РТ: Путиново упозорење Западу: Москва види Украјину као део „руског света“ и то би требало да озбиљно схвате аутсајдери

Објављено: 16.07.2021.год.
фото: © Sputnik / Aleksey Nikolskyi / RT

Пише Пол Робинсон за РТ, професор на Универзитету у Отави. Пише о руској и совјетској историји, војној историји и војној етици

Руски председник Владимир Путин је ове недеље подстакао нови набој у односима са Кијевом. Догађаји о којима је реч, међутим, нису нови, већ врло врло стари, с тим што Путин доводи у питање саму основу украјинске државности.

„Зид који се последњих година подигао између Русије и Украјине, између два дела јединственог историјског и духовног простора, сматрам великом заједничком несрећом, трагедијом.“

Овим речима Путин је изложио своју верзију руско-украјинске историје у дугом чланку објављеном на веб страници Кремља почетком ове недеље.


За Путина су они који живе у обе земље „један народ“, чијe су „духовнe, људскe и цивилизацијскe везe настајале вековима“.

Председник је даље рекао да се „наше сродство преноси с колена на колено. То је у нашим срцима ... у крвним везама које уједињују милионе наших породица".

Идеја да су Украјинци део ове породице је црвена застава за националисте у Украјини. Како гласи једна бесна реакција из Кијева - „Путинова тврдња је више пропаганда него историја. Руси и Украјинци су се историјски разликовали. Русија је вековима промовисала мит да су Руси, Украјинци и Белоруси једна нација, са Москвом у срцу“. Према наводима Кијева, „теорија је коришћена за учвршћивање руског империјализма и подривање украјинског и белоруског националног идентитета“.

Јасно је да Путин мисли другачије, потврђујући раније изјаве које је дао суочавајући се са таквом врстом критика. У свом дугом излагању руске и украјинске историје, он износи случај да су Кијев и Москва уједињени кроз векове заједничких политичких и културних веза. Успут, Путин осуђује тренутне власти у суседној земљи због њихове политике, те да сносе велику кривицу за поделе између Русије и Украјине преко западних сила, како у прошлости, тако и данас.

Ово нији први Путинов историјски осврт. На пример, прошле године је објавио чланак о узроцима Другог светског рата. Човек се мора запитати зашто му је то требало. Није да је толико људи заиста брига за све детаље односа Богдана Хмељницког са древном Московом, на пример. Зашто се фокусирати на историју, а не на данашње проблеме?

Једно од објашњења је да Путин циља домаће гласаче уочи септембарских избора за национални парламент. То, међутим, не објашњава зашто је Путин објавио свој најновији чланак на украјинском и руском језику. Јасно је да руски лидер има на уму публику изван руских граница колико и ону унутар њих.

Стога, у свом чланку Путин наглашава своје уверење, да је „пројекат `анти-Русије`“ за многе у Украјини једноставно неприхватљив, а таквих људи има на милионе“. Проблем је, каже Путин, у томе што се ова група „застрашује, тера у подземље“. Чланак стога, можда представља покушај да се пређе преко глава украјинске владе и да се директно апелује на милионе обичних Украјинаца за које Путин мисли да ће бити наклоњени његовом наративу.

Поред тога, он осликава све већу важност историјског бојног поља у источноевропској политици.

Била то совјетска глад 1932-33, позната као „Холодомор“ у Украјини, околности које су довеле до Другог светског рата, или, враћајући се још дубље у маглу времена, до порекла руског и украјинског народа, тумачења историје имају изразито политичку нијансу. Политичари на свим странама верују да ће онај ко контролише историјски наратив стећи одлучујућу предност над својим противницима. Путинов чланак показује да он нема намеру да ово ратиште препусти другима.
 
Да ли је Путинов детаљни приказ антропологије и кретања народа тачан, питање је које је најбоље препустити професионалним историчарима. Нема сумње да ће се њихова мишљења разликовати. Историја је ретко јасна. Важније је шта Путинова приповест о заједничком руско-украјинском наслеђу значи за политику данас. С тим у вези, из његовог чланка произлази неколико кључних тачака.

Прва се односи на Запад. Руски лидер криви спољне силе за поделу Русије и Украјине. Историјски гледано, кривци су били Пољска и Аустрија. Данас је то запад уопштеније. Украјина је постала „протекторат, под контролом западних сила“, пише Путин. Опет, да ли је Путин у праву или не, то је споредно. Оно што је важно је да он види да Запад делује злобно, што не претпоставља да ће вероватно бити подвргнут притиску Запада.

Друга тачка односи се на текући рат у Донбасу, на истоку Украјине. Путин кривицу за сукоб чврсто своди на владу која је преузела власт после Мајдана 2014. године и на њену политику „присилне асимилације, формирања етнички чисте украјинске државе“. Кијев одбија да оконча рат, тврди Путин, јер је неопходно оправдати националистички пројекат којим се Украјина жели дефинисати као „анти-Русија“. Екстремни националисти су „чекали своју прилику“ да очисте Донбас, чије се становништво оправдано бори да „одбрани своје домове“.

Трећа тачка односи се на територијални интегритет Украјине. До неке мере то би се могло сматрати оправдавањем жалби да Путинова реторика „једног народа“ омогућава руски империјализам. Политике совјетске националности, које су пребацивале територију из једне националне републике у другу, значиле су да је „Русија опљачкана“, каже Путин. „Никада нећемо дозволити да се наше историјске територије ... користе против наше земље“, додаје он.
 
Употреба речи „наше“ је релевантна, која сугерише да Путин одређене делове Украјине сматра с правом руским. Избегава да износи директне територијалне захтеве и заиста наглашава своју подршку споразуму из Минска из 2015. године, који би, ако се испуни, омогућио да се Донбас интегрише у Украјину. Овде је јасна порука. Путин види источну Украјину као део руског света и верује да ће, ако Москва напусти Донбас, бити изложен геноцидном нападу.
 
Сходно томе, свако ко мисли да ће Путин икада подлећи западном притиску и пустити Донбас низ воду на немилост кијевске владе и њених снага, готово сигурно греши.
 
Поред тога, међутим, постоји дубља порука. Ако Украјина покуша да реши проблем Донбаса силом, Русија се неће осећати спутано по питању самопроглашеног територијалног суверенитета Донбаса. Јер, дубоко у себи, Кремљ не верује да су дотичне територије заиста украјинске.
 
Путин није написао овај чланак јер га сматра тривијалном ствари. Јасно је да му је то нешто при срцу.
 
Сходно томе, мора се закључити да вероватно неће одустати од питања која се односе на Украјину. Чланак такође садржи скривено упозорење. То није оно што ће се свидети лидерима у Кијеву или на Западу. Међутим, било би добро да добро саслушају.

Извор: РТПол Робинсон, професор на Универзитету у Отави. Пише о руској и совјетској историји, војној историји и војној етици

Кључне речи:

(1)

Остале вести из рубрике

Колумне

Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2023-04-06 15:31:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије
Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама
Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету
Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву
Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд
Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: