После слома Вермахта код Стаљинграда отпочео је период сјајних победа совјетских трупа и он је трајао све до краха нацистичке Немачке у мају 1945. године. Па ипак, Немцима је с времена на време полазило за руком да озбиљно уздрмају Цвену армију, пише Russia beyond.
„Поларна звезда“
Русија, Демјански џеп.
Немачки савезни архив (Бундесархив)После тријумфа у Стаљинградској бици совјетска команда је схватила да је куцнуо час за коначни обрачун и слом непријатеља на свим фронтовима. Стога је 10. фебруара 1943. године на северозападу СССР-а покренута велика операција „Поларна звезда“ са циљем да се немачке трупе Групе армија „Север“ одбаце од Лењинграда и потпуно униште.
Исто толико важан задатак била је ликвидација такозване Демјанске избочине која је зашла дубоко у положаје совјетских трупа. Црвена армија је годину дана без успеха нападала то опасно подручје, са којег је Вермахт могао угрозити совјетску позадину.
Офанзива совјетских трупа врло брзо је показала да није лако за кратко време доћи до граница Совјетске Естоније и да су таква очекивања била превише „ружичаста“. Совјетска војска није обавила одговарајуће припреме и извиђања, па је наишавши на жесток отпор укопаног непријатеља поднела велике губитке и са великим напором веома споро напредовала.
Задатак да се одсече Демјанска избочина и опколи тамошња 16. немачка армија реализован је само делимично. Избочина је на крају ликвидирана, али су Немци успели да благовремено повуку своје трупе на унапред припремљене одбрамбене положаје.
Почетак офанзиве на Лењинградском фронту, 1943.
Всеволод Тарасевич/Sputnik„Поларна звезда“ је коштала Црвену армију 280.000 убијених и рањених војника (Немци су изгубили преко 78.000 људи). До априла су Совјети напредовали свега неколико километара и зато су били принуђени да обуставе офанзиву.
„После сјајних победа на Дону и Волги неуспеси на овом фронту су нам веома тешко пали“, написао је маршал артиљерије Николај Воронов: „Јасно је било да овде није требало покретати велику операцију. Нашој моћној техници је потребан простор, а овде се она заглибила у мочварама. Поново се у души скупљала љутња на оне који праве лепе планове операција, а не потруде се да проуче терен, саобраћајнице, климу... Ми смо осуђивали сопствену технику на пропаст, губили много људства и небројене количине муниције на правцима где очигледно није било никакве перспективе“.
Трећа битка за Харков
Ослобађање Харкова. Совјетска пешадија испред зграде Госпрома.
Аркадиј Шајхет/russiainphoto.ru
Црвена армија је 16. фебруара 1943. године потиснула непријатеља и ушла у Харков, велики индустријски центар Совјетске Украјине. Овом граду, међутим, није било суђено да дуго ужива у стеченој слободи.
Немци су прегруписали снаге и 4. марта уз подршку авијације прешли у велику контраофанзиву. Исцрпљене совјетске трупе нису могле да задрже тај силовити напад и почеле су брзо да се повлаче са положаја, да би се 11. марта јединице 2. тенковског корпуса СС пробиле до центра града.
Генерал Павел Рибалко, који је руководио одбраном Харкова, поднео је генералу Филипу Голикову, команданту Вороњешког фронта, овакав извештај: „Ствара се критична ситуација. Ја нећу моћи да задржим град снагама 19. стрељачке дивизије и 17. бригаде НКВД-а које нису довољно убојите. Резерве нема. Непријатељ може да пресече све одступнице. Муниција је на измаку, горива нема. У граду имам преко 3.000 рањеника. Не могу да их изведем из града... Непријатељ концентрише снаге за напад и заузимање града“.
Русија, Харков, војници нацистичке дивизије Waffen-SS са тенковима Panzerkampfwagen IV.
Немачки савезни архив (Бундесархив)Немачки тенкови су 13. марта продрли у позадину 3. совјетске тенковске армије и тако створили ситуацију у којој она може бити опкољена. „Реч ’Харков’ је магично привлачила војнике и официре средњег ранга“, сећао се командант Групе армија „Југ“, фелдмаршал Ерих фон Манштајн: „Тенковски корпус СС је хтео ’своме фиреру’ да поклони поново освојену престоницу Украјине (Харков је до 1934. године био главни град УССР – прим. Russia Beyond) као знак победе и зато се најкраћим путем пробијао према њему“.
После неуспешног контранапада совјетске трупе су добиле наређење да се пробију из Харкова. Јединице Црвене армије су до 17. марта у одбрамбеним борбама изгубиле преко 86.000 војника, што побијених, што рањених, и учврстиле су се на положајима на источној обали реке Северни Доњец, 30 километара од града.
Немци су поново успоставили контролу у Харкову и Белгороду. Међутим, тада је већ почело пролећно топљење снега па су путеви били блатњави, а пристигле су и совјетске резерве, тако да непријатељ није могао да настави напредовање. Интензивнија борбена дејства на овом делу фронта су обустављена. Обновљена су после неколико месеци, 5. јула, када је почела немачка операција „Цитадела“.
Битка код Бауцена
Генерал Карољ Сверчевски.
Archive photoПоследњи тријумф у Другом светском рату Немци су прославили у Саксонији у априлу 1945. године. Северније од тог подручја совјетске трупе су већ кренуле у офанзиву на Берлин, а овде су у правцу Дрездена напредовале јединице 52. армије и Друга пољска армија.
Првобитно се офанзива совјетских и пољских трупа одвијала веома успешно. Оне су 16. априла форсирале реку Нису и пробиле непријатељску одбрану, а три дана касније су кренуле у јуриш на стратешки важан град Бауцен. Убрзо су се у околини Дрездена појавили тенкови Првог пољског тенковског корпуса.
Другом пољском армијом је командовао генерал Карољ Сверчевски. Он је толико жарко желео да управо Пољаци заузму древни немачки град да није обратио пажњу на озбиљне проблеме који су искрсли у његовим јединицама. Наиме, комуникације су биле сувише разуђене, а тенковске и механизоване јединице су се у жару пробоја превише одвојиле од своје позадине.
Немци су одмах искористили ту грешку. Неочекивано су напали ослабљена крила пољских трупа и 21. априла су опколили главнину Друге пољске армије и неколико совјетских јединица.
Тенк ЈС-2 (руски ИС-2) из редова пољске војске који су заробили Немци.
Archive photoСверчевски није на време сагледао размере катастрофе која се ближи и наставио је офанзиву на Дрезден. На крају је командант Првог украјинског фронта, маршал Иван Коњев, морао лично да се умеша и заустави трупе. Један пољски официр је касније љутито прокоментарисао ове догађаје: „Мора да је Сверчевски био пијан када је командовао“.
Опкољене пољске и совјетске јединице су се дуго и тешко пробијале из обруча на исток. На крају је Друга пољска армија изгубила преко 18.000 људи (убијених, рањених и несталих без трага), што је била петина њеног људства. Губици совјетских и немачких трупа нису познати.
Немци су ипак успели да наставе офанзиву и ударе по крилу совјетских трупа које су јуришале на Берлин. Зауставиле су их свеже резерве које су у међувремену пристигле. Па ипак, Црвена армија је морала привремено да одустане од заузимања Дрездена. Тај град је доспео у њене руке тек 8. маја, на самом крају рата.
Борис Јегоров, Russia beyond
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2023-04-06 15:31:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
2023-01-14 14:21:32
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41