду. Међутим, тада је већ почело пролећно топљење снега па су путеви били блатњави, а пристигле су и совјетске резерве, тако да непријатељ није могао да настави напредовање. Интензивнија борбена дејства на овом делу фронта су обустављена. Обновљена су после неколико месеци, 5. јула, када је почела немачка операција „Цитадела“.

Битка код Бауцена 

Генерал Карољ Сверчевски.

Последњи тријумф у Другом светском рату Немци су прославили у Саксонији у априлу 1945. године. Северније од тог подручја совјетске трупе су већ кренуле у офанзиву на Берлин, а овде су у правцу Дрездена напредовале јединице 52. армије и Друга пољска армија.

Првобитно се офанзива совјетских и пољских трупа одвијала веома успешно. Оне су 16. априла форсирале реку Нису и пробиле непријатељску одбрану, а три дана касније су кренуле у јуриш на стратешки важан град Бауцен. Убрзо су се у околини Дрездена појавили тенкови Првог пољског тенковског корпуса.

Другом пољском армијом је командовао генерал Карољ Сверчевски. Он је толико жарко желео да управо Пољаци заузму древни немачки град да није обратио пажњу на озбиљне проблеме који су искрсли у његовим јединицама. Наиме, комуникације су биле сувише разуђене, а тенковске и механизоване јединице су се у жару пробоја превише одвојиле од своје позадине.

Немци су одмах искористили ту грешку. Неочекивано су напали ослабљена крила пољских трупа и 21. априла су опколили главнину Друге пољске армије и неколико совјетских јединица.

Тенк ЈС-2 (руски ИС-2) из редова пољске војске који су заробили Немци.

Сверчевски није на време сагледао размере катастрофе која се ближи и наставио је офанзиву на Дрезден. На крају је командант Првог украјинског фронта, маршал Иван Коњев, морао лично да се умеша и заустави трупе. Један пољски официр је касније љутито прокоментарисао ове догађаје: „Мора да је Сверчевски био пијан када је командовао“.

Опкољене пољске и совјетске јединице су се дуго и тешко пробијале из обруча на исток. На крају је Друга пољска армија изгубила преко 18.000 људи (убијених, рањених и несталих без трага), што је била петина њеног људства. Губици совјетских и немачких трупа нису познати.

Немци су ипак успели да наставе офанзиву и ударе по крилу совјетских трупа које су јуришале на Берлин. Зауставиле су их свеже резерве које су у међувремену пристигле. Па ипак, Црвена армија је морала привремено да одустане од заузимања Дрездена. Тај град је доспео у њене руке тек 8. маја, на самом крају рата.

Борис Јегоров, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк